Vasko Popa

  • Začetnik teme shubidubidu
  • Datum pokretanja
belo okruglo:
Ајој, свака ти част! Као да је твоја песма, не могу да верујем како си је добро протумачила. Па никад ми тако нешто не би пало на памет. Можда је глупо питање, а да ли се ти бавиш књижевношћу или си једноставно толико песничка душа да можеш са лакоћом да откријеш шта песма скрива?
Kliknite za proširenje...

Hvala na ovako toplim rečima. :hvala: :rumenka:
Studiram Književnost, ali literat sam, poeta, čitam srcem. Svako delo odživim i razumevam ga dušom, te uvek tako odgovaram, tumačim.
 
Divna, divna pesma! :heart:

"Otuda tvoj inat lepi
U uglu usana mojih
Anđele brate."



Lepotančić :)
 

Prilozi

  • Kalenić - početak 15 veka, zadužbina vlastelina Bogdana.jpg
    Kalenić - početak 15 veka, zadužbina vlastelina Bogdana.jpg
    104,5 KB · Pregleda: 8
Ociju tvojih da nije

Ociju tvojih da nije
Ne bi bilo neba u nasem malom stanu.

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad iz ociju nestajali.

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikada nezne preko praga prelazile.

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad u nasem snu prenocilo


SLOBODAN LET

Pusti nas da odletimo
Iz tvog dvora bez temelja

u zvezde sam vas kovao
Pod svodom svoje lobanje
Odletite ko vam brani

Pusti nas da propadnemo
Svaki nas let u dvor vraća

Tu sam vas ptice čekao
Odrežite sebi krila
Slobodan da vam bude let


ZVEZDE IZBEGLICE

Pogledale ste se zvezde
Krišom da nebo ne vidi
Mislile ste dobro

Razumele se naopako

Osvanule ste hladne
Daleko od ognjišta
Daleko od kapija neba

Pogledajte mene zvezde
Krišom da zemlja ne vidi
Dajte mi znakove tajne
Daću vam višnjev štap

I putanju jednu moju boru
I vodilju jednu trepavicu
Kući da vas vrate
 
PEPELA

Jedni su noi drugi zvezde

Svaka no zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

Noi se zatim meu sobom podele
Jedne budu zvezde
Druge ostanu noi

Opet svaka no zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

No poslednja bude i zvezda i no
Sama sebe zapali
Sama oko sebe crnu igru odigra



SRCE BELUTKA

Igrali se belutkom
Kamen ko kamen
Igrao se s njima ko da srca nema

Naljutili se na belutak
Razbili ga u travi
Ugledali mu srce zbunjeni

Otvorili srce belutka
U srcu zmija
Zaspalo klupe bez snova

Probudili su zmiju
Zmija je uvis iknula
Pobegli su daleko

Gledali su izdaleka
Zmija se oko vidika obvila
Ko jaje ga progutala

Vratili se na mesto igre
Nigde zmije ni trave ni paradi belutka
Nigde nieg daleko u krugu

Zgledali se osmehnuli
I namignuli jedni drugima
 
U stihovima

"Naljutili se na belutak
Razbili ga u travi
Ugledali mu srce zbunjeni.

Otvorili srce belutka
U srcu zmija
Zaspalo klupče bez snova.

Probudili su zmiju
Zmija je uvis šiknula
Pobegli su daleko."

prepoznajemo motiv koji upućuje na motive iz bajke Aždaja i carev sin.
I u ovoj bajci se pominju bića jedna unutar drugih.

"Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, a u onome je vrapcu moja snaga."

Dalje se nailazi na deo koji govori šta se dešava kada se prvobitni oblik razbije.

"Onda on zamahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja kad' padne na zemlju sva se na komade razbije a kako se ona na komade razbije iskoči iz nje divlji vepar..."

Dakle, jasno se uočava veza pesme sa sličnim motivima koji se pominju u bajkama, gde unutar jednog bića postoji drugo, manje, i koje omogućava produženje života bez obzira na uzastopna uništavanja.

Nivo verovanja kod Pope je verovanje u mitološka bića i pojave (verovanja iz srpske tradicije).
Javljaju se u samostalnom obliku i kao verovanja interpolirana u bajke.
Sva ova verovanja upotrebljena su na posredan način ili na osnovu sistema asocijacija Popa direktno upućuje na pojedina verovanja.

U pesmi Srce belutka razbiju belutak, u njemu pronađu srce i otvorivši ga iz njega zmija iskoči.

Zmija koja se ovde pominje a koju nalazimo i u znamenju zbirke je urobor.
Ona je simbol nediferenciranog, sveukupnog, praiskonskog jedinstva i samodovoljnosti.
Označava i besmrtnost, večnost i mudrost.

U ciklusu pesama Belutak u direktnoj vezi su belutak i urobor kao simboli sebi dovoljnog, celovitog sveta, samostalnog mikrokosmosa.
 
  • Podržavam
Reactions: !JO
shubidubidu:
da li bi neko s foruma bio ljubazan da mi podari neki trach iz zivota vaska popice?
chula sam da je bio ozbiljan kandidat za nobelovu nagradu,da je malo prso pred kraj zivota i da se peo go po drvecu na kalemegdanu.
mnogo ga volim i mnogo me zanima pa se smilujte.
Kliknite za proširenje...

veliki sam obozavalac pope i nigde nisam mogao da nadjem odg na ovo boldovano gore....da li je zaista poludeo pred kraj zivota?...da li neko ima podatke o tome?
 
E a da li neko ima analizu pjesme "Odlazak" od Pope..
Hitno mi je potrebna analiza !!

Odlazak

Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vise nisam
Neka udju
Neka pregledaju neka pretraze
Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opusci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu
Privezan camac njise se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reci
U oblacnom grlu visi
Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali vec sam daleko
Tesko da ce me stici
Hvala unaprijed !!!

pozzz
 
Atmosfera data u pesmi navodi na pomisao da uboga patka ne živi svoj pravi život. Dislokacija određuje njenu egzistenciju. Njene želje sputane su pogrešnim mestom. Ona se ne ostvaruje, ne postiže svoju slobodu. Uslovi života koji su joj nametnuti, izdvojili su je od prirodnog okruženja, vode glatke poput ogledala. Osuđena da ubogo bivstvuje u prašini, sakupljajući rasuti san. Graciozna u vodi, stvorena da ogledala ore (pliva), tragična je u svom geganju po zemlji kojoj ne pripada. Njeni udovi snevaju nemire voda. Tragedija se ogleda u trski koja misli - čoveku. Blizina čoveka sluti skori patkin kraj. Čovek kao egzistencijalni teret drugome.
Za patku svako buđenje u nedorečenom jutru predstavlja strah. U koritu samoće, svaka kap snevanih dubina boli. Jer, šta su želje u pepelu ako nada ne vaskrsava?
Ipak, patka čak ni u samoći ne može biti gorčina tuđeg postojanja. Miri se s sudbom koju joj čovek nameniše.
Patka nije stvorena da živi nisko i sluša nedro zemlje koja diše. Sigurno utamničena u beskraju želje svoje. Čak i kada oseća tragediju postojanja, nikada neće pobeći od svoje biti.[/QUOTE]



slicnu analizu smo odradili na casu,ali ovo je mnogo bolje...!!
Svaka cast !!!
 
Vredni konci

Zasto nam tvoji pogledi
Ocne kapke zasivaju

Ne znam iza mojih ledja
Sta rade suncevi zraci

Zasto glavu ne okrenes
Da poglede svoje vidis

Ne znam sad gde mi je glava
Treba li vam nadji te je
 
Ohola greska

Bila jednom jedna greska
Tako smesna tako mala
Da je niko ne bi ni primetio

Sama sebe nije htela
Ni da gleda ni da cuje

Sta sve nije izmislila
Ne bi li dokazala
Da u stvari ne postoji

Izmislila je prostor
Dokaze svoje u njega da smesti
I vreme da joj dokaze cuva
I svet da joj dokaze vidi

Sve sto izmislila
Nije bilo ni tako smesno
Ni tako malo
Ali je naravno bilo pogresno

Je li moglo biti drugacije
 
Ništarija



Ništarijo spavala si
I sanjala da si nešto
Nešto se zapalilo
Plamen se previjao
U mukama slepim

Probudila si se ništarijo
I grejala leđa
Na plamenu iz sna

Nisi videla muke plamena
Čitave svetove muka
Kratkovida su ti leđa

Ništarijo zaspala si opet
I sanjala da si ništa

Plamen se ugasio
Muke su njegove progledale
I ugasile se i one blažene
 
SKRENI POGLED PREMA MENI
Skreni pogled prema meni
Hromi vuče

I nadahni me ognjem iz čeljusti
Da propevam u tvoje ime
Pramaternjim lipovim jezikom

Ispiši mi kandžom na čelu
Nebeske crte i reze
Da stasam u tumača tvoga ćutanja

I ugrizi me za levu ruku
Da mi se poklone tvoji vukovi
I da me za pastira izviču

Skreni pogled prema meni
I ne bulji više u srušeni svoj kip
Hromi vuče


VUČJE OČI
Na znamenju mi dali ime
Jednog od braće
Koje je dojila vučica

Staramajka će me celog života
Na svom lanenom vlaškom jeziku
Vučićem zvati

Davala mi je krišom
Sirovo meso da jedem
U vuka da izrastem predvodnika

Ja sam verovao
Da će mi oči početi da svetle
U mraku

Oči mi još ne svetle
Valjda zato što onaj pravi mrak
Još nije počeo da pada
 
Podmetnuto leglo

Pokupi svoje gromove
Sto nam se pod srcem legu

Zasto sami ne odgajite
Mlade odjeke mojih reci

Pokupite ih raznece i nas
I tebe u paramparcad

Zasto na njihovom repu
U moje srce ne dolete
 
"Evo to je to nepozvano
Strano prisustvo evo ga
Jeza je na pučini čaja u šolji
Rđa što se hvata
Na rubovima našeg smeha
Zmija sklupčana u dnu ogledala
Da li ću moći da te sklonim
Iz tvoga lica u moje
Evo ga treća je senka
U našoj izmišljenoj šetnji
Neočekivani ponor
Između naših reči
Kopita što tutnje
Pod svodovima naših nepaca
Da li ću moći
Na ovom nepočin-polju
Da ti podignem šator od svojih dlanova"
 
!JO:
Ko moze analizirat ovaj stih?
:)

Patka

Gega se prasinom
U kojoj se ne smeju ribe
U bokovima svojim nosi
Nemir voda

Nespretno
Gega se polako
Trska koja misli
Ionako ce je stici

Nikada
Nikada nece umeti
Da hoda
Kao sto je umela
Ogledala da ore.

Vasko Popa
Kliknite za proširenje...

Ne znam je li neko već primetio, ali ne radi se o stihu nego o pesmi.

Pesmu treba posmatrati slično haikuu - pesnik je posmatrač koji duboko oseća prirodu i sva njena stvorenja, u ovom slučaju domaću patku, biće otuđeno od svoje suštinske prirode, zatvoreno u neko prašnjavo dvorište.

Dakle, otuđenost, pomirenost sa sudbinom ("trska koja misli ionako će je stići"), neizbežnost smrti i čežnja za slobodom - ova je pesma svojevrstan omaž književnosti i filozofiji egzistencijalizma, što se jasno vidi iz sintagme "trska koja misli" preuzete iz Sartrovih "Puteva slobode".
(Sartr je, naime, u "Putevima slobode", tačnije, u prvoj knjizi trilogije, "Zrelom dobu", definisao čoveka kao trsku koja misli)

"Nikada neće umeti da hoda
kao što je umela ogledala da ore"

Poređenje na liniji zatočeništvo (u kome se patka gega po prašnjavom dvorištu) - sloboda (u kojoj plivajući ore površinu vode glatku kao ogledalo - divna pesnička slika, jer trag patke koja pliva zaista liči na brazdu)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top