hogarius
Elita
- Poruka
- 15.124
Veliki (ili Nojev) potop
Svi znamo, sa manje ili vise detalja, pricu o Velkom potopu. Radi podsecanja, parafraziracu samo fragmente, a diskusiju da li je VP uopste bilo i da li je bio bibliskih razmera, dokazace uscesnici u raspravo o ovoj temi.
“Po zapovesti Božijoj da napune zemlju ('Postanak', 1:28) ljudski rod je se počeo razmnožavati i širiti. Ne odolevši lepoti kćeri čovečijih i nebeski posmatrači, nadglednici nad čovečanstvom, pomešali su se sa čovekom, čime je nastao gorostasni ljudski rod, Nefili. Videvši pokvarenost koja je zavladala, Gospod odlučuje da skrati čoveku životni vek na nekih 120 godina (6:4). Neverni Nebeski stražari ljudima donose mnoga pogubna znanja. Pošto je zažalio što je sazdao čoveka, Gospod odlučuje da ljudski rod potonuo u izopačenosti izbriše sa lica zemlje, a u životu jedino da ostavi posvećenika Noja, koji je u Pravednosti hodio, i njegovu porodicu: ženu mu, tri sina (Šema, Hama i Jafeta), te njihove tri žene. Bog se obraća pravedniku Noji: "Odlučio sam da bude kraj svim bićima jer se zemlja napunila opačinom; i, evo, uništiću ih zajedno sa zemljom. Napravi sebi korablju od smolastoga drveta; korablju načini s prekletima i obloži je iznutra i izvana paklinom. A pravit ćeš je ovako: neka korablja bude trista lakata u dužinu, pedeset u širinu, a trideset lakata u visinu. Na korablji načini otvor za svetlo, završi …. Sa sobom uzmi svega za jelo pa čuvaj da bude hrane tebi i njima." ('Postanak', 6:13-21)
Kada je sagradio korablju (arku), onako kako mu je Gospod naložio, Noje dobija nova uputstva: "Uđi ti i sva tvoja obitelj u korablju, jer sam uvidio da si ti jedini preda Mnom pravedan u ovom vremenu. Uzmi sa sobom od svih čistih životinja po sedam parova: mužjaka i njegovu ženku. Isto tako od ptica nebeskih po sedam parova - mužjaka i ženku - da im se seme sačuva na zemlji. Jer ću do sedam dana pustiti dažd po zemlji četrdeset dana i četrdeset noći te ću istrijebiti s lica zemlje svako živo biće što sam ga načinio." (7:1-4) - U tako, u korablju ulaze izabrani primerci 'čistih' i 'nečistih' životinja i ptica, te Nojeva obitelj; Sedmoga dana zapljuštale su potopne vode.
Potop je došao kada je Noju bilo 600 godina, i to sedamnaestog dana drugog meseca u godini: "I udari dažd na zemlju da pljušti četrdeset dana i četrdeset noći. /.../ Pljusak je na zemlju padao četrdeset dana; vode sveudilj rasle i korablju nosile: digla se visoko iznad zemlje. Vode su nad zemljom bujale i visoko rasle, a korablja plovila površinom. Vode su sve silnije navaljivale i rasle nad zemljom, tako te prekriše sva najviša brda pod nebom. Petnaest lakata dizale se vode povrh potonulih brda. Izgiboše sva bića što se po zemlji kreću: ptice, stoka, zvijeri, svi gmizavci i svi ljudi. Sve što u svojim nosnicama imaše dah života - sve što bejaše na kopnu - izgibe. Istrijebi se svako biće s površja zemaljskog: čovek, životinje, gmizavci i ptice nebeske, sve se izbrisa sa zemlje. Samo Noje ostade i oni što bejahu s njim u korablji." (7:12.17-23) - Vode povrh potonulih brda zadržale su se tokom 150 dana. Nakon toga, pošto su se zatvorile ustave nebeske i izvori bezdanski, …..
Dakle, kada su prvoga dana u prvom mesecu vode uzmakle sa zemlje, Noje je skinuo pokrov sa korablje i ugledao okopnelu površinu. Sedamnaestoga dana drugoga meseca zemlja je već bila potpuno suva. Gospod zapoveda potom Noji da izađe iz arke sa svim stvorenjima u njoj, te da ih pusti da plode i na zemlji množe.
Dalje, u 'Knjizi Postanka' možemo pročitati kako Noje, izašavši iz arke, prinosi Bogu žrtvu paljenicu od "svih čistih životinja i od svih čistih ptica" (8:20), a Bog se zavetuje da nikada više neće uništiti sva živa stvorenja. Posle Potopa, Bog, navodno Noju određuje da pored zelenja, koje je na početku odredio (1:29) sme jesti i sve 'čiste' životinje, izuzev mesa u kojem je još krvi. I na kraju On sklapa Savez sa Nojem, njegovom porodicom, njegovim potomstvom, i sa svim živim stvorenjima da "nikada više potopne vode neće uništiti živa bića, niti će ikad više potop zemlju opustošiti." (9:11) A kao znak Saveza sa Svojim stvorenjima, i zalog vernosti, Bog u oblake stavlja dugin luk (9:12)
U celom ovom opisu susreću se mnoge kontradiktornosti i determinističke nesuvislosti, nastale i korišćenjem različitih predaja. Čitalac ostaje zbunjen da li je Noje po jedan ili po sedam parova od svih životinja uneo u arku. I ako ih je 'spasio' u arku, zašto ih posle potopa žrtveno prinosi, kada su te životinje bile potrebne da napune zemlju? Pošto se pominju 'čiste' i 'nečiste' životinje, a ta podela je mnogo posle Noja ustanovljena, jasno je da je mnogo posle Mojsija ova pripovest iskrojena, odnosno obojena bajkovitim detaljima.
Svi znamo, sa manje ili vise detalja, pricu o Velkom potopu. Radi podsecanja, parafraziracu samo fragmente, a diskusiju da li je VP uopste bilo i da li je bio bibliskih razmera, dokazace uscesnici u raspravo o ovoj temi.
“Po zapovesti Božijoj da napune zemlju ('Postanak', 1:28) ljudski rod je se počeo razmnožavati i širiti. Ne odolevši lepoti kćeri čovečijih i nebeski posmatrači, nadglednici nad čovečanstvom, pomešali su se sa čovekom, čime je nastao gorostasni ljudski rod, Nefili. Videvši pokvarenost koja je zavladala, Gospod odlučuje da skrati čoveku životni vek na nekih 120 godina (6:4). Neverni Nebeski stražari ljudima donose mnoga pogubna znanja. Pošto je zažalio što je sazdao čoveka, Gospod odlučuje da ljudski rod potonuo u izopačenosti izbriše sa lica zemlje, a u životu jedino da ostavi posvećenika Noja, koji je u Pravednosti hodio, i njegovu porodicu: ženu mu, tri sina (Šema, Hama i Jafeta), te njihove tri žene. Bog se obraća pravedniku Noji: "Odlučio sam da bude kraj svim bićima jer se zemlja napunila opačinom; i, evo, uništiću ih zajedno sa zemljom. Napravi sebi korablju od smolastoga drveta; korablju načini s prekletima i obloži je iznutra i izvana paklinom. A pravit ćeš je ovako: neka korablja bude trista lakata u dužinu, pedeset u širinu, a trideset lakata u visinu. Na korablji načini otvor za svetlo, završi …. Sa sobom uzmi svega za jelo pa čuvaj da bude hrane tebi i njima." ('Postanak', 6:13-21)
Kada je sagradio korablju (arku), onako kako mu je Gospod naložio, Noje dobija nova uputstva: "Uđi ti i sva tvoja obitelj u korablju, jer sam uvidio da si ti jedini preda Mnom pravedan u ovom vremenu. Uzmi sa sobom od svih čistih životinja po sedam parova: mužjaka i njegovu ženku. Isto tako od ptica nebeskih po sedam parova - mužjaka i ženku - da im se seme sačuva na zemlji. Jer ću do sedam dana pustiti dažd po zemlji četrdeset dana i četrdeset noći te ću istrijebiti s lica zemlje svako živo biće što sam ga načinio." (7:1-4) - U tako, u korablju ulaze izabrani primerci 'čistih' i 'nečistih' životinja i ptica, te Nojeva obitelj; Sedmoga dana zapljuštale su potopne vode.
Potop je došao kada je Noju bilo 600 godina, i to sedamnaestog dana drugog meseca u godini: "I udari dažd na zemlju da pljušti četrdeset dana i četrdeset noći. /.../ Pljusak je na zemlju padao četrdeset dana; vode sveudilj rasle i korablju nosile: digla se visoko iznad zemlje. Vode su nad zemljom bujale i visoko rasle, a korablja plovila površinom. Vode su sve silnije navaljivale i rasle nad zemljom, tako te prekriše sva najviša brda pod nebom. Petnaest lakata dizale se vode povrh potonulih brda. Izgiboše sva bića što se po zemlji kreću: ptice, stoka, zvijeri, svi gmizavci i svi ljudi. Sve što u svojim nosnicama imaše dah života - sve što bejaše na kopnu - izgibe. Istrijebi se svako biće s površja zemaljskog: čovek, životinje, gmizavci i ptice nebeske, sve se izbrisa sa zemlje. Samo Noje ostade i oni što bejahu s njim u korablji." (7:12.17-23) - Vode povrh potonulih brda zadržale su se tokom 150 dana. Nakon toga, pošto su se zatvorile ustave nebeske i izvori bezdanski, …..
Dakle, kada su prvoga dana u prvom mesecu vode uzmakle sa zemlje, Noje je skinuo pokrov sa korablje i ugledao okopnelu površinu. Sedamnaestoga dana drugoga meseca zemlja je već bila potpuno suva. Gospod zapoveda potom Noji da izađe iz arke sa svim stvorenjima u njoj, te da ih pusti da plode i na zemlji množe.
Dalje, u 'Knjizi Postanka' možemo pročitati kako Noje, izašavši iz arke, prinosi Bogu žrtvu paljenicu od "svih čistih životinja i od svih čistih ptica" (8:20), a Bog se zavetuje da nikada više neće uništiti sva živa stvorenja. Posle Potopa, Bog, navodno Noju određuje da pored zelenja, koje je na početku odredio (1:29) sme jesti i sve 'čiste' životinje, izuzev mesa u kojem je još krvi. I na kraju On sklapa Savez sa Nojem, njegovom porodicom, njegovim potomstvom, i sa svim živim stvorenjima da "nikada više potopne vode neće uništiti živa bića, niti će ikad više potop zemlju opustošiti." (9:11) A kao znak Saveza sa Svojim stvorenjima, i zalog vernosti, Bog u oblake stavlja dugin luk (9:12)
U celom ovom opisu susreću se mnoge kontradiktornosti i determinističke nesuvislosti, nastale i korišćenjem različitih predaja. Čitalac ostaje zbunjen da li je Noje po jedan ili po sedam parova od svih životinja uneo u arku. I ako ih je 'spasio' u arku, zašto ih posle potopa žrtveno prinosi, kada su te životinje bile potrebne da napune zemlju? Pošto se pominju 'čiste' i 'nečiste' životinje, a ta podela je mnogo posle Noja ustanovljena, jasno je da je mnogo posle Mojsija ova pripovest iskrojena, odnosno obojena bajkovitim detaljima.
). Međutim, ni danas niko ne zna koliko vrsta zapravo postoji na Zemlji, tako da mnogi naučnici procenjuju da bi taj broj mogao da ide i do sto miliona. 
)))
gle. To mi nije palo na pamet. 
