Zaustavite se na trenutak...

Verujem da se ljudi moraju odreći jednog da bi imali drugo. Verujem da se u svakom od nas krije mračni, jadni umetnik, i da se istovremeno krije jedan veseli, ali isprazni praktičar. Ko dominira stvar je trenutka i ličnosti. Uh i, da, stvar je (teške) odluke.
Njih dvojica ne mogu da se podnesu. Zato nikada ne idu zajedno na ista mesta. Uvek su daleko jedan od drugog.
Volela bih da ovde date oduška svojim nezadovoljstvima, radostima, bolestima, hirovima, svojoj dobroti ili zlu... Ukratko – otvorite um i kažite šta vas okupira.
Naravno, ne mislim na plaćanje računa...
Izgleda da svi prođemo kroz ista razmišljanja, na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije.
Prvi pasus je bio moj trenutak.
Da vidim vaš...?

ne znam da li bih i ja tako rekla da morash izgubiti nekoga da bi nekog drugog dobila?! npr.ja sam nedavno izgubila osobu koju sam najvishe volela,dedu,a pravo da ti kazxem nikoga nisam dobila,ustvari mnogo sam njih i izgubila. Ova godina mi je bila extremno losha i odvratna,izgubila sam neke ljude,povredile su me...a ja umeste da koristim moto"sve shto me povredi,a ne ubije me,chini me jachom",ja sve obrnuto! i to me jako nervira ko mene!!! mislim da sam dala dovoljno,ali nisam neshto dobila!
rekla si(izvini,mozxda i rekao si ) da napishemo shta nas muchi... hajde! proshle godine sam bila losha uchenica.nikada nisam bila tako losha,a ni losha.a poshto idem u gimnaziju,a to je kod nas jako iskompleksirana shkola,ko god je ok prema tebi,a ti si loshiji u uchenju u odnosu na njega,nema tu nishta vishe. u prevodu,danas je pochela shkola,ja nisam imala ni sa kim da sednem.naravno,uvek imash jednu... ali... ok,tek ssam na kraju sela sa jednim likom koji je ok.i ceo dan sam se osecala kao ***** prilepak drugu,da mi nije bilo ni do chega. ... to mene muchi danas!

verovatno vama,koji ne idete u shkolu,ce ovo biti smeshno,ali je6e mu mater,to je moj danashnji problemchic:x

one:

OK...teoretski.Picis bez obzira na druge, na okolnosti, na momenat...?
Uvek ti u prvom planu ili se ponekada povuces zbog nekog drugog? Izvini sto davim, ali me zaista interesuje kako uspevas da izbalansiras i da pri tome uvek izadjes zadovoljna a jos me vise zanima kolicina samouverenosti u uverenosti u ispravnost ( naravno, samo za sebe, ne i za druge )

Kliknite za proširenje...

Ti verovatno projektujes neku situaciju u kojoj si se ti nasla. I verovatno se tice posla.
Kako izbalansiram?
Stvari se odigravaju bili mi u igri ili ne.
Ako smo u igri, stvari ipak treba posmatrati sa strane i distance. Nikad se ne uvuci emotivno, jer ljudi i okolnosti mogu biti takav okidac, da uradimo i ono sto ne bi pri cistoj svesti i na taj nacin mozemo ici na stetu drugima ili sebi. Ako posmatras situaciju sa distance, pametno procenis situaciju i jos plus predvidis dalja dogadjanja (intuicijski), lepo mozes da ocenis sta je najbolje za tebe. Iskljucis sujetu, ego i sve vestacke tvorevine u sopstvenoj glavi. Otuda uverenost u ispravnost. :wink:

divlja u srcu:

@ srecica

Draga devojcice, nauci da budes sama sa sobom.
Budi individualac, ne treba ti masa da bi te podrzala.
Moras da otkrijes u cemu si posebna i da na tome radis i razvijes do ekstrema.
Nemoj da ti je cilj da se stapas sa masom i budes prihvacena, da budes svima "bogougodna".
Radi samo na sebi. :wink:

Kliknite za proširenje...

potpuno te podrzxavam u ovome,ali treba to nauchiti,ali ja ne znam kako :mad: i plus znam da treba da budem jaka,u svim situacijama,a ja to nisam.ja sam jako emotivna i za sve se vezxem,a to nije dobro...

Eto, tema na koju ste počeli je jedna koja me je, svojevremeno, okupirala...
I nikada je nisam jasno rešila. Eh, što je čovek stariji lakše mu je da bude individualac. I to je moja uteha. Prosto počinje da BIRA DRUŠTVO...
Ponekad me zabezeknu ovi «prizemni» problemi i koliko im vremena posvećujemo, ali se onda setim da je to upravo jedino što imamo...
Divlja, sviđa mi se kako razmišljaš. Samo, sumnjam da si i ti toliko «izbalansirana», koliko ovde deluješ.
Baš je jedna od stvari koja me okupira ovog trenutka činjenica da smo svi, koliko različiti, toliko i isti. Iste situacije nas razlikuju, ali su nam zaključci skoro podudarni. Svima. Da bih se objasnila, navešću vam primer:
Tek ovih dana počela sam ispitivati današnje ljude kako su se osećali kada su prešli u srednju školu. Svi su mi odgovorili da su bili zastrašeni, da im je cela prva godina bila uzasna i da su konstantno razmišljali o napuštanju.
Sada se valja vratiti na sopstveno iskustvo i pomisliti koliko se čovek usamljeno oseti u «nevolji». Da smo samo znali da se svi isto osećaju, koliko bi to bilo lakše. To ću, jednog dana, da kažem svom detetu. Da se svi podjednako, kao i ono, trude da se uklope. Neko sačuva više, neko manje od sebe. Ali su svi na istim mukama.
I sad, pomalo sažaljivo, na fakultetu gledam u oči brucošima i osećam njihov strah, nedoumicu, preispitivanje, sumnje, pa i onaj ugušeni ponos kome se okreću kada im dođe da zaplaču od straha...
I, molim vas, nemojte me opominjati na generalizovanje...
Najzad, jedni smo drugima strani, i da li ste se ikada zapitali kako vas drugi doživljavaju? Ne kažem to kao doprinos kompleksima već kao preporuku za zanimljivu igru. Zamislite da upoznate osobu koja vam govori, radi, hoda, ponaša se, naglas razmišlja – identično kao vi. Stoji pored vas i predstavlja vašeg prijatelja, na primer... KAKVA BI BILA VAŠA REAKCIJA NA SEBE???
Ja bih sebe obično iznervirala, ili smorila.
@Divlja;
Nije praktičar srećan, već je srećan – praktičar.
Može biti da sam ovde upravo govorila o tom uklapanju, koje ovde nabiste na kolac. Dakle – individualac ili proizvod društva? Mada su ova dvojica redukovana verzija prvobitnih.
Ponekad, poneko, ne može da se uklopi, a da se ne odrekne dela sebe. I tu nema pogovora. Nema drugog rešenja. Nema plana B.
Ne, Srećice, taman posla da sam govorila o ljudima. Ovde se isključivo radi o odricanju. O IZBORU!
Moj veseli praktičar se zadovoljava malim, on uživa i u radu, njemu ne trebaju duboke misli, iako je savršeno sposoban za njih - on ih odbija jer ga čine nesrećnim, on deluje isprazno u očima drugih, a mnogi mu i zavide na energiji...
Ako težimo sreći u životu, i ako živimo za trenutak, svakako ćemo se potruditi da u sebi pronađemo praktičara.
Pitanje je IZBORA, da li mi želimo da se odreknemo onog nesrećnog, ali dubokoumnog u sebi, kad smo već imali privilegiju da ga spoznamo?
I tu, vezano za prethodnu priču, vidim da smo svi isti. Koliko me često iznenadi mudra reč kod čoveka koga svi nazivaju glupim...
Ups, valjda vas neću smoriti, pišem u Word-u pa nemam preglednost, pošto me je pojeo virus... Pozdrav;

ako mogu ja..onako u prolazu...

divlja je bik..
one je devica...
bik nikad nece razumeti devicinu potrebu da premislja, teznju ka idealnom, i nemir koji joj ne da mira...
devica nikad nece razumeti bikovu impulsivnost, hedonizam, i glad za zivotom..

u kriznim sitacijama devica se povlaci u sebe...i uvek sebe krivi za sve...
u kriznim situacijama bik se glavacke baca u zivot..i krivi sve druge...

nemam pojma zasto sam ovo ispricala..al ne skodi..ako ne skodi, mora da koristi:wink:

@lexa

ne mozes se odreci ni jednog dela sebe..ne vredi..jedini je nacin, pronaci ravnotezu..nekom je to lako..nekom, beskrajno tesko...ali, jednog dana shvatis jedu jednostavnu, beskrajno lepu istinu...zivot je lep...kraj svih premisljanja vodi tom zakljucku..i onda se poklope dobro i lose, istina i laz, lepo i ruzno..i otkrijes srecu u sebi, i lepotu u svakom listu na drvetu pored kojeg prolazis..i odatle crpis snagu...da preprodis krize, pa se podignes posle padova...

ono si sto si, nauci da se nosis sa tim..to nije ni dobro ni lose, samo po sebi..sve zavisi od toga, sta ces uraditi sama sa sobom..to nije stvar odluke, ni trenutka...vec putovanja ..sa svim onim skretanjima, lutanjima, i corsokacima...ne gubi nadu..ni veru...
budi hrabra:wink:

Lexa:

. Eh, što je čovek stariji lakše mu je da bude individualac. I to je moja uteha. Prosto počinje da BIRA DRUŠTVO...


Tek ovih dana počela sam ispitivati današnje ljude kako su se osećali kada su prešli u srednju školu. Svi su mi odgovorili da su bili zastrašeni, da im je cela prva godina bila uzasna i da su konstantno razmišljali o napuštanju.

Kliknite za proširenje...

da tacno je to , i to sam bas sad krenuo u srednju skolu i mogu reci da je osecaj dosta glup ali posto dosta gledam realno i invidualno(i ako nisam individualac ) na stvar uopste mi to nije neko zastrasenje , nego sam samo smoren ova prva dva dana , licno mislim da su individualci umisljene osobe , to su uglavnom najbolji djaci i oni ljudi koji imaju visoko misljenje o sebi a u praksi nisu nista (takvi su ljudi zastraseni , zato sto se neceg plase) tako da inidualci uvek hrabre sebe recima a u sebi misle nesto drugo , ja sam uvek pre za prakticare ! uvek cu pre podrzati prakticara nego invidualca (zato sto je nepraktican ) . Ja nisam ni invidualac ni prakticar .
P.S ja invidualce ne bi nazivao tako , nazvao bih neprakticari .
Tako da ste svi vi invidaulci uglavnom jedni obicni umisljeni neprakticari.