ono što su meni objasnili na sastanku udruženja veterana je da po nekom tadašnjem zakonu vojska bila dužna da svim rezervistima isplaćuje na isti način kao i stalnozaposlenim...platu + ratne dnevnice. Svi sa stalnim radnim odnosom u vojsci su isplaćivani tako. Rezervistima je isplaćivana samo plata i to je bio neki smešan iznos ali to nije bitno. Te sudije su od nekog saznali za taj propust vojske i iskoristili svoje učešće u ratu da tužbom naplate prvo za sebe a onda i za par stotina rezervista iz Kuršumlije koji su tužili državu. To bi verovatno i prošlo tako da se to nije pročulo pa su sva udruženja podnela tužbe i problem je postao ozbiljan. Da se razumemo, niko od nas kad je polazio u rat nije znao gde odlazi, da li će biti na Košarama ili u nekom selu i ispijati rakiju. I niko nije mogao da zna da li će i gde biti te kopnene intervencije ili "desanta na Drvar". I niko nije pošao sa namerom da se obogati na račun države. Ovde se pljuju rezervisti a čak smo doživeli da žandarmerija bije svoje vetrane. Zašto ne pljujete ljude koji su se krili po podrumima od pozivara, bežali u inostranstvo a država ih je posle dve godine abolirala? Zašto niko nije postavio pitanje patriotizma vojnih lica koji su regularno uzimali i plate i dnevnice za sve vreme rata? Masa njih je jednako sedela po selima Srbije i takođe nisu omirisali barut. Država ne sme biti prema nekom majka a prema drugima maćeha
Коначно да неко на овом форуму напише нешто што има смисла.
Сасвим је нормално да је држава регулисала да се мобилисаним исплаћује надокнада за дане проведене у резерви. Можеш мислити по захтевима постављача теме - то је као патриотизам који би се требао "одрадити" бесплатно - држава мобилише човека - а фамилију му остави без прихода. Сасвим је јасно да нико није ишао да се обогати на рачун државе - и сасвим је јасно да држава треба да организује живот и у ратној ситуацији - у оргнизацију тог живота спада и исплата надокнаде за време проведено у ратним јединицама или по основу радне обавезе.
Исплата надокнаде је била прецизно утврђена - не ради се само о дневницама, већ и о додатку за одвојени живот, путне трошкове итд. Све су те ствари биле предвиђене државним буџетом а и финансијским плановима за такве ситуације.
Оно шта није тачно у твом посту односи се на "пропуст војске". Није то био пропуст војске већ државног органа управе који је вршио мобилизацију - и који је био у обавези да исплати надокнаде. Са обзиром на чињеницу да су сви општински органи управе на територију Србије одбили да исплате надокнаде - значи да је одлуку о неисплаћивању донела влада Србије.
Са обзиром на чињеницу да су судије и саме учествовале у доношењу закона а и у доношењу планова за ратне ситуације - њима је било јасно да су средства за исплате (по плановима) унапред обезбеђена - и да им је била јасна линија одговорности и могућност општинских органа управе - они су у управном поступку добили свој део надокнаде. Међутим, да таквим поступком исплате надокнаде не би била видљива дискриминација - очигледно је да су органи управе тражили "друге видове" разлога исплате (социјалну помоћ, претрпљени страх и сл.)
Консеквентно се да закључити да је ову одлуку о утаји правно основане исплате судијама донео премијер и министар финансија. Са друге стране не ради се само о утаји - него се ради и о корупцији владе Србије - јер судије су се морале сложити да ће надокнада њима бити исплаћена под неким другим видом обештећења а не као ратне дневнице.
Трећа битна ствар у овом случају је да се ради о подмићивању и примању мита. (Влада Србије је обећала да ће исплатити судијама надокнаде за ратне дневнице - под условом да се оне исплате у неком другом виду - да не би остали који имају право на надокнаду тражили да се и њима исплати. )