Književnost i populizam

Iako postoji pitanje populizma u književnosti , ovde bih više razvio temu na filozofski i psihološki i sociološki način....

Znam da je mizantrop nešto pisao na temu umetnosti i pomalo i književnosti i da su neki još dodavali ,ali tu temu ne mogu da pronadjem, i ako mislite da je ona odgovor ili kompatibilna sa ovom , molim postujte mi link...

TEMA:
Da li je književnost bila opterećena u nastanku , ljudskom željom da čitaju ono što im nedostaje?
Da li je danas opterećena tim teretom?
Da li bi razvoj književnosti bio drugačiji da je od početka bila dostupna i drugim slojevima osim eliti?
Da li bi se uticaj populizma osetio na nju i oduzeo joj autoritet koji ima ili je imala?

Kud god da krenete dodjete do skoro sličnih socioloških okvira (moram ih tako nazvati jer su to ograničenja ne u nemogućnosti shvatanja ,//koje bi nazvao iracionalni okviri// , ne ni u nemogućnosti prihvatanja //njih bih nazvao racionalni okviri samosvesti// , već okviri koji su uslovljeni konformizmom , populizmom , nesigurnošću ljudi i njihovom željom da se hijararhijski postave u društvu//nekad je to potreba i ispunjenje//).

Pitanja koja su u vezi:
Elita i gordost , potreba ili hir.
Elitizam i kič , sličnosti i razlike.
Ispoljenje i ispiranje, zašto je srce u modi....
Tolerancija , maskiranje ili uništenje elite...

Tuzni_patak:

TEMA:
Da li je književnost bila opterećena u nastanku , ljudskom željom da čitaju ono što im nedostaje?
Da li je danas opterećena tim teretom?
Da li bi razvoj književnosti bio drugačiji da je od početka bila dostupna i drugim slojevima osim eliti?
Da li bi se uticaj populizma osetio na nju i oduzeo joj autoritet koji ima ili je imala?

Kliknite za proširenje...

To nije opterecenje.Svako bira sta da cita iz nekog unutrasnjeg poriva,ono sto ga interesuje i smatra da mu je potrebno.Odnos bilo koje pisane forme i citaoca je vecno nedovrsena misaona struktura koja zavisi kako od kvaliteta napisanog tako i od intelektualnog kapaciteta citaoca da taj kvalitet prepozna.Autoritet knjizevnosti kao i bilo koje umetnosti je diskutabilan,zavisi sta se pod tim autoritetom podrazumeva.Ako mislis na neku vrstu direktnog uticaja na zbivanja,toga nikad nije ni bilo.Pocetci pisane reci u civilizacji za koje mi znamo zadiru jos od Sumera a o njima ne znamo dovoljno da bi mogli reci kojim sve drustvenim slojevima je knjizevnost bila dostupna kao i postoje li neke i jos starije pisane forme koje nisu odolele zubu vremena.

Ne budi bukvalista.

Očekivao sam da ćeš shvatiti koliki uticaj ima prihvaćenost, bez obzira dali populistička -mediokritetska ili uže grupe - elitistička. I to pre doba komercijalizacije (populistička prihvaćenost), a tek sa dolaskom tog doba.
Uvek prisutan konformizam ne opterećuje samo generalno književnost i književnike (bez obzira što vam se čini da su oni ti koji iskoračuju napred, bitno je da je u pitanju korak ili dva, ne više...) već i pojedinačno one koji su spremni da totalno odbace konformizam.......samo u manjoj meri....
A i ova teza o direktnom uticaju pomalo izgleda smešno zato što se kazuje upravo na filozofiji.

Koliki uticaj ima prihvacenost populisticke ili elitisticke knjizevnosti pre i posle komercijalizacije?
Jel' ti mene ovo pitas??
Ne znam, objasni mi, kako konformizam opterecuje knjizevnike i pojedince?
Meni to zvuci kao prenemaganje? Mislim mogu da pljunem na njega, ali kakve to veze ima sa negativnim uticajem na necije stvaralastvo, pa ono moze bas da bude pokretac! Da pisce nista ne opterecuje, verovatno ne bi ni pisali.
Patak konfuzne su ti recenice. :-)

Tuzni_patak:

Ne budi bukvalista.

Očekivao sam da ćeš shvatiti koliki uticaj ima prihvaćenost, bez obzira dali populistička -mediokritetska ili uže grupe - elitistička. I to pre doba komercijalizacije (populistička prihvaćenost), a tek sa dolaskom tog doba.
Uvek prisutan konformizam ne opterećuje samo generalno književnost i književnike (bez obzira što vam se čini da su oni ti koji iskoračuju napred, bitno je da je u pitanju korak ili dva, ne više...) već i pojedinačno one koji su spremni da totalno odbace konformizam.......samo u manjoj meri....
A i ova teza o direktnom uticaju pomalo izgleda smešno zato što se kazuje upravo na filozofiji.

Kliknite za proširenje...

@Divlja,on to meni.
Na kvalitet dela prihvatljivost,bila ona elitisticka,bila populisticka nema nikakvog uticaja.Pa mnoge stvari u umetnosti su upravo bile neprihvatljive jer su u datom trenutku bile ispred svog vremena.To ne osporava njihovu vrednost,naprotiv.Ja ne mogu da delim umetnost na elitizam i populizam,ljudi svrstavaju sebe u te dve kategorije ukoliko zele da se intelektualno ogranice.Ko moze da tvrdi da npr.neki zidar(lupam)ne moze da oseti slican unutrasnji dozivljaj citajuci ne znam sad..."Rat i mir" ko npr.neki profesor knjizevnosti.
Potencijal za umetnoscu kao stvaraoca iste ili participenta/konzumenta ne zavisi od drustva ili bilo kakve klasne,kulturne,ekonomske,elitisticke,populisticke ili bilo koje druge vrste statusne markacije.To je nesto sto u sebi nosi svaki pojedinac,ne moze se nauciti,samo produbljivati i menjati.Za direktni uticaj sam i reko da nije moguc.Ne moze knjizevnost da menja svet.Na to sam mislio time.

JA bi tu malo razdvojio statičke od "dinamičkih" umetnosti.....vajarstvo i slikarstvo i muziku od filma i književnosti...

A evo na šta sam ja mislio....
U umetnosti ima mnogo konformizma. Jedan deo zovemo , neophodnost da bi se preživelo.Tu svesno ili podsvesno ulazi konformističko u naš rad. Konformističko ulazi i preko zanata, tj. dok se uče tehnike rada. Nek je ostalo ono što zovemo "čistim" umetnicima. Opet ostaje i kod njih želja da budu priznati njihovi napori za života (opet svesno ili nesvesno). I tu opet dolazi konformizam. Konformizam nije nešto loše , već kao i sve ima i svoje loše osobine, ali je i neophodan zbog drugih stvari.(pročitaj moj post o izboru i izabranom na temi patkove skice).
---------------------------------------
Ovde moram da razdvojim strogo književnost i film. Zbog brzine i same suštine ta dva medijuma. Književnost je mnogo blagodarna za dušu. Tu ritam izlaganja radnje bira sam čitalac, i njegova sposobnost uživljavanja. On bira i smisao koji ostavlja trag od više ponudjenih u delu. Knjiga zbog svoje osobine omogućuje emotivnu izgradnju osobe , jer se osoba može vratiti par stranica unazad , pa joj se može servirati i dubokoumniji sadržaj i ideja. To se i čini i stoga loš uticaj konformizma nije TOLIKO OČIGLEDAN u književnosti , ali i dalje tvrdim da ga ima.
Film , bez obzira da li je komercijalizovan ili nije (konforman u tom smislu ili ne) mora da zadovolji tok radnje, dinamiku , ograničenu dimenziju trajanja.Stoga je vrlo strukiran , ali je ukupan utisak jak jer se deluje po svim čulima , frontovima...
-----------------------------------------------------------
Ono što sam mislio da ukažem je to da ljudi u skladu sa svojim "površno-lenjim" životnim opredeljenjem (ovo " " je već objašnjeno u nekim temama i posledica je želje da se živi ,a ne da se razvija ličnost) biraju i ocenjuju književnost. Ranije , čak recimo u nastanku knjiga, cena je odredjivala klub potencijalnih korisnika, a izdanja su bila i sponzorisana od strane mecena.
Tako se zbog materjalnog odmah pojavilo i konformno u delima, konformno u odnosu na korisnike, ocenjivače. U početku je to bila elita (ne bogataši , već elita , ta dva razlikujem) . Pa je tako elita odigrala svoju ulogu u razvoju tog novog medija.(Ne postoje romani od nastanka sveta,nisu sve umetnosti istodobno nastale i mislim da se greši kad se trpaju u isti koš).

Danas pak , ocenjivači su sve nižeg i nižeg obrazovanja , pa se i "tržište" razdvojilo. Medjutim danas pošto književnost indirektno deluje tako što širi ideje, oblikuje način razmišljanja, stvara stereotipe (kao ljubići , ili kao što filmovi rade) to postoji opasnost od onoga što tako masovno (film je smanjio to masovno kod književnosti) širi ideje. Stevan sremac, i ostali poznati književnici uvek koriste konformizam "preko glave" kod naroda ili inteligencije tog doba...
Sad dolazi ono što je najopasnije, a to je šta su težnje i očekivanja od književnosti danas?
Psihologija kaže , ono što fali u životu , jer inače knjiga ispada bleda slika onoga što već imamo u realnosti 100%. Tako dolazim do toga da fantazije počinju da budu ono što je konformno u književnosti , a krug se dalje zatvara preko uticaja književnosti na budućeg čitaoca....Ovaj krug je kod književnosti mnogo manje neraskidiv, jer dinamika prihvatanja i čitanja je mnogo bolja za emotivni i misaoni rast čitaoca , nego što je recimo film za pasivnog gledaoca....Osudjenog da prati radnju onim tempom kojim mediokriteti mogu da prate svoje poente u filmu....
(sećam se "niskih strasti" i dilema oko završetka filma i siguran sam da 98% vas nije ukapiralo završetak filma....ne dižem onih 2% u nebesa , već kazujem kako tromost oka može totalno da izmeni percepciju nekog dela....Tako i kod čitanja samo malo blaže.)

Mislite da bi u mocartovo vreme blagonaklono gledali na house , tehno...sa obzirom na društvena ponašanja, mutne razgovore, sedenja, debele stasove, i nedodirivost močnika....Zato i postoje ludnice , koje odvajaju ekstreme nekonformiste ....ili javna osuda ....

Kakav konfuzan monolog i kakva ogromna sujeta,a sve radi analize bez pravog sadrzaja. BOLLOCKS!Prvo,ne postoji staticka i dinamicka umetn.,svaka umetn.je i stat. i dinam.,vec prostorna(vizuelna) , vremenska(auditivna) i prostorno-vremenska. Brisi sto pre te jade od kvazinaklapanja,jer izgleda da si,dragi moj,i ostao van sfere umetn-prilicno uskracen....U zemlji gde je i procitan dnevni nedeljnik pravo dostignuce,.eres nesto o konf.i popul. u umetn.Pa,to je postojalo i u Mocartovo doba...i postojace uvek.A POTREBA ZA UMETNOSCU JE PRE SVEGA IDEJNA(odnos prema svetu),SAZNAJNA i ESTETSKA,pa eticka,drustvena,katarzicna itd.,ali ako nikad nisi doziveo ni bol,ni patnju,ni radost,ni utehu u umetn.,ako te nikad nije ponelo,ni dodirnulo,ostavilo breathless nijedno um.delo,nisi doziveo empatijsku povezanost ni sa jednim likom kao covekom...,onda ti bicu nedostaje jedan bitan element,a znanje ti je suplje,i kao covek si uvek na gubitku....jer ti sferu najtananiju,najnezniju i "divine"(bozansku) ne posedujes,a tesko ces je ikad i razviti...jer ona je dar od Boga(ili genetika),a samo polovina posla je njeno pravilno usmerenje,citanje(od malih nogu-bitan period),kasn.obrazovanje,stalan rad,uporedjivanje...zavisno od licn.afiniteta i inteligencije...ako se do kraja razvije;i tek onda si slobodan,nikad potpuno,jer i to je relativno ,da koristis znanja iz drugih oblasti u smislu kritike umetnosti,njene analize ,a i svih pojava vezanih za istu...Uzgred,savetujem i konsult.nekog dobrog recnika i opismenjavanje,STRUKOVAN SE KAZE(samo je odeca strukirana)...sto vas na SOCIOLOGIJI ocigledno ne uce...Sustina ti se cesto gubi,ma kako hteo da skrenes paznju na neke pojave...glupa,neosmisljena socioloska naklapanja...By the way,nekad je poenta da je poruka viseznacna,upravo da te ostavi u nedoumici i razmisljanju...............Postoji i umetnost radi umetnosti...malo obrazovanja van struke ne bi skodilo...P.S.Frozen i Divlja su ti lepo odgovorili ;nesto hoces,a ne znas sta hoces...

Konformizam ne moze da ulazi u rad,on moze da utice na zivot umetnika ali ne i na njegovo delo,ako je pravi umetnik.Oni koje dozvole da u svom stvaralastvu podilaze malogradjanskim porivima vecine,degradiraju svoje delo pre svega u svojim,a zatim i ocima javnosti.Sto si tece tehnika u odr.umetnostima,one su samo osnova a nagdgradnja je u iskustvu i talentu.Ekonomska isplativost i"uspesnost"nisu uvek merodavne za ocenjivanje kvaliteta,kazem nisu uvek,jer neuspeh ne treba tretirati kao opravdanje ovim razlogom.Ava G. ti lepo rece,ne moze se umetnost tako deliti,u stvari moze ali svaka podela je uslovna(u svemu pa i filozofiji,pa i umetnosti) i sluzi jasnijoj klasifikaciji i preglednosti pre svega.Sa aspekta podele ne mozes pojedinacno gledati na umetnost jer se gubi njena sustina i smisao koji je u UNUTRASNJEM DOZIVLJAJU POJEDINCA koji je lican i unverzalan za sve umetnost uopste.Slazem se za odnos filma i knjizevnosti,ali ja bi iso jos dalje-knjizevnost je u prednosti jer moze da da vise pojedincu,u filmu je odnos ogranicen,a zasto je danas knjizevnost u zapecku drugo je pitanje koje bi zahtevalo dugo izlaganje.Istorijski primer koji uzimas,pogresno oslikava sustinu.Ekonomska zavisnost od narucuioca(npr.Mikelandjelo u Sikstinskoj kapeli)nije konformizam,moze to da bude,ali kod velikih,pravih umetnika ne uriva se u samo delo formalno,vec samo sadrzinski,sto je mozda bio i vid izazova da se IDEJA dela i umetnika jos snaznije prikaze kada je sadrzinski ogranicena(opet isti primer-Mikelandjelo je u Sikstinskoj kapeli oslikavao Biblijske motive ali je to radio NA SVOJ NACIN prilicno skandalozno za to doba,revolucionarno,religijska vezanost je bila samo sadrzina,okvir u kome je forma,NACIN preovladavao,dolazio do izrazaja).
Umetnost se razvila jos kod pracoveka(crtezi po raznim pecinama)i ko i filozofija iz njenog jedinstva vrmenom dolazi do diferncijacije. Sto se tice uticaja na stvaranje stereotipa,toga je uvek bilo,to nije umetnost i to NECE odoleti zubu vremena.Za Sremca se apsolutno slazem,ali knjizevnost vrhunskog kvaliteta ne bi bila to sto jeste da nije retka-nase jezicko podrucije imalo je mozda 3-4 vrhunska pisca u celokupnoj istoriji a za ovako mali i zabacen deo sveta,i to je mnogo.
Ovo poslednje sto rece za Mocarta,opet ocenjujes formu u odnosu na sadrzaj-tehno,haus ili ti elektronska muzika takodje ima predstavnike vrhunskog kvaliteta(npr."Oxigen").Svako doba ima svoj"duh vremena"i vrhunsku umetnost koja ga oslikava.Pravi elitizam je smatranje da je nekad bila dobra umetnost,a sad posto su Tolstoj i Dostojevski mrtvi,ne treba nista vise pisati.Pogresno.Njihova knjizevnost je bila vrhunska TOG VREMENA i NEUPOREDLJIVA sa nekim drugim posto ne oslikava duh tog drugog vremena.Po pitanju napretka knjizevnosti ja sam optimista.Ne treba teziti dostizanju prethodno navedenih nego njihovom prestizanju,postavljanju novih granica za koje bar u knjizevnosti ima dosta prostora.A na jednog Mocarta uvek,i pre i sad dolaze na hiljade Salijerija.

Postoji covek masovne kulture, postoji ono sto se zove intelektualna elita i postoji ono sto se zove tradicionalni, akademski tip. Ovaj prvi je uglavnom lisen zadovoljstva na emocionalnom planu, te u van sfere rada tezi da uravnotezi svoju prirodu uzivajuci u formama zabave koje proizvode zadovoljstvo. Covek masovne kulture moze da uziva u umetnosti, ali to je u krajnjoj liniji klasicna i tradicionalna umetnost u kojoj je culno jos zastupljeno. Sve sto je pretesko ne dolazi u obzir.Maksimum zadovoljstva uz minimum napora. Intelektualna elita, uglavnom prica sama sa sobom ( otud proizilazi njena impotencija), komunicira sa delima moderne umetnosti u kojima se afirmise kriticka misao i negativan stav prema savremenoj civilizaciji, ali tako da proizvodi negativnu konstantu dozivljaja. Treci tip cini onaj socijalni sloj koji je van ekstremnih dozivljaja sveta, niti "banalno uziva" niti "intelektualno place". Tezi tvorevinama nekog minulog duha vremena.
Iz toga proizilaze bar tri tipa ukusa, konformisticki, konzervativni i elitisticki.
Uzivanje u banalnom je uzivanje u kicu. Kic cilja na osecanja, pa je sentimentalan.
Sta bi ti da iskorenis, Patak? Kic i elitu? :|

Književnost ima obrazovnu komponentu.

Slikarstvo i vajarstvo imaju ostale komponente umetnosti, inspirativnu, estetsku,i još ...nisam razmišljao šta još...

Svaki arhitekta teži kao i mikelandjelo da ostvari umetničko delo, i ograničen je raznim stvarim kao što je i mikelandjelo bio.

Ne kažem da ima konformizma na kilo, niti da je to iskorenjivo ili štetno. Osim što konformizam predstavlja vezu , dodatni uticaj na umetnost , pored samih projekcija i društvenih nadgradnji tog doba stvorenih kod umetnika....
Za razliku od ostalih umetnosti književnost je prvi korak. Onaj drugi niko nije primetio i zvao se film , onaj treći svi primećuju i zovu TV. Forma prvog je raznorodna , ali je medij taj koji ne dozvoljava nekontrolisan i nepreispitujući ulaz stavova i senzacija....
Forma drugog je ipak stešnjenija, ali se zato medij pokazao jako prihvatljiv psihološkom profilu gledaoca i stoga jako uticajan....
Forma trećeg je potpuno slobodna , (to što kao postoje komisije koje kontrolišu šta ide u program se nije pokazalo ni malo efikasnim , jer niti su sprečene subdominalne slike, niti mnoge druge manipulativne metode) ,dostupnost velika, prihvatljivost ogromna.

ZA avu, baš sam i mislio na strukiranu , a ne na strukovnu, oprosti što moj rečnik nije u skladu sa tvojim očekivanjima i shvatanjima......Ti uživaj u nedorečenom , inspirativnom za iracionalno u nama, ja to ostavljam kod mene za opuštanje i zabavu.

Tuzni_patak:

Književnost ima obrazovnu komponentu.

Slikarstvo i vajarstvo imaju ostale komponente umetnosti, inspirativnu, estetsku,i još ...nisam razmišljao šta još...

Svaki arhitekta teži kao i mikelandjelo da ostvari umetničko delo, i ograničen je raznim stvarim kao što je i mikelandjelo bio.

Kliknite za proširenje...

Knjizevnost, slikarstvo, vajarstvo su umetnost! Ne mogu one da sadrze komponentu umetnosti. To nista ne znaci. :-)
Umetnost je svet za sebe, njegovo uredjenje je estetsko. Ako nije, nije umetnost.
Verovatno si mislio da knjizevnost ima didakticku funkciju, vaspitnu. Al' ne patak, to nije njen glavni cilj.
Inspirativna komponenta u umetnosti?
Patak, drzi se ti socijologije. :wink:

Izvoli link koji si trazio:

http://forum.krstarica.com/threads/55118&page=1&highlight=smrt+umetnosti

Tuzni_patak:

Književnost ima obrazovnu komponentu.

Slikarstvo i vajarstvo imaju ostale komponente umetnosti, inspirativnu, estetsku,i još ...nisam razmišljao šta još...

Svaki arhitekta teži kao i mikelandjelo da ostvari umetničko delo, i ograničen je raznim stvarim kao što je i mikelandjelo bio.

Ne kažem da ima konformizma na kilo, niti da je to iskorenjivo ili štetno. Osim što konformizam predstavlja vezu , dodatni uticaj na umetnost , pored samih projekcija i društvenih nadgradnji tog doba stvorenih kod umetnika....
Za razliku od ostalih umetnosti književnost je prvi korak. Onaj drugi niko nije primetio i zvao se film , onaj treći svi primećuju i zovu TV. Forma prvog je raznorodna , ali je medij taj koji ne dozvoljava nekontrolisan i nepreispitujući ulaz stavova i senzacija....
Forma drugog je ipak stešnjenija, ali se zato medij pokazao jako prihvatljiv psihološkom profilu gledaoca i stoga jako uticajan....
Forma trećeg je potpuno slobodna , (to što kao postoje komisije koje kontrolišu šta ide u program se nije pokazalo ni malo efikasnim , jer niti su sprečene subdominalne slike, niti mnoge druge manipulativne metode) ,dostupnost velika, prihvatljivost ogromna.

ZA avu, baš sam i mislio na strukiranu , a ne na strukovnu, oprosti što moj rečnik nije u skladu sa tvojim očekivanjima i shvatanjima......Ti uživaj u nedorečenom , inspirativnom za iracionalno u nama, ja to ostavljam kod mene za opuštanje i zabavu.

Kliknite za proširenje...

Besmisleno je sa tobom dalje diskutovati,posle iscitanog,jer je krajnje netacno! Sto se izraza tice,mogao si da upotrebis suzen,limitiran,ogranicen...;nikako strukiran!!! Svako iole razuman i obrazovan bi se slatko nasmejao i produzio dalje.......Nadam se da ljudi ne shvataju ozbiljno tvoje postove,niti ih (ne daj Boze!) koriste za nekakvu vrstu edukacije...P.S."Knjiga u dzepu-STALNO..."(Seli)-engl.poet,da ne mislis da je Seling,a potonji bi se samo prevrnuo u grobu kada bi video sta je sve pohadjalo (ipak) FILOZOFSKI FAKULTET!!!

Koliko znam televizija je medij,a sadrzaji su joj vecinom neumetnicki...,ona samo moze da se bavi odredjenim pojavama u umetnosti kroz pojedine programe i emisije..."Babe i zabe"...Bye

Što ste tako isključive... Neko vas ugrožava. Ili možda napada....

Napada vašu sliku o umetnosti.
Ima tu mnogo praznina,podrazumevanog i nedodirivog....i idealizovanog ...

Prilično mi je nejasan stav o umetnosti. Jesam li ja dobro razumeo da ona pripada isključivo kategoriji duha i da predstavlja svet za sebe.

E da, kad Patak pomenu Sumere, Volter, kad je na pasja kola grdio Jevreje optužujući ih da su obični prepisivači i kradljivci tuđih ideja, bio je ubeđen da je sve ukradeno od Asiraca i Vavilonaca, a, eto, čak ni veliki Volter nije ni sanjao da je većina ukradena od još starijeg i pametnijeg naroda Sumera, jer su tragovi njihove velike civilizacije isplivali tek mnogo kasnije.

A zašto najčešće o srcu. Možda zato što je sfera srca najpodložnija manipulaciji.

Moram da ovde ponovo obnovim diskusiju o konformizmu.....

Konformizam treba bolje razjasniti . postoji nešto što postoji i to su ljudske osobine i njihovo kompleksno delovanje. Korišćenje toga predstavlja život i životne okolnosti . Sa druge strane prilagodjavanje mišljenja okolini radi prihvatanja okoline može se dvojako izvesti. Jedno je kada se ima u vidu šta je dostižno prosečnoj okolini i jednostavno joj ne predočavati ono što ne bi razumela . A sasvim druga stvar kada se sopstveno mišljenje uslovljava mišljenjem okoline....
Kontrolisati uslove života , kontrolisati razumljivost onoga što radite je jedno. Biti uslovljen mišljenjem okoline je drugo. Gospodar ili sluga. Mudrac ili ulizica. Konformizam je modifikacija forme i ideje. Ako je modifikacija forme , onda ja to ne vidim kao konformizam , a ako je modifikacija ideje onda ga vidim.....
Konformizam ideje postaje licemerstvo i ulizica.
Konformizam forme postaje taktičnost, ako se ne prenosi na nivo ideja.Ali teško da ljudske aktivnosti ne utiču na idejni nivo....odatle i pravo ime konformizma , prilagodjena forma.....

Molim komentare.....
Inače pred tema je iz teme "cold feet : seks i grad"

Što se tiče književnosti , smatram da je treba itekako razdvojiti od umetnosti....

Evo malo sirovog dinamita....
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ko odredjuje da li je svako delo umetnika , umetničko delo?
Ako je svako onda ok , ako nije , onda tu imamo konformizam .
Umetnička kontaminacija. Kontaminacija forme....


Da li dizajn računati u umetnost. Da li zadovoljava ono što konformisti zovu umetnošću?.



Prvo treba uzeti u obzir samo stvaranje umetničkog dela.
-umetnik je čovek
-umetnik je deo društva u kome živi
-umetik je graditelj koji gradi most umetničkog dela




Stvaranje dela je kao pravljenje mosta, most može biti samo korištenje alata za završavanje zadatka, ali može biti i kreacija koja se samo oslanja na uslove realnog...
obale mogu biti ograničenja mostu , a može se postaviti i stub u reci i prevazići i promeniti ograničenja....Stvar alata koji će omogućiti kreativnost.
Nekada se na početku ima ideja i koristi alat samo da bi se predočila i ispoljila, a nekada se u toku samog procesa stvaranja «ne znam kuda ovo ide» podsvesnog , dobija ideja koja se izvodi do kraja.

Mislim da brkas 2 pojma Patak.Sadrzaj odgovara na pitanje-STA;forma-KAKO.Ideja se izrazava bas kroz formu.Sadrzaj je ono sto je moguce podvesti pod konformisticko prilagodjavanje.O tome sam ti u primeru Mikelandjela vec i rekao.Slozio bi se sa tobom u potpunosti kada bi se umesto termina forma koristio termin sadrzaj-ako se sadrzaj prilagodjava ne remeti se kvalitet dela a ako se forma prilagodjava-remeti se,umanjuje se podilazenjem.Tako bar ja to vidim u knjizevnosti.Tvoje izvodjenje konformizma iz forme se upravo i odnosi na negativnu konotaciju-prilagodjavanje forme konvencionalnom,drustveno prihvatljivom.
Ne bih se slozio da knjizevnost nije umetnost.Meni se cini da ti uporno trazis neku vrstu konkretne drustvene koristi iz knjizevnosti,usmerenost...da obrazujre?Moze i to ali ako se knjizevnost posmatra kao umetnost njena stremjenja su zanatno visa od pukog zbrajanja empirijskih cinjenica(ne svodim obrazovanje na to al da ne zalazim sad u definiciju tog pojma).
Ovo ti je odgovor na prva dva od tri poslednja posta,na poslednji cu se vratiti kasnije.

U vezi književnosti kao umetnosti....

Smatram ja da je književost umetnost, ali nikako ne želim da je podvedem pod ostale oblike umetnosti , jer ona poseduje i dodatni uticaj na čoveka , a ne samo kroz estetiku, i nadražaje mašte....Kad moram da pronadjem nešto što opisuje umetnost...ali da budem jasan....

U vezi termina sadržaj,. ne miriše mi kako treba.....
Da probamo sa strukturom , sadržajem , i gde tu stoji forma u filozofskoj terminologiji , pošto je očigledno da je u narodnoj malo pomerena....

Kada je naslikao "Gerniku" Pikasu je najmanje bilo stalo da dospe u "sferu estetskog", jer uzisanje esteta nad tragedijom ovog gradića predstavljalo bi još goru tragediju.

Ispravka: uzdisanje (kad žurim)