FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Србија издржава пољопривреду Војводине
Геополитика наставља истраживање тврдње аутономаша да Србија експлатише Војводину
]Србија субвенционише пољопривреду Војводине. Обим и износ субвенција Републичке власти расте упркос кризи. Пољопривредници Војводине су у бољем положају од осталих у Србији. Према подацима Управа за трезор НБС у 2011.години од 11.9 милијарди субвенција за пољопривреду Војводина је добила 8.6 милијарди, односно 76%. Зашто су аутономаши подржали распродају земље у Војводини коју су довели пред банкрот, а сад од Војводине крију реалност?
Војводина на трпези страног капитала
По паду Милошевића, у Војводини се очекивало да инвестиције Запада развију њену привреду, пошто је на власт у њој дошла нова руководећа, аутономашка номанклатура, носилац религиозног политичког веровања да је Србија за све крива. Покрајинска бирократија је у вези својих очекивања убрзо поднела на увид извештај о стратешким ресурсима и стању привреде наше Војводине најмоћнијој земљи ЕУ.
Project of the Regional Development Plan of AP Vojvodina, у сарадњи са Deutsche Gesellschaft für Technische Zusamenarbeit (GTZ GmbhH) издат 2003. године, садржао је најзначајније податке о људским ресурсима, економији, и инфраструктури АПВ. У извештају су, између осталог, дати подаци о пољопривредним капацитетима Војводине, њиховим слабостима, снагама, могућностима и ограничењима. Очигледно је постојала „визија“ да ће Немачке инвестиције бити главни мотор развоја привредe Војводине. Сад је јасно да је ово била илузија. Ипак, властi АПВ су одане својој религији. Доказ узалудниости су студије Центра за стратешке економске студије Војводине (ЦЕСС) које се редовно објављују на енглеском језику (www.vojvodina-cess.org). Те збирне податке бирократија европске регије нерадо објављује на српском.
Ништавна је корист од програма прекограничне сарадње. КЕП Војводине је 2007. године, уочи удара економске кризе, јавио да је у програму Србија-Мађарска реализовано тек 1.3 милона евра, али у њему није било пољопривредних инвестиција. Предложено је мноштво пројеката за Војводину вредних милион евра у оквиру сарадње Румунија-Србија, али никад нису реализовани. Бирократија АПВ је затим потрошила огромне новце на „представљање војвођанске привреде у Мађарској“. Резултати су изостали.
Зрењанински „отпораши“, су се почетком транзиције бунили против сумњиве приватизације индустрије уља „Дијамант“. Брзо су умукли. Дијамант је потом ушао у састав империје „Agrocor“ хрватског тајкуна Тодорића, а „ПД Ратково“ је купио други хрватски тајкун и финансијер ХДЗ. Бранимир Николић, „отпораш“ који се доследно борио против приватизационих злоупотреба, осуђен је на имовинску и затворску казну због повреде угледа тајкуна, блиског покрајинским властима (Блиц, 11. 8. 2011.). Свестан да може бити смакнут, Николић је сам дигао руку на себе, што је и објаснио у опrоштајном писму (Cogito ergo, 9. 4. 2010.).
Село гори, а баба се чешља
Распродаја је 300.000 од око 540.000 хектара пољопривредног земљишта Војводине пренела из наших у руке неколико приватних лица. Држава је од те приватизације зарадила свега 280.000 евра. (Блиц, 30. 10. 2008. и 5. 7. 2022, Илустрована Политика бр. 2672.). Јавност још не зна све приватизационе спахије Војводине. Упадљиво је да само домаћи велепоседници имају великих пословних проблема, нарочито они ако нису спрегли с властима. Немачки Sunoko с пар домаћих тајкуна држи сву српску производњу шећера. Кад је јавност почела да се брине, било је прекасно.
И у доба најуспешније транзиционе владе (В. Коштунице 2004-2008), политика је у пољопривреди лоше вођена. Министарка Дулић (из Динкићеве странке) је новинарима јавно рекла да „појма нема са колико земље држава располаже“, а јавност замајавала демагогијом како је „опозиционар у влади“ и скретала пажњу на скривање Ратка Младића. Током трајања ове владе, Председник ПИВ АПВ Бојан Пајтић се „прославио“ изјавом о потреби прогресивног субвенционисања пољопривреде према хектару. Јавност је реаговала бурно, свесна да би се тиме субвенционисали приватизациони тајкуни. Пајтић се одмах повукао. НИКО од аутонономашких политичара се никада није противио реституцији спахилука у нашој равници.
Падом Коштуничине владе, а у сагласности с политиком Цветковићеве владе која је игнорисала разорно наступање светске кризе, аутономашке власти су сасвим скренуле пажњу грађана с реалности. Уместо горућих проблема, они су народ након 2008. године замајавали Корхецовим статутом. За то време је у руке приватних лица је убрзано прешло 110.000 хектара војвођанске земље, а кроз пољопривреду покрајине протутњали Danube Foods Group и Salford. Разорни ефекти светске кризе су појачани усвајањем ССП-а, кад је домаћа привреда преплављена увозним производима, нарочито млеком ЕУ (немачким и холандским), а аграрни буџет морао да буде сведен на 40% (Бизнис, 24. 4. 2009). Док су аутономаши у Војводини прокламовали европску регију, у њој је десетковано млечно говедарство! О кризи у Војводини и Банату, објавио сам детаљна истраживања на сајту Фонда Слободан Јовановић, а аутономаши су нам за то време обећавали бољи живот.
За пољопривреду Војводине је период завођења аутономашког апсолутизма (друга половина 2008. и 2009. година) био катастрофалан. Корхецов статут је најзад усвојен, а животни стандард је муњевито опао на ниво Албанског. Дошло је до праве социјалне катастрофе (ФСЈ, 19. 4. 2010.). Крајем 2010. је пропала и успешно приватизована суботичка „Фиделинка“, симбол војвођанске производње брашна, иако су аутономаши њене производе две године раније брендирали као најбоље из Војводине. Пајтићево обећање да ће аутономашки режим спасти ову фабрику (Економист, 26. 8. 2010.) завршио се најавом да ће у њеном млину супружница једног београдског отпораша успешнијег од Бранимира Николића паковати увозно брашно.
Аутономаши сада с партијом поменутог отпораша почињу демагогијом да замајавају јавност. Наводно, треба мењати Устав Србије (У сусрет петогодишњици усвајања Устава, МЦ, Бг., 8. 11. 2011.). Иако су после усвајања Корхецовог статута, конвалидирани сви њихови захтеви, број запослених је нагло опао, а сиротиња почела да једе буђав лебац (С. Медиа, 30. 3. 2011.), што се у историји Војводине не памти!
Уместо да уложе озбиљна средства у економску политику, аутономаши улажу у маркетинг и пуне РТВ београдским пропагандним кадровицима!
Већ сам писао о аутономашкој неистини да Србија Војводини даје само 7% финансијских средстава. Цитирао сам члан 184. Устава. Упркос томе, представница Лиге је неистину поновила у сред Београда (У сусрет петогодишњици усвајања Устава, Медија центар, Бг., 8. 11. 2011.). Њихове неистине су мртве, а флоскуле су таутологије, или смешна обећања попут изјаве Александре Јерков на ТВ Авали почетком новембра да ће „грађани имати могућност да непосредно добију новац из европских фондова“.
Геополитика наставља истраживање тврдње аутономаша да Србија експлатише Војводину
]Србија субвенционише пољопривреду Војводине. Обим и износ субвенција Републичке власти расте упркос кризи. Пољопривредници Војводине су у бољем положају од осталих у Србији. Према подацима Управа за трезор НБС у 2011.години од 11.9 милијарди субвенција за пољопривреду Војводина је добила 8.6 милијарди, односно 76%. Зашто су аутономаши подржали распродају земље у Војводини коју су довели пред банкрот, а сад од Војводине крију реалност?
Војводина на трпези страног капитала
По паду Милошевића, у Војводини се очекивало да инвестиције Запада развију њену привреду, пошто је на власт у њој дошла нова руководећа, аутономашка номанклатура, носилац религиозног политичког веровања да је Србија за све крива. Покрајинска бирократија је у вези својих очекивања убрзо поднела на увид извештај о стратешким ресурсима и стању привреде наше Војводине најмоћнијој земљи ЕУ.
Project of the Regional Development Plan of AP Vojvodina, у сарадњи са Deutsche Gesellschaft für Technische Zusamenarbeit (GTZ GmbhH) издат 2003. године, садржао је најзначајније податке о људским ресурсима, економији, и инфраструктури АПВ. У извештају су, између осталог, дати подаци о пољопривредним капацитетима Војводине, њиховим слабостима, снагама, могућностима и ограничењима. Очигледно је постојала „визија“ да ће Немачке инвестиције бити главни мотор развоја привредe Војводине. Сад је јасно да је ово била илузија. Ипак, властi АПВ су одане својој религији. Доказ узалудниости су студије Центра за стратешке економске студије Војводине (ЦЕСС) које се редовно објављују на енглеском језику (www.vojvodina-cess.org). Те збирне податке бирократија европске регије нерадо објављује на српском.
Ништавна је корист од програма прекограничне сарадње. КЕП Војводине је 2007. године, уочи удара економске кризе, јавио да је у програму Србија-Мађарска реализовано тек 1.3 милона евра, али у њему није било пољопривредних инвестиција. Предложено је мноштво пројеката за Војводину вредних милион евра у оквиру сарадње Румунија-Србија, али никад нису реализовани. Бирократија АПВ је затим потрошила огромне новце на „представљање војвођанске привреде у Мађарској“. Резултати су изостали.
Зрењанински „отпораши“, су се почетком транзиције бунили против сумњиве приватизације индустрије уља „Дијамант“. Брзо су умукли. Дијамант је потом ушао у састав империје „Agrocor“ хрватског тајкуна Тодорића, а „ПД Ратково“ је купио други хрватски тајкун и финансијер ХДЗ. Бранимир Николић, „отпораш“ који се доследно борио против приватизационих злоупотреба, осуђен је на имовинску и затворску казну због повреде угледа тајкуна, блиског покрајинским властима (Блиц, 11. 8. 2011.). Свестан да може бити смакнут, Николић је сам дигао руку на себе, што је и објаснио у опrоштајном писму (Cogito ergo, 9. 4. 2010.).
Село гори, а баба се чешља
Распродаја је 300.000 од око 540.000 хектара пољопривредног земљишта Војводине пренела из наших у руке неколико приватних лица. Држава је од те приватизације зарадила свега 280.000 евра. (Блиц, 30. 10. 2008. и 5. 7. 2022, Илустрована Политика бр. 2672.). Јавност још не зна све приватизационе спахије Војводине. Упадљиво је да само домаћи велепоседници имају великих пословних проблема, нарочито они ако нису спрегли с властима. Немачки Sunoko с пар домаћих тајкуна држи сву српску производњу шећера. Кад је јавност почела да се брине, било је прекасно.
И у доба најуспешније транзиционе владе (В. Коштунице 2004-2008), политика је у пољопривреди лоше вођена. Министарка Дулић (из Динкићеве странке) је новинарима јавно рекла да „појма нема са колико земље држава располаже“, а јавност замајавала демагогијом како је „опозиционар у влади“ и скретала пажњу на скривање Ратка Младића. Током трајања ове владе, Председник ПИВ АПВ Бојан Пајтић се „прославио“ изјавом о потреби прогресивног субвенционисања пољопривреде према хектару. Јавност је реаговала бурно, свесна да би се тиме субвенционисали приватизациони тајкуни. Пајтић се одмах повукао. НИКО од аутонономашких политичара се никада није противио реституцији спахилука у нашој равници.
Падом Коштуничине владе, а у сагласности с политиком Цветковићеве владе која је игнорисала разорно наступање светске кризе, аутономашке власти су сасвим скренуле пажњу грађана с реалности. Уместо горућих проблема, они су народ након 2008. године замајавали Корхецовим статутом. За то време је у руке приватних лица је убрзано прешло 110.000 хектара војвођанске земље, а кроз пољопривреду покрајине протутњали Danube Foods Group и Salford. Разорни ефекти светске кризе су појачани усвајањем ССП-а, кад је домаћа привреда преплављена увозним производима, нарочито млеком ЕУ (немачким и холандским), а аграрни буџет морао да буде сведен на 40% (Бизнис, 24. 4. 2009). Док су аутономаши у Војводини прокламовали европску регију, у њој је десетковано млечно говедарство! О кризи у Војводини и Банату, објавио сам детаљна истраживања на сајту Фонда Слободан Јовановић, а аутономаши су нам за то време обећавали бољи живот.
За пољопривреду Војводине је период завођења аутономашког апсолутизма (друга половина 2008. и 2009. година) био катастрофалан. Корхецов статут је најзад усвојен, а животни стандард је муњевито опао на ниво Албанског. Дошло је до праве социјалне катастрофе (ФСЈ, 19. 4. 2010.). Крајем 2010. је пропала и успешно приватизована суботичка „Фиделинка“, симбол војвођанске производње брашна, иако су аутономаши њене производе две године раније брендирали као најбоље из Војводине. Пајтићево обећање да ће аутономашки режим спасти ову фабрику (Економист, 26. 8. 2010.) завршио се најавом да ће у њеном млину супружница једног београдског отпораша успешнијег од Бранимира Николића паковати увозно брашно.
Аутономаши сада с партијом поменутог отпораша почињу демагогијом да замајавају јавност. Наводно, треба мењати Устав Србије (У сусрет петогодишњици усвајања Устава, МЦ, Бг., 8. 11. 2011.). Иако су после усвајања Корхецовог статута, конвалидирани сви њихови захтеви, број запослених је нагло опао, а сиротиња почела да једе буђав лебац (С. Медиа, 30. 3. 2011.), што се у историји Војводине не памти!
Уместо да уложе озбиљна средства у економску политику, аутономаши улажу у маркетинг и пуне РТВ београдским пропагандним кадровицима!
Већ сам писао о аутономашкој неистини да Србија Војводини даје само 7% финансијских средстава. Цитирао сам члан 184. Устава. Упркос томе, представница Лиге је неистину поновила у сред Београда (У сусрет петогодишњици усвајања Устава, Медија центар, Бг., 8. 11. 2011.). Њихове неистине су мртве, а флоскуле су таутологије, или смешна обећања попут изјаве Александре Јерков на ТВ Авали почетком новембра да ће „грађани имати могућност да непосредно добију новац из европских фондова“.
Poslednja izmena:
.
ako već ne može tako naglo,onda bar ukinuti Skupštinu Vojvodine,ili koje im je već izvršno tijelo.Nigdje na svijetu nema da 2 grada udaljena jedan od drugog kao NS i BG imaju zasebne skupštine i tako dodatno pljačkaju državu.Dosta je i ova beogradska koja raspravlja o uvozu spajalica dok se puca na Srbe na KiM.
