Otupljivanje

Misljenja sam da je emotivna edukacija pojedinca neminovna stavka u formiranju licnosti.Znaci sve ono sto ste proziveli u zivotu ostavlja duboke tragove na ono u nama sto se zove emocija,ona je jedan od osnovnih pokretaca na putu do cilja.Sada bi da se usresredimo na licnost i emociju/filozofski,ne medicinski/.Sta se desava kada je emocija zadovoljila sve kriterijume,znaci/tuga,bol,sreca,radost..../covek se priblizava savrsenstvu ili jednostavno otupljuje?

Preciziraj. Sta znaci "emocija zadovoljila sve kriterijume"?
Mislis, covek je doziveo sve vrsta emocija, jel' to?
Ako je to, dusevno zdrav covek, ne moze da otupi, on je uvek spreman da iste emocije dozivi njihovim punim intezitetom. To sto podrazumevas pod otupljenjem, pre bih nazvala blokadom emocija koja se desava kao neka vrsta odbrane. Al' to je ili trenutno stanje, a ako je trajno radi se o poremecaju licnosti. Dakle, kakvo crno savrsenstvo!

Dobro si razumela sta sam pitala ali ogradila sam se da me interesuje nesto drugo a ne medicinsko tumacenje/ono kao normalan/.Podrazumevam da je covek apsolutno normalan i zdrav ali sta se desava u smislu njegovog napredka ako je vec sve doziveo i preziveo.Cini mi se da ponavljanje dozivljaja u nedogled neka vrsta otupljivanja,pri tome mislim da je osoba apsolutno normalna samo da su dozivljaji vremenom slabijeg intenziteta jer moras priznati da nanovo prozivljavanje iste emocije vise puta gubi na kvalitetu.Sto ce reci,umro je neko blizak i osecaj tuge je neobjasnjivo veliki i jak,posle nekog vremena opet je umro neko blizak,osecaj je jak ali poznat.....i opet je umro neko blizak,osecaj je slabiji jer je vec nekoliko puta dozivljen i nekako podrazumevajuci.Svaki put kad je odlazio neko blizak tuga kao emocija je jenjavala i onda se odjednom javio osecaj da je emocija prevazisla samu sebe i postala otupljlujuca.Moguce je da je to trenutno stanje emocije kako si ti pomenula i da posle nekog vremena emocija poprima prvobitan intenzitet.

Pa imam utisak da si sama dala odgovor na pitanje....

Dubokim promišljanjem, dovoljno je jedno iskustvo svakog pojedinačnog tipa.....Recimo gubitak voljene osobe po drugi put ne donosi "novost" u filozofskom smislu.....
....samo šok u psihološkom....i zato i samozaštita isključivanjem......
Da li ostati isključen i pre dogadjaja...što je tendencija današnjih uplašenih (medijima i filmom) generacija i samim tim mentalno svedenih na stereotip......što veći strah , veći i hod po stereotipima (u ovom slučaju ne mislim na socijalne fetiše).

Tako da sledi da u našim krajevima u bliskoj budućnosti ne treba očekivati filozofska istraživanja već samo samopotvrdjivanje istoričara filozofije....

.....krem Srbije je sada u svojim 30-40 tim godinama, kao poslednja generacija starog samosvesnog obrazovnog sistema........


"Uvek se najnaprednijim naučnicima čini da svet srlja u svoju propast, a upravo oni ga svojim delom stalno učine novim i neprepoznatljivim"
..................................................................................N.Tesla