Vangelis
Zainteresovan član
- Poruka
- 337
“Огледало” по четврти пут пише, увек с новим аргументима, о погубности увођења нових личних карти у србији
Концлогор Србија
• Америка, Енглеска, Аустралија, Канада су земље у којима није обавезно поседовање личне карте • У Србији планирају увођење личне карте са биометријским подацима лица и отиском свих прстију • Словенци нису прихватили увођење таквих личних карти • Зашто само грађани Србије морају бити под апсолутном контролом
Милорад Ивановић, амбасадор координатор за Шенген при Генералној дирекцији за конзуларне послове и дијаспору Министарства спољних послова СЦГ, изјавио је да нове личне карте подразумевају следеће: “Ући ћемо у специјалну кабину, у МУП-у, односно у дипломатско-конзуларним представништвима, где ће нас снимити специјална дигитална камера. Тим путем ће бити узети биометрични подаци о лицу. Затим ћемо, на једној металној површини, оставити отиске прстију, колико знам још постоји дилема да ли само једног или свих пет, и на тој истој површини потписати се, остављајући тако електронски запис свог потписа. Попунићемо захтев за издавање и на основу свега тога добићемо личну карту” (“Вечерње новости”, 10. август 2005.)
Ко год је читао Домановићеву “Дангу”, рекао би: сточну карту. Пророк Домановић као да је видео наше власти 2005, на путу за “Шенген”, ако праве личне карте у којима ће бити наши подаци на чипу.
А то није никакав услов за стављање на “белу шенгенску листу”, која подразумева слободно путовање земаља Европске уније .Услов за то стављање је измена политичког односа према Србији и Црној Гори, чега, у догледно време, поготову после пресуда у Хагу (геноцид, и томе слично), неће бити. Уз то, “Шенген” не тражи личне карте с чиповима. Он тражи већу безбедност ПАСОША, а не личних карти, возачких дозвола, здравствених књижица и сличних докумената. Није реч о томе. Реч је о томе да Срби носе “вирус који треба уништити” (Дејвид Гомперт, РАНД корпорација, члан Савета за иностране односе, тамо негде 1994.) Треба наметнути личне карте које, после милионских демонстрација, нису прошле у Грчкој, којих нема нигде у земљама бивше СФРЈ, које није прихватила британска јавност. Срби су парије у Европи и зато их треба жигосати, зар не?
Од сада вас полиција фотографише, и фотографи, који су купили опрему за дигиталне фотографије вредну и по 80.000 евра, остају без посла. Председник Удружења фотографа Михаило Таталовић најављује да ће тако без прихода остати око 4.000 породица. У Хрватској, Мађарској, Немачкој и Словачкој фотографи и даље израђују слике, а МУП их само скенира. Али, код нас ће то бити НАЈНАПРЕДНИЈЕ У ЕВРОПИ! Јесте да имамо афрички стандард, али имамо свемирску полицијску опрему. Нема везе, г. Таталовићу, што ће хиљаде запослених фотографа остати на улици (“Блиц”, 20. април 2005.) Важно је да полиција има шта да фотографише. Ускоро би могли да преузму и посао вађења наше крви (отпуштања у здравству) и наставу у школама (идеја министра просвете о “школском полицајцу”). А за “Шенген” ћемо се начекати. Горан Свилановић нам га је обећавао до 2005, а Милорад Ивановић до 2007. (“Новости”, 6. август 2005.) Све у оквиру евро-пројекта “Не липши, магарче, до зелене траве”.
Личне карте у свету
Немају све земље света обавезне личне карте. Оне које их немају су Аустралија, Канада, Индија, Ирска, Нови Зеланд, САД, Велика Британија (за сада). Имају их, између осталих, Белгија, Египат, Француска, Немачка, Грчка, Малезија и Јужна Африка. Последњих година постоји тежња да се направи јединствена идентификациона карта с чипом, у којој би били спојени подаци из здравствене, социјалне и криминално-полицијске базе података. Ово је довело до многобројних судских процеса у одбрану људског права на приватност. Године 1991. Уставни суд Мађарске донео је закон по коме је употреба вишенаменског идентификационог броја грађанина забрањена; године 1997. Устав Португалије је забранио насртај на приватност следећим чланом: “Грађанима се не сме додељивати вишенаменски државни идентификациони број”.
Покушај увођења Ид карте 1987. у Аустралији довео је до масовних протеста, и власти су план повукле. Јужна Кореја и Тајван су повукле пројекат због огромног неслагања јавности. План увођења државне возачке дозволе у САД као начина масовне идентификације грађана је, због протеста низа група за заштиту људских права, повучен. Подвлачимо: САД ни данас немају личне карте!
Ниједна земља бивше СФРЈ нема личне карте са биочипом у коме су скен рожњаче и отисци пет прстију! То се планира само у Србији. Словенци су, на државном нивоу, одбили увођење таквих документаа.
Биометрика
Биометрика је идентификација или верификација нечијег идентитета на основу његових психолошких или бихејвиоралних особина. Она подразумева поређење раније ускладиштених биометријских података са онима које појединац накнадно да је лицу задуженом за идентификацију /верификацију. Нове биометријске технологије имају за циљ аутоматизацију поступка идентификације, путем претварања човекових података у компијутерски читљив алгоритам. Ово често води погрешним идентификацијама и заменама, које у данашњем друштву могу имати кобне последице. Најпопуларније форме биометрије су отисци прстију, скен рожњаче, геометрија длана, препознавање гласа, и дигитализоване слике. Критичари, у име људских права, истичу да такви процеси укидају право на приватност, стављајући човека под власт државе.
Srpske novine "Ogledalo"
Концлогор Србија
• Америка, Енглеска, Аустралија, Канада су земље у којима није обавезно поседовање личне карте • У Србији планирају увођење личне карте са биометријским подацима лица и отиском свих прстију • Словенци нису прихватили увођење таквих личних карти • Зашто само грађани Србије морају бити под апсолутном контролом
Милорад Ивановић, амбасадор координатор за Шенген при Генералној дирекцији за конзуларне послове и дијаспору Министарства спољних послова СЦГ, изјавио је да нове личне карте подразумевају следеће: “Ући ћемо у специјалну кабину, у МУП-у, односно у дипломатско-конзуларним представништвима, где ће нас снимити специјална дигитална камера. Тим путем ће бити узети биометрични подаци о лицу. Затим ћемо, на једној металној површини, оставити отиске прстију, колико знам још постоји дилема да ли само једног или свих пет, и на тој истој површини потписати се, остављајући тако електронски запис свог потписа. Попунићемо захтев за издавање и на основу свега тога добићемо личну карту” (“Вечерње новости”, 10. август 2005.)
Ко год је читао Домановићеву “Дангу”, рекао би: сточну карту. Пророк Домановић као да је видео наше власти 2005, на путу за “Шенген”, ако праве личне карте у којима ће бити наши подаци на чипу.
А то није никакав услов за стављање на “белу шенгенску листу”, која подразумева слободно путовање земаља Европске уније .Услов за то стављање је измена политичког односа према Србији и Црној Гори, чега, у догледно време, поготову после пресуда у Хагу (геноцид, и томе слично), неће бити. Уз то, “Шенген” не тражи личне карте с чиповима. Он тражи већу безбедност ПАСОША, а не личних карти, возачких дозвола, здравствених књижица и сличних докумената. Није реч о томе. Реч је о томе да Срби носе “вирус који треба уништити” (Дејвид Гомперт, РАНД корпорација, члан Савета за иностране односе, тамо негде 1994.) Треба наметнути личне карте које, после милионских демонстрација, нису прошле у Грчкој, којих нема нигде у земљама бивше СФРЈ, које није прихватила британска јавност. Срби су парије у Европи и зато их треба жигосати, зар не?
Од сада вас полиција фотографише, и фотографи, који су купили опрему за дигиталне фотографије вредну и по 80.000 евра, остају без посла. Председник Удружења фотографа Михаило Таталовић најављује да ће тако без прихода остати око 4.000 породица. У Хрватској, Мађарској, Немачкој и Словачкој фотографи и даље израђују слике, а МУП их само скенира. Али, код нас ће то бити НАЈНАПРЕДНИЈЕ У ЕВРОПИ! Јесте да имамо афрички стандард, али имамо свемирску полицијску опрему. Нема везе, г. Таталовићу, што ће хиљаде запослених фотографа остати на улици (“Блиц”, 20. април 2005.) Важно је да полиција има шта да фотографише. Ускоро би могли да преузму и посао вађења наше крви (отпуштања у здравству) и наставу у школама (идеја министра просвете о “школском полицајцу”). А за “Шенген” ћемо се начекати. Горан Свилановић нам га је обећавао до 2005, а Милорад Ивановић до 2007. (“Новости”, 6. август 2005.) Све у оквиру евро-пројекта “Не липши, магарче, до зелене траве”.
Личне карте у свету
Немају све земље света обавезне личне карте. Оне које их немају су Аустралија, Канада, Индија, Ирска, Нови Зеланд, САД, Велика Британија (за сада). Имају их, између осталих, Белгија, Египат, Француска, Немачка, Грчка, Малезија и Јужна Африка. Последњих година постоји тежња да се направи јединствена идентификациона карта с чипом, у којој би били спојени подаци из здравствене, социјалне и криминално-полицијске базе података. Ово је довело до многобројних судских процеса у одбрану људског права на приватност. Године 1991. Уставни суд Мађарске донео је закон по коме је употреба вишенаменског идентификационог броја грађанина забрањена; године 1997. Устав Португалије је забранио насртај на приватност следећим чланом: “Грађанима се не сме додељивати вишенаменски државни идентификациони број”.
Покушај увођења Ид карте 1987. у Аустралији довео је до масовних протеста, и власти су план повукле. Јужна Кореја и Тајван су повукле пројекат због огромног неслагања јавности. План увођења државне возачке дозволе у САД као начина масовне идентификације грађана је, због протеста низа група за заштиту људских права, повучен. Подвлачимо: САД ни данас немају личне карте!
Ниједна земља бивше СФРЈ нема личне карте са биочипом у коме су скен рожњаче и отисци пет прстију! То се планира само у Србији. Словенци су, на државном нивоу, одбили увођење таквих документаа.
Биометрика
Биометрика је идентификација или верификација нечијег идентитета на основу његових психолошких или бихејвиоралних особина. Она подразумева поређење раније ускладиштених биометријских података са онима које појединац накнадно да је лицу задуженом за идентификацију /верификацију. Нове биометријске технологије имају за циљ аутоматизацију поступка идентификације, путем претварања човекових података у компијутерски читљив алгоритам. Ово често води погрешним идентификацијама и заменама, које у данашњем друштву могу имати кобне последице. Најпопуларније форме биометрије су отисци прстију, скен рожњаче, геометрија длана, препознавање гласа, и дигитализоване слике. Критичари, у име људских права, истичу да такви процеси укидају право на приватност, стављајући човека под власт државе.
Srpske novine "Ogledalo"
)
у праву си... 
ops: 
