MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ne želis da sadiš cveće
Kažeš:
"Neću da ga gledam
kako lagano vene"
Da
Baš zato što izbegavaš kraj
Izbeći ćeš i svaki početak...
Gu Čeng
1391703_434513323327261_1425988444_n.jpg
 
Poslednja izmena:
Oduvek sam volela srecne zavrsetke u onim romanticnim ljubavnim pricama,kada se dvoje sretnu,zaljube,zive zajedno i pedeset ili sezdeset godina posle jedno od njih dvoje umre.Ne zadugo umre i drugo,jer ne mogu jedno bez drugog.Znam da ovo i nije neki dobar primer jer u njemu ima dvoje mrtvih ali,smrt je neizbezna u nasim zivotima..Moja ljubavna prica ima pocetak,bez da razmisljam o kraju,a ponajmanje o smrti.Ustvari, i ne razmisljam sta i kako ce biti.I tu sam u raskoraku sa uvodnim delom ove moje price,o kojoj bolje i da ne pisem nista,jer ako pogledate sebe i sve ljude oko sebe,sta vidite..? Vidite ih kako se krecu,ulaze u zgrade,autobuse,voze automobile,prelaze ulice.Svako od njih ce jednog dana da umre,i oni to znaju.I to je razlog sto im je svaki trenutak u zivotu na Zemlji dragocen i bitan.Iako ne zele, ljudi cesto trose vreme koje im je dato na stvari koje ne vole.Moraju na posao,ustaju ujutro rano,oblace se,stoje u redovima,ciste,peru,kupuju,idu kod doktora,trpe zlog sefa ili lajavu komsinicu koja ima spiralu,trpe dzangrizavu zenu ili muza pijanicu,hiperaktivnu decu,spremanje jela,glasanje za neku partiju,kupovane poklona za osobe koje ne vole, ne daj boze i mrze a moraju da ih trpe.Zato su ljudi okupirani sobom i svojim problemima,nezainteresovani za tamo neku ljubavnu pricu,iako moja ljubavna prica nije obicna,verujete.To je jedna posebna,neverovatna i nezna,nesvakidasnja ljubavna prica.Iako je zanimljiva, ljudi u svojoj svakidasnjosti nece traciti to malo zivotnog vremena sto im je preostalo da citaju otkucaje moga srca i moje male sarene emocije,osim ako u mojoj prici nema danas toliko prisutnog nasilja,patnje krvi,stradanja i nerazumevanja,da me po nekada hvata strah u sta se pretvara ovaj svet i ljudi u njemu.Eto,zato necu da pisem pricu.Necu ni da pricam.Hocu da zivim svoju ljubav i uzivam u njoj ,daleko od svih i svega, ako je to iako moguce.
 
Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
Hoću da uđem u tvoju unutrašnjost,
da pogledam naokolo,
da te upijem kao dah.

- Odlazi! - kaže kamen -
Čvrsto sam zatvoren.
Čak razbijeni na komade
bićemo čvrsto zatvoreni.
Čak smrvljeni u prah
nećemo nikoga pustiti.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
Dolazim iz čiste radoznalosti.
Za nju je život jedina prilika.
Želim da prođem tvojim dvorcem,
zatim da posetim list i kap vode.
Malo vremena imam za to.
Moja smrtnost mora te uzbuditi.

- Ja sam od kamena - kaže kamen -
i svakako moram sačuvati ozbiljnost.
Odlazi odavde,
nemam mišića za smeh.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
Čula sam da su u tebi velike prazne sale,
neviđene, neopisivo lepe,
gluve, bez eha bilo čijih koraka.
Priznaj da i sam malo o tome znaš.

- Velike i prazne sale - kaže kamen -
ali u njima nema mesta.
Lepe su, možda, ali izvan ukusa
tvojih jadnih čula.
Možeš me upoznati,
poznavati me nećeš nikad,
čitavom površinom okrećem se prema tebi,
a čitavom unutrašnjošću na drugu stranu.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
Ne tražim u tebi utočište za večnost.
Nisam nesrećna.
Nisam beskućnik.
Moj svet je vredan povratka.
Ući ću i izaći praznih ruku.
A kao dokaz da sam stvarno bila
neću dati ništa osim reči
kojima niko ne veruje.

- Nećeš ući - kaže kamen -
Nemaš čulo učešća.
Nijedno čulo ne može ti zameniti čulo učešća.
Čak i pogled izoštren do sveviđenja
ne vredi ti ništa bez čula učešća.
Nećeš ući, imaš jedva zrno toga čula.
Jedva njegov začetak, uobrazilju.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
Ne mogu čekati dve hiljade vekova
da uđem pod tvoj krov.

- Ako mi ne veruješ - kaže kamen -
obrati se listu, reći će ti što i ja.
Kapi vode, reći će ti što i list.
Konačno, pitaj vlas sa sopstvene glave.
Smeh me obuzima, smeh, neobuzdani smeh,
kojim se smejati ne smem.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
- Nemam vrata - kaže kamen.
 
Nadati se usprkos svakoj nadi je visoka mudrost koju je do sada dostigla samo ljubav.
Belu magiju zelje nece nitko nauciti iz tudjeg iskustva ma koliko svedocanstvo i primer bili ocigledni,
ma koliko snazno bilo cudo tudjeg zivota. Oni mogu sluziti samo kao poticaj, kao predlog, nikad kao primer,
jer kao sto postoje opsti zakoni kojima smo svi podlozni, tako postoje i individualni.
Upravo je covek jedninstven, neuporediv i nezamjenjiv.
Ja ne mogu stici do srece po vasem tragu, niti vi po mom jer mi dolazimo iz razlicitih smerova vecnosti.
Nasa jezgra bica zastrte su zivotom, medjusobno stranim.
Ni dve reci nemaju isto znacenje za dvoje ljudi, jos manje isto iskustvo.
Kad se severni medved veseli, tigar dobija promrzline…
 
Bio je to samo osmeh, ništa više. Nije sve ispravio. Nije ništa ispravio. Samo osmeh. Sitnica. List u šumi koji drhti pošto je preplašena ptica poletila.
Ipak, prihvatiću ga. Široko otvorenih ruku. Zato što kada proleće stiže, ono otapa snig pahulju po pahulju, i možda sam upravo video prvu pahulju kako se otapa.



296141_548414168537931_1587391414_n.jpg

Haled Hoseini - Lovac na zmajeve
​
 
C'est la vie ( takav je zivot)

Secam se svega.I onog sto mnogi misle da sam zaboravila.I onog cemu se nadam da cu zabroraviti.
Po nekada se samo pravim da sam zaboravila,jer zaborav ne postoji.
Postoji samo iluzija da se moze zaboravit,a pamtim dugo, jer pamtim po sebi.
Ne pamtim osobe kakve su bile stvarno vec pamtim sebe kakva sam bila sa njima
Tako i njega.Pamticu ga po sebi.

0_6e8c6_c91e257b_XL.jpg
 
SAN O SRECI

Od danas,
pa do zagrljaja vecnosti,
neka se svako jutro budim,
imenom tvojim.
Necu vise da mislim,
na tuzne senke proslosti,
dane cu od onog trena da brojim,
kad smo se prvi put sreli,
kad sam ti dala mesto da bdis,
nad snenim jastukom mojim.

Zelim da podjem sa tobom,
onom nasom starom stazom,
utabanom koracima tvojim,
kad sam te pitala,
ima li mesta za dvoje.

Na tebe mislim
i jutrom,
i danju,
i nocu,
na jastuku misli brojim,
kao pahulje kad se roje,
na belom sneznom pokrivacu,
i u meni buja nada,
da ces me cuti veceras,
kad u neki sitni sat,
budem dozivala ime tvoje.

Znas,
ponekad pricam sa tobom,
dok se otezu dugi nocni sati,
i trazim od tebe neki tajni znak,
jer zelim znati,
da li si to bio ti,
ili sam u tisini sobe,
pricala sama sa sobom.
A kad se jutrom probudim,
na jastuku me ceka,
onaj isti san o sreci, zapocet
jednog jutra imenom tvojim.

I ponovo misli brojim,
kao pahulje kad se roje,
na belom sneznom pokrivacu,
a tvoj trag u srcu se ne brise
vec postaje sve dublji i jaci.

 
Setam u predvecerje ovog lepog jesenjeg dana i razmisljam
o nasoj tajni,i o tome da dugo nisam shvatala da je ustreptalost srca
koju si mi doneo,ustvari neispunjena zudnja,koja mi stvara nepodnosljivu bol.
A samo sam zelela da te grlim i ljubim,da mi pricas na javi,a ja da mislim da sanjam.
Ostaje zamnom trag kavalijevog just-a,dok setam, i ja ne bih bila ovo sto jesam
da ne verujem da ce jednog dana u jednom tenutku necija nozdrva zadrhtati na moj miris
i tada cu osvanuti u tom nepoznatom zagrljaju, i necu pomisliti na tebe i leptiri ce ponovo zaigrati.
Jednom
 
" Тужан сам и због Тебе, али нећу да Ти кажем. Данима и седмицама сам путовао да Те видим. Увече сам легао под шумско дрво, гладан, изубијаних ногу, промрзао од ледене кише и заборављао на све разговарајући са Тобом. Корачао сам друмовима без краја, уплашио бих се колико их има и какве су страшне раздаљине на свету, да Те нисам држао за руку, ишао уз Твоје бедро, уз Твој бок, једва чекајући раван друм, да затворим очи, да ми будеш ближа и јаснија... "

http://2.***************/-C7rtlSDTDlA/Tpoe3wmV2TI/AAAAAAAAAF0/PeqNj5r4djI/s1600/Ljubim+te+zbog+svih+%252B%25C5%25BCena+koje+nisam+poznavao+Ljubi.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top