MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Zaslepljena pitanjima
posmatram kako vitlaš bičem
moju neispavanu zoru.

Pokušavam da ti taknem lice
pogledom ispruženim
tamo do beskraja...
ali snovi su samo želja
a ti - ti si
moja najlepša pesma

Srušio si granice vremena:
usporavaš mi dane
i pomeraš subotu na nedelju
- igraš se doslovce mojom dušom
koja će zbog tebe, da ostari
u nadanju.

Dođe mi da te preskočim
kao mrava na tepihu
i onako divljački
odgurnem od sebe!...ali ne mogu:
ti me vrebaš odnekud
kušaš hladnokrvno
i gospodariš mojim bićem.

Zalepio si se za prozore
mojih zenica
i podebljao crte lica.

Ćutim i čekam
sa rukama raširenim u vetar
a znam,
obavezala sam se - da te volim
bez tvog znanja.

Lepa Simić



 
A h

K a k o

Napisati ljubav

Treba li pocetno Ah

da najavi fatalno Volim

treba li tiha voda

iz plahog i z v o r a

da uskipti uskovitla se

i na kraju potopi lukave

utopije koje nam neprestano izviru u glavi,

koje nam n e p r e s t a n o uviru u glavu glumeci

osecajnost. Mogla bih

da napisem rec ljubav

punu gresaka bez LJ

bez U bez B

bez A bez V

ali ne i bez TEBE



Zorica Sentić


 
Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se, a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nadju kad i njima bude
zakucala samoća na vrata

Duško Trifunović


 
POMILOVANJE

Nisam imao vremena da spašavam svet,
i uvek sam bio slepi putnik na oblacima ljubavi.
Bio sam samo još jedna kap u moru stranaca i čudaka
sa onih strmih i stenovitih obala u magli,
s kojih je teško otploviti ceo.

Iako sam shvatio da su mi ruke i noge samo misao
na mene niko nije pomislio,
nikom nisam ni na pamet pao.

Ja sam verovao da ima tih malenih leptira
koji će leteti i u mojoj magli zbunjenosti,
i svako sam veče pevao uspavanku,
jednom belom gradu nesanice,
gore, nad ušćem, u duetu s jednim pijanim pesnikom
i pod kišom zvezda padalica...

Dolazili su i drugi...
Ulaznica - sto osmeha
ulaznica - ljubav
ulaznica - pijanstvo
ulaznica - patnja...

Ali ne!

Što je više ljudi oko mene
ja sve više vidim koliko sam sam!
Jer, svi su oni nečim povezani!
Svi oni lako mogu da se uklope jedni u druge...
Iako se, možda, i po prvi put tek vide!

I šta mi ostaje od onih sto osmeha?!
Podsmeh!

Šta mi ostaje od ljubavi?!
Zabluda!

Od pijanstva - mamurluk!

Od patnje ostaje...
Sve! Da
Ona i dalje ostaje cela!

I ostavljaju me prijatelji pred kućom,
i ja biram da prvo prošetam,
jer su me dovoljno ostavljali do sada!
Bolje se vratiti sam,
posle počasnog kruga,
nego biti,
na bilo koji način ostavljen!

Ja ne tražim sunčanu stranu ulice!
S te strane uvek bije sunce u oči
i nikada ne možeš realno gledati na stvari

Ali tražim da me neko izvuče iz ove tame,
iz ove dubine koju sam iskopao u sebi
tražeći način da se prilagodim ovom svetu

ovom svetu koji te potapše po ramenu
a onda kad se okreneš ka njemu
on ti okrene leđa

tužan umem da budem i zbog bolesnih pasa
i ptica slomljenih krila
i zbog, na prevaru posečenih breza

i blesav mogu da budem zbog jednog proleća
ili jednog pogleda, rukovanja, smeška
i blesav sam, sam od sebe...
Bez nekog velikog razloga.

Zato, poštedi me makar ovaj put!
Makar ti!

Ratko Petrovic



 
Poslednja izmena:

Ne zaboravi nikad,
na tvojoj sam strani,
da voliš me niko
ti neće zabranit,
još minut pa ponoć
i suza za kraj
al tu sam za tebe znaj.

Jer srce nije kamen,
ne, srce nije kamen,
da ga samo baciš iz kaputa
kao kartu poslije puta.
Srce nije kamen,
ne, srce nije kamen,
kad pukne na dva dijela nije vrijedno
jer više na kuca ko jedno,
srce nije kamen.

Tebi je lako
proglasit me greškom,
skupit sve stvari,
i otić sa smješkom.
Sad ti je lako,
a loše kad krene,
onda se sjetiš mene.

Jer srce nije kamen,
ne, srce nije kamen,
da ga samo baciš iz kaputa
kao kartu poslije puta.
Srce nije kamen,
ne, srce nije kamen,
kad pukne na dva dijela nije vrijedno
jer više na kuca ko jedno,
srce nije kamen.

U dušu me tvoj pogled tako,
lomim se pucam ko staklo.
Kako da kažem ti zbogom,
kad sve gubim s tobom.

Jer srce nije kamen,
ne, srce nije kamen,
da ga samo baciš iz kaputa
kao kartu poslije puta.
Srce nije kamen,
ne, srce nije kamen,
kad pukne na dva dijela nije vrijedno
jer više na kuca ko jedno,
srce nije kamen.
 
Tajna


Naše dve ljubavi pune kobne moći,
Od sviju skrivene, žive u svom stidu,
Kao pod zvezdama, zaspali u noći,
Dva mirna pauna na starinskom zidu.

Krijem svoju ljubav kao mržnju drugi -
Istom silom laži i svim podlostima;
Kao drugi staklo otrova, svoj dugi
Svoj bol bezutešni ja krijem meć svima.

Koliko je šuman eho moje laži,
Da ne prenu nikog udarci mog srca!
I koliko mira u reči gde grca
Cela jedna duša i san od sveg draži!

Sva je moja radost znati bol da skrijem;
Sva mudrost, ljubavi dati izgled zlobe;
Vrlina, da prezrem suze koje lijem,
I pokažem srce kao prazne sobe.

I tako dve naše ljubavi očajne,
Ogrnute lažju večitom i niskom,
Stoje nemih usta u dnu naše tajne -
Dva crna pauna na zidu starinskom.



Jovan Ducic


 
НА ОВАЈ ДАН...

На овај дан
помири се ако си у свађи,
сумњу замени поверењем,
напиши писмо некоме коме недостајеш,
охрабри младост што је изгубила веру,
одржи обећање,
заборави стару завист,
преиспитај своје захтеве према осталима
и настој их умањити,
бори се за начела,
изрази захвалност,
надјачај стару бојазан,
нађи две минуте уживати у лепотама природе,
реци некоме да га волиш,
реци му опет,
и опет,
и опет...

Д. Љубичић
 
Many-kind-of-oranges-colors-color-fruits-orange-woman-fruit-tags-lemon-VECTORS-rainbow-colour-CLORS-MIX-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D0%B5-photo-creative-digital-art-nil-MARK-PHILBERT-ANALOVE-GREEN-ilgin%C3%A7-no-name-rainbow-of-color-Misc-pretty-Yummy-MUNCH-AND-DRINK-food-yummy-fruts-PMac13-%D0%9F%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B5-color-s_large.jpg
 
POETIKA ZUDNJE

Pobacaj noćas sve svoje hartije
odloži pero
pusti da ti prsti pišu po mom telu,
neka je prazna stranica,
neka je reč,
jedna rečenica,
napiši pesmu.
Ako mi tvoja gramatika povredi kožu,
ako uzdahnem, ako jauknem,
neka ti zagrljaj bude još jači,
i ako tvoji prsti stanu da mucaju
umoči ih u noć
i počni iznova.
Popuni moje margine,
uguši me jezičkim pravilima,
ispravi slovne greške ovog ludila
koje stvaraš,
usnama izbriši sve čemu tu nije mesto.
Pod tvojim prstima nastaje
štivo koje me čita,
napisano ima uvid
u stranice mog života
oživele
tvojim dodirom
ove noći.

Rina Sing
 
Šta je slobodna volja, šta je sudbina? Kada se stvari dešavaju u saglasnosnosti sa našim željama onda ljudi tvrde kako je to slobodna volja. Kada su misli i želje u suprotnosti sa onim što se dogodilo onda to nazivaju sudbinom, pokušavajući time valjda da sudbini pripišu neku višu silu, nešto što se dešava izvan njih samih, nešto na što oni sami ne mogu da utiču...
 
AQUARlUS:
Šta je slobodna volja, šta je sudbina? Kada se stvari dešavaju u saglasnosnosti sa našim željama onda ljudi tvrde kako je to slobodna volja. Kada su misli i želje u suprotnosti sa onim što se dogodilo onda to nazivaju sudbinom, pokušavajući time valjda da sudbini pripišu neku višu silu, nešto što se dešava izvan njih samih, nešto na što oni sami ne mogu da utiču...
Kliknite za proširenje...

"Ljudsko srce ima jednu nezgodnu naviku, da sudbinom naziva samo ono, što ga satire."


__________________
 
Isidora Dankan.. zena ispred svog vreemna
 Bila sam protiv braka svim umnim silama svoga bica.
Bila sam i tada i danas, uverena da je brak besmislena,
ropska ustanova, koja narocito kada je medju umetnicima
neizbezno vodi u razvod, na sudove i glupave brakorazvodne parnice...

http://2.***************/_F9HQfKScIVc/SmYkOJuxA2I/AAAAAAAAAAs/8CSQZ6r4ayE/S660/Isadora+Duncan+2.jpg
 
Jedna mala prica

Nista od toga nije bilo za bacanje..vrtela je u sebi misao kao pokvarena ploca..
disk je bio njen..slika je bila njena..prsten je bio njen. jedino je ona je bila njegova...
jos uvek je bila po malo ljuta na njega zbog toga .ustvari uvek i na svakoga
ko bi se drznuo da se tako ohodi sa onim sto je bilo njeno..
podnela je to dostojanstveno..samo mu je rekla da joj je zao sto je to uradio...i nista vise..
cak mu nije objasnila ni koliko je zaboleo takav postupak..
davno je to ostalo iza njih ali ona se eto po nekada sa setom secala toga....
za razliku od vecine muskaraca njegovih godina.nije bio promiskuitetna osoba i pored skrivene zelje u sebi..
cak je i njegov zavodnicki osmeh vise licio na osmeh deteta..onog deteta u njemu koje je zelelo napolje u svet..
da udahne i dodirne sve ono sto je propustio do sada dok je stvarao oko sebe materijalno
koje ga je grlio i judinim poljupcem vezivalo za tlo i mesto kojem ustvari nije pripadao..
Ono sto mu je bilo potrebno i sto je ona zelela da mu da svojom ljubavlju
i sobom je snaga da prevesla na drugu obalu zivota..
i pusti to dete iz njega koje je imalo jos toliko toga da pokaze..

sawyer.jpg

 
Iz misli,
premestam te
na platno
i ja kao slikar,
presvlacim tvoju senku..
Rastes u meni,
da te sakrijem nemam gde.

Ti si se spustio kao Sunce i
pruzio mi ruku...
Tad si mi prolece zadenuo u kosi.
Jesen iscupao iz mojih pora,
nacinio me gladnom raja...

Sanjiva kradem poljsko cvece
iz tvojih livada...
Isplela sam pulover
posvuda, sitna slova od tvog imena,
oblacim te svakoga dana.

Postao si jedina lokacija
u mojoj memoriji.
Ja sanjar, a
Ti si san,
svih mojih neznih misli...

Zacarana u tom krugu pisem...
A znam,
Ljubav je sudjena samo nekima.
Izgubila sam strah, pevam...
I onako ce sve to
zivot da izbrise...

 
Tvoj osmeh vredi.
Slikam te u mislima.
Jedna rec tvoja, i vesela sam.
Navucena. Poslusna.
Svaki put kada mi se obratis, pomeras granice.

 Sanjam zatvorenih ociju..
O vremenu koje je ostalo..
Dok trazis moje dodire..
Negde na svojim usnama..
Gde nemirom uklesana u meni

traju slova tvog imena..
U mirisu proleca koje dolazi..
Dok moje ruke..
Dodirom traze tvoje srce...

rainyfall.jpg


 
Pod trepavice mi se zavuklo ime.
Ono jedno koje sam prestala da izgovaram.
Ponoc je.
U mom svetu.
Tek je par minuta proteklo od najtamnijeg i najtiseg trena.
Onog u kome se vetar veze u cvor i zanemi. A drvece pokorno obori glave. Staze se izgube na cas. Zivotinje zavuku dublje u rupe.
Nije mi problem da budem nema... tesko je progovoriti opet.
Samo... da pognem glavu jos ne mogu... ne umem...
To ime su nosili vladari..Ime koje je toplo, moje, blisko i drago..
Samo mi je potrebno... da me obgrli i ususka. Bezbedna da budem.
Slobodna od danas, juce i sutra.
Slobodna da se smejem. Da placem. Da opsujem. Da patetisem kad mi nadodje plima.
Da nabiram nos i da krivim usnu. Podignem obrvu.
To ime.Koje me proganja. Kad sam sama. I kada nisam. Koje sanjam
Kao nocas.
Telefon miruje pod rukom. Ne dodirujem ga. Ne izgovaram. To je samo moje. Ne bih to priznala nikome. Nikada. Ni Tebi. Ni u ludilu.
Pistolj da mi uz slepoocnicu stavis rekla bih... Pucaj.. nasmejano...

od tvoje ruke je...od tebe je


 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top