kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
у земљама од реда попис је редовна ствар, питање којим се држава стара о себи и својим грађанима. За нас, део српског народа који живи у Македонији, питање пописа је судбинско питање, суштинска основа нашег образовног, културног, економског и сваког другог квалитета живота, база нашег опстанка и полазна тачка наше боље будућности. Ако ми данас, у демократскоj Македонији, где је потпуно слободно изјаснити се по питању своје националне припадности и својег језика, не кажемо јасно и гласно да смо Срби, сами смо себи одредили степен права који ћемо у будућности уживати, запечатили као народ своју судбину и свој опстанак на овим просторима.
Последњих деценија наш народ широм света био је изложен, и још увек је, бесрамној сатанизацији. Многи су организовано радили на нашем утеривању у друге народе, хранећи се нашим националним ткивом снажили своје, убеђујући нас да прихватимо да будемо нешто друго, само не Срби, да није добро бити Србин! Али када упитате: како може бити добро одрећи се нације која је свету поклонила величине попут Тесле, Михајла Пупина, Милеве Марић Ајнштајн, нобеловца Иве Андрића и других интелектуалих величина, и у данашње време Емира Кустурице, Новака Ђоковића, као и других Срба којима се читаво човечанство поноси, одговора нема!
Наша култура и наша историја уткане су најсветлију светску баштину, а наше споменике сви широм Балкана покушавају да прогласесвојим културним богатством. Гордост је бити потомак кнеза Лазара Хребељановића, рођеног у Прилепу 1329., који храбро погибе на Косову Пољу 1389. бранећи српство од Турака, светлог Цара Душана, који се овде крунисао и први Скопље учинио престоницом у којој је донесен чувени Душанов Законик, као и славних српских јунака који на Зебрњаку поред Куманова 1912. својом победом учинише крај османлијској империји. Част је бити савременик блаженопочившег Патријарха Павла који је као живи светац до недавно оплемењивао свет.Оно што везује нас са њима јесте српско име. Одрекнемо ли се свог идентитета, одлучимо ли да више нисмо Срби, одрекли смо се сродства са својим прецима, отцепили смо се не само од своје искони, већ и од свих прошлих и будућих достигнућа и успеха српске нације.
Припадност нацији и вера су дар божији, зато је наша одговорност да сачувамо дарове божје, нацију, веру и српски језик за наше потомке. Послушајмо памћење, следимо будућност и дух наших предака, рецимо оно што је увек било и што ће увек бити: МИ СМО СРБИ, НАШ ЈЕЗИК ЈЕ СРПСКИ и само тако се изјашњавајмо на попису.
Септембар, 2011.
Последњих деценија наш народ широм света био је изложен, и још увек је, бесрамној сатанизацији. Многи су организовано радили на нашем утеривању у друге народе, хранећи се нашим националним ткивом снажили своје, убеђујући нас да прихватимо да будемо нешто друго, само не Срби, да није добро бити Србин! Али када упитате: како може бити добро одрећи се нације која је свету поклонила величине попут Тесле, Михајла Пупина, Милеве Марић Ајнштајн, нобеловца Иве Андрића и других интелектуалих величина, и у данашње време Емира Кустурице, Новака Ђоковића, као и других Срба којима се читаво човечанство поноси, одговора нема!
Наша култура и наша историја уткане су најсветлију светску баштину, а наше споменике сви широм Балкана покушавају да прогласесвојим културним богатством. Гордост је бити потомак кнеза Лазара Хребељановића, рођеног у Прилепу 1329., који храбро погибе на Косову Пољу 1389. бранећи српство од Турака, светлог Цара Душана, који се овде крунисао и први Скопље учинио престоницом у којој је донесен чувени Душанов Законик, као и славних српских јунака који на Зебрњаку поред Куманова 1912. својом победом учинише крај османлијској империји. Част је бити савременик блаженопочившег Патријарха Павла који је као живи светац до недавно оплемењивао свет.Оно што везује нас са њима јесте српско име. Одрекнемо ли се свог идентитета, одлучимо ли да више нисмо Срби, одрекли смо се сродства са својим прецима, отцепили смо се не само од своје искони, већ и од свих прошлих и будућих достигнућа и успеха српске нације.
Припадност нацији и вера су дар божији, зато је наша одговорност да сачувамо дарове божје, нацију, веру и српски језик за наше потомке. Послушајмо памћење, следимо будућност и дух наших предака, рецимо оно што је увек било и што ће увек бити: МИ СМО СРБИ, НАШ ЈЕЗИК ЈЕ СРПСКИ и само тако се изјашњавајмо на попису.
Септембар, 2011.
Recimo ako se rodis kao Srbin onda je to vise kao kazna 
To jedina zemlja u kojoj jug eksploatiše sever. 
