Битка на Велбужду
Ово је оно што ја знам.
Повод битке:
Повод је био понашање кнеза (самозвани василевс) Бугарске Михаила III Шишмана. Његова жена је била Неда, сестра српског краља Стефана Дечанског коју је отерао и склопио је савез са Андроником III, ромејским василевсом (илити византијским императором, што значи исто). Свима је било јасно да Србија постаје балканска сила број 1, па су се удружили да би је спречили. А Стефан је говорио Михаилу да окрене свој мач према истоку, јер је било очигледно да се ствара нова моћна исламска држава Гази фанатика преко пута Константинопоља (Емират Османа, будућа Отоманска империја) и да је питање времена када ће прећи у Европу. Али главни изговор/разлог је био тај што је Стефан подржавао струју у Византији која је изгубила од Адроника III. Што би рекли данас, мешао се у послове друге државе и планирао заверу за рушење власти, а онда је Андроник решио да казни Стефана и Србију.
Место битке и армије:
Стефан није чекао и кренуо је први у офанзиву, да се бугарска и ромејска армија не би спојиле. Битка је одражана у долини Струме, код Велбужда 28. јула 1330.
Састав армија је занимљив. Колико знам Бугари нису имали класичне феудалне витезове, већ су се њихови бојари борили са копљима и стрелама (које су одапињане са лука), али су имали бар жичани или од плочица оклоп, док обични коњаници-стрелци нису имали оклоп. У Бугарској армији је била присутна и влашка лака коњица. Да ли су то били плаћеници, не знам, али вероватно јесу, јер је Влашка настала баш те 1330. као држава под Куманима. Један Румун ми је писао да су Власи били савезници Бугара, мада мени то не пије воду, јер је Влашка тек настала те исте године. Рачунај да је то била у ствари лака коњица Кумана. Састав пешадије је непознат и питање је да ли су је уопште имали.
Састав српке армије је још занимљивији. Српску армију су чинили махом витезови племићи (властела) који су били слично наоружани као и бугарски бојари – дуга копља за јуриш и блиску борбу, плус стреле које су одапињане са лукова, са оклопима. Чист византијски стил. Лаку коњицу су сачињавали Мађари, Кумани или Татари – читај, плаћеници. Да ли су учествовали – вероватно не, али је дотична лака коњица коришћена, јер је Србија од Уроша масовно вадила злато и сребро (технологију су донели саксонски рудари или Саси како их зовемо) па су се страни професионални војници могли финансирати. Плаћеници су у средњем веку били уобичајена појава, поред витезова, док је становништво гурано у прилично неефикасну пешадију. Српску пешадију су чинили лако наоружани војници са кратким копљима која су бацана, мада је употреба лукова, а нарочито самострела који су стигли са Запада, постала стандардна већ и у српској армији. За позадину су коришћени класични копљаници, који су увек били јефтини за опремање. Српска армија је бројала неких 15 000 војника (махом тешка коњица властеле), плус плаћеници.
Сад долазимо до најзанимљивијег момента. Који и колико плаћеника је учествовало у српској армији. Према једном извору, на српској страни је било неких 1000 плаћеника Шпанаца и то сам пронашао на једном интернет сајту. Ово је проблематично, јер Шпанци као народ нису још постојали. Ако су били, онда су то били Каталанци из Атинског војводства, који су се борили свуда и за сваког за новац. Већина се слаже да су то били Немци – опет упитно, јер ни Немци нису постојали као народ, а поготово не као држава. Орбини је писао да је Дечански у армији имао неких 1300 Немаца, а од тога су 300 били витезови. Ово је по мени и највероватније, јер су и од раније Немци радили у рудницима (Саси).
