Lekovito bilje

WithdrawnWater:

analiticar:

WithdrawnWater:

Sto da ne, shining star! 'Kupujmo domace!'

Salu na stranu, bas sutra idem na Zlatibor poslom - mozda naberem nekih travuljki tamo....(ispod snega i leda, ako me negde usput ne zaveje!!!).

Cujemo se za par dana, ocekujem puuuuuno novih prica o bilju ovde u nedelju!

Kliknite za proširenje...

Toooooooo majstore! Sada je idealna sezona za branje svih vrsta lekovitog bilja! Ovako vrijeme za branje lekovitoga bilja niko normalan ne propušta!
Samo napred! :wink:

Kliknite za proširenje...

Kad su Vama radili lobotomiju, izvadili su Vam sve vitalno vazne delove mozga? i onaj deo mozga koji je odgovoran za poimanje? :shock: Humor? :shock: Abstraktno misljenje...? :shock: :?
(Uh, ustvari ne..... Vi te delove mozga nikad niste ni imali, zaboravila sam....)

Kliknite za proširenje...

Čuvajte se insekata i zmija....Baš sada brinem o tome da Vas nešto ne gricne od tih nezgodnih živuljki...

analiticar:

WithdrawnWater:

analiticar:

WithdrawnWater:

Sto da ne, shining star! 'Kupujmo domace!'

Salu na stranu, bas sutra idem na Zlatibor poslom - mozda naberem nekih travuljki tamo....(ispod snega i leda, ako me negde usput ne zaveje!!!).

Cujemo se za par dana, ocekujem puuuuuno novih prica o bilju ovde u nedelju!

Kliknite za proširenje...

Toooooooo majstore! Sada je idealna sezona za branje svih vrsta lekovitog bilja! Ovako vrijeme za branje lekovitoga bilja niko normalan ne propušta!
Samo napred! :wink:

Kliknite za proširenje...

Kad su Vama radili lobotomiju, izvadili su Vam sve vitalno vazne delove mozga? i onaj deo mozga koji je odgovoran za poimanje? :shock: Humor? :shock: Abstraktno misljenje...? :shock: :?
(Uh, ustvari ne..... Vi te delove mozga nikad niste ni imali, zaboravila sam....)

Kliknite za proširenje...

Čuvajte se insekata i zmija....Baš sada brinem o tome da Vas nešto ne gricne od tih nezgodnih živuljki...

Kliknite za proširenje...

To je kao bio tuzan pokusaj duhovitosti? :shock:
Jooj, tesko je, je l' da, ziveti bez korteksa? Samo primitivne strukture nizih zivotinja...dusha me boli zbog Vas, nije Vama lako.....

MIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIR!

ops: ops: :wink:

Ovo je zabavno, bas ste me nasmejali!

Ako ste zavrsili sa ovim duelom (mislim da je drugi po redu u ovoj temi) :x , mozda bi mogli da nastavimo sa pricom o lekovitom bilju
Mislim da ce ovde biti mirno do nedelje

P.S.WithdrawnWater, zelim ti lep provod na Zlatiboru.

Nema me nekoliko dana, i imam šta da vidim.
Ali vraćamo se na pravi put.
Mi imamo vikendicu na Kopaoniku, i mogu vam reći da svake godine sve više psujem majčinu dušicu. Da li znate da je nemoguće nabrati je u onoj količini u kojoj možete da je popijete. Svake godine, kesa više i opet na kraju nedostaje. Tu je i kantarion, hajdučka trava,kamilica, pomalo divlja nana (gajim na terasi domaću nanu, pa se onda trudim da naberem ono što nemam), ali najnoviji je čaj od mešavine listova kupine, maline i divlje jagode.
Eto novog zadatka.
Majčina dušica.
Obožavam je.
WWW lep provod i nemoj da si se slučajno vratila praznih ruku. Poslaću ti spisak šta je najbolje da se bere u ovo doba godine.:wink:

Ok. D-mol, ideja je super, ionako sam mislila da bi trebalo nesto reci o majcinoj dusici ali nikako da dodjem do reci od… Pokusacu da pronadjem danas recepture cajeva u ciji sastav ulazi majcina dusica, ne bih htela nista da govorim sada napamet da slucajno ne pogresim, vidim ovde neki ljudi kao da jedva cekaju da neko pogresi. Bilo bi dobro da nam napises na koji nacin ti spremas cajeve.

MAJCINA DUSICA



Drugi nazivi: babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušicina, dušicka, materina dušica, materka, tamjanika

Latinski naziv: Thymus serpyllum

Opis biljke: Majcina dusica je trajna 2o - 3o cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo - zelene listice sa kratkim peteljkama.Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa.

Stanište: raste na suncanim mestima

Lekoviti deo biljke: Lekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljucivo u listu i cvetu majkine dušice. Treba napomenuti da majcinu dušicu treba brati pažljivo. Nikako se ne sme cupati, jer se time biljka uništava. Treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih grancica u cvetu i to makazama.

Za zaštitu u vreme epidemija se preporucuje svakodnevna upotreba caja od majcine dušice, jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uništava. Ali, ovde treba naglasiti koliko je važno pravilno pripremiti caj.

1. Nikada ne kuvati caj u otvorenom sudu.

2. Uzeti dovoljnu kolicinu biljke za pripremu caja.

Majcina dušica sadrži lako isparljive lekovite sastojke i kuvanjem u otvorenoj posudi oni ispare, te tako pripremljen caj nema lekovita svojstva. Caj pripremljen sa nedovoljnom kolicinom biljke takode nema lekovita svojstva.Dakle, da napravite dobar caj, uzmite supenu kašiku majcine dušice, prelijte sa 200 ml kljucale vode, poklopite i nakon pola sata ocedite, zasladite medom i pijte tri do cetiri šolje caja dnevno. Majcinom dušicom se takode možete inhalirati što ce dati još bolje efekte u terapiji. Ovim postižete dva uslova koja daju najbolje efekte u iskašljavanju, jer se obezbeduju dobra hidracija organizma i vodena para koja sadrži lekovite sastojke majcine dušice uspešno razraduje sekret u bronhijama.

Lekovito delovanje: Ulazi u sastav lekovitih preparata za lecenje disajnih organa, organa za varenje... Koristi se kao zacin, konzervans i antisepticko sredstvo.Majcina dušica je omiljen lek u narodnoj medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za lecenje organa za varenje. Majcina dušica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv decjih glista...

E ja sam poprilično nova u ovome i ne znam baš toliko detalja, zato te i teram da pišeš. Imam par knjigica i uglavnom na osnovu njih gledam šta je najbolje za šta.
Sve čajeve uglavnom spremam tako što prelivam vrelom vodom, sem ako se ne kaže da je potrebno prokuvati zbog određene reakcije, ili preliti hladnom vodom i ostaviti da odstoji kao što je slučaj sa belim slezom.
Koristim one čajeve koji se mogu piti često tj služe za jačanje organizma ili pomoć kod prehlada, a kad je u pitanju npr. kantarion, samo povremeno dodam par cvetova u kombinaciji sa recimo majčinom dušicom ili nanom.
Hajdučka trava takođe povremeno u kombinaciji, zato što joj ne volim ukus.
Majčinu dušicu najviše volim, kako zbog svega onoga što si napisala tako i zbog fenomenalnog ukusa.

E ljudi zaboravih da napomenem jednu stvar oko onog sirupa. Posle duže upotrebe (ukoliko postoji nagomilani sekret) verovatno će doći do povraćanja u nekom trenutku. A to da li je povraćanje izazvano ovim sirupom videćete po količini sekreta koji se izbaci i po tome što je dete raspoloženo i veselo i posle svega nastavi normalno da funkcioniše. E sad to i nije obavezno, neka deca sve izbace kroz stolicu. Ja samo toliko .
Poz

Voleo bih nesto da saznam o idjirotu i dali je neko imao iskustva sa tom biljkom .

felini:

Voleo bih nesto da saznam o idjirotu i dali je neko imao iskustva sa tom biljkom .

Kliknite za proširenje...

Ja stvarno nemam nikakvih iskustava sa ovom biljkom jedino mogu da ti kazem ono sto sam dosada procitala.



Drugi nazivi: baban, indjirot, igirot, kalamus, mirisava trska, mirisni koren.
Latinski naziv: acorus calamus .
Eng - Calamus - Sweet-flag

Opis biljke: Ova biljka raste u mocvarama pored rijeka i mora. Poznata je hiljadama godina na Istoku, a u srednjem vijeku uvezena je u Evropu iz Kine, i kasnije u severnu Ameriku. Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa na cimet) skupoceno etersko ulje za kozmetiku i parfeme, caj, a tinktura i ekstrakt od ove biljke ublazuje bolove u zeludcu i stomaku, pomaze i za bolove u plucima kod bronhitisa . Idjirot je trajnica sa jako razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao korenjem. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do 1 metra. Stabljika je trobridna ili cetverobridna i u sredini nosi cvetni klip, cunjastog oblika, zuckasto-zelene boje i dužine 4 do 8 cm. Plodovi su crvene boje. U podneblju Srednje Evrope retko dozrevaju pa se biljka razmnožava vegetativnim putem, tj. pomocu korena.

Stanište: raste uz reke i vode stajacice .

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava koren koji se kopa u prolece i jesen, posle cvatnje, nakon što je lišce pocelo venuti. Koren se ne sme guliti jer više hlapi.

Lekovito delovanje: idjirot pripremljen kao caj izvrstan je lekprotiv groznice. za jacanje želuca i živaca. Koristi se kao lek protiv nadimanja, slabe probave, sluzavosti bubrega, uloga (gihta), lupanja srca, raznih nahlada, kašlja, upaljenih sluznica, omaglice, podrigivanja, žutice, cireva i kostobolje. Pomešan s drugim lekovitim biljem jaca i popravlja krv, odstranjuje loše sokove iz tela i leci vodenu bolest. Oblozi pripremljeni s prahom od idjirota i jakom rakijom lozovacom koriste se kod lecenja raznih cireva, uloga (gihta) i kostobolja.

Toliko od mene za sada.
Pozdrav

Cimicifugae racemosae rhizoma (rizom cimicifuge)
Cimicifuga racemosa Nutt., Ranunculaceae (cimicifuga)

Botanički opis. Cimicifuga je zeljasta biljka koja uspeva na istočnoj strani severne Amerike. Stabljika je tanka i nekada može dostići visinu do 2m. Listovi su trojno perasto deljeni a cvetovi su beličasti ili žućkasti u razgranatim cvastima na vrhu stabljike. Podanak je razgranat, naboran, dužine oko 15cm a širine oko 1-3cm. Cveta od juna do avgusta.

Droga. Čine je delovi rizoma sa ostacima bočnog korenja koji se sakupljaju u jesen. Droga se mora sušiti brzo. U prometu se nalazi u obliku smeđih, kvrgavih komada na kojima se uočavaju ostaci bočnog korenja. Miris droge je neprijatan a ukus gorak i oštar.

Sastojci. Glavni sastojci droge su triterpenski saponozidi, fitosteroli, tanini, mala količina etarskog ulja, smola i gorke materije. Najvažniji triterpenski saponozidi rizoma cimicifuge su aktein i cimicifugozid. Mešavina smole i gorkih materija se označava kao cimicifugin a njegova količina u drogi varira u intervalu 15-20%.

Delovanje i primena. Sastojci cimicifuge imaju potvrđeno estrogeno delovanje i zato se danas ekstrakti droge koriste za izradu gotovih fitopreparata koji se koriste kod dismenorejičnih i klimakteričnih tegoba. Kliničkim ispitivanjima je dokazano da sastojci cimicifuge imaju potencijalno preventivno delovanje u nastanku osteoporoze i karcinoma dojke.
Ostala delovanja sastojaka droge su hipogligemično, vazodilatatorno, blago antitusično i antireumatično.

Napomena. Preparati na bazi cimicifuge se ne smeju koristiti duže od 6 meseci. Velike doze praparata na bazi cimicifuge mogu izazvati glavobolju i drhtanje udova.

Calami rhizoma (rizom iđirota)
Acorus calamus L., Araceae (iđirot)

Botanički opis. To je višegodišnja zeljasta biljka visine oko 150cm sa uspravno trouglastom stabljikom koja je sa jedne strane užlebljena a sa suprotne strane rebrasta. Rizom je dugačak, tanak i razgranat a dostiže dužinu i do 50cm. Listovi su dužine do 60cm a širine oko 2-3 cm, lancetasto oblika, šiljatog vrha sa tamno ljubičastom osnovom. Cvetovi su sitni, žuto zelenog perigona i zbijeni su u kupastim cvastima dužine oko 10cm koje su nagnute u stranu u odnosu na stabljiku po uglom od 45o. Plod je bobica izduženog oblika. Iđirot uspeva na vlažnom močvarnom zemljištu pored bara i reka. Kod nas je jako rasprostranjen.

Droga. Čine je oguljeni ili neoguljeni delovi rizoma koji se vade u jesen ili rano proleće. Nakon vađenja rizoma, on se pere i očisti od delova stabljike i korenova a zatim suši u sušnici na 40Co. Droga je pljosnata, eliptičnog preseka, mrke površine a preloma je ravnog ili zrnastog. Kada se komad rizoma natopi vodom, postaje sunđerast i tada se posmatrajući lupom uočavaju sitne šupljine na preseku (rastresiti parenhim). Ukus droge je najpre gorak a zatim blago ljut.Droga ima karakterističan aromatičan miris.

Sastojci. Glavni sastojci droge su etarsko ulje, skrob, sluzi i tanini. Etarsko ulje je lokalizovano u tkivu kore rizoma i zbog toga je neoguljen koren kvalitetniji u smislu sadržaja etarskog ulja.
Glavni sastojci etarskog ulja iđirota su -azaron i metileugenol (fenilpropanski derivati) kao i seskviterpenski keton akoron.

Delovanje i primena. Droga se koristi kao gorko aromatično sredstvo i to u obliku čajnih mešavina ili gotovih fitopreparata izrađenih od ekstrakta rizoma. Sastojci rizoma iđirota deluju povoljno na lučenje enzima digestivnog trakta i žuči, čime se poboljšava apetit i varenje hrane.
Etarsko ulje iđirota se dobija destilacijom vodenom parom iz kore rizoma i koristi se u parfimeriji.

Napomena. U novije vreme je potvrđeno potencijalno mutageno i kancerogeno delovanje -azarona i zbog toga su potrebne mere opreza prilikom primene preparata na bazi iđirota.

Lavandulae flos (cvet lavande)
Lavandula angustifolia Mill., Lamiaceae (lavanda, despik)

Botanički opis. Lavanda je mediteranska biljka visine do 60cm sa četvorougaonom razgranatom stabljikom i naspramnim linearnim listovima ravnog oboda dužine 3-5 cm a širine 3-5mm. Listovi su gusto prekriveni sivkasto zelenim dlakama. Krunica cvetova je ljubičasta, cevastog oblika a cvetovi formiraju dihazijalne cvasti na vrhu izdanaka. Cvet je prekriven žlezdastim ljuspicama. Plod je merikarp koji se sastoji iz četiri orašice.
Lavanda najbolje uspeva na kamenitom i krečnjačkom, dobro osunčanom tlu. Danas se gaji kao ukrasna biljka ili za dobijanje droge. Ostrvo Hvar je poznato po kvalitetnoj lavandi.

Droga. To je osušeni cvet samonikle ili gajene lavande koji se sakuplja pre nego što se cvetovi do kraja otvore. Odsecaju se vršni delovi izdanaka i polako suše a zatim se odvajaju cvetovi. Nakon sušenja droga dobija plavo-ljubičastu boju. Droga ima specifičan aromatičan miris a ukusa je blago nagorkog.

Sastojci. Droga sadrži oko 3% etarskog ulja i do 10% tanina. Glavni sastojci etarskog ulja su linalol, linalilacetat, limonen, cineol i kamfor.

Delovanje i primena. Droga zbog sastojaka etarskog ulja deluje blago sedativno i karminativno. Upotrebljava se u obliku infuzuma kod uznemirenosti, nesanice i poremećaja ponašanja.
Eksterno se primenjuje u obliku medicinskih kupki kod poremećaja periferne cirkulacije praćenih bolnim i otečenim ekstremitetima jer pojačava cirkulaciju u gornjim slojevima kože.


Rosmarini folium (list ruzmarina)
Rosmarinus officinalis L., Lamiaceae (ruzmarin)

Botanički opis. Višegodišnji zimzeleni razgrant žbun sa tamnom korom i uspravnim ili poleglim granama. Listovi su tamno zeleni, kožasti, linearni i napramno raspoređeni a nalaze se na tankim drškama. Naličje lista je dlakavo a lice je tamnije zelene boje od naličja. Krunica cveta je plavo ljubičaste boje mada retko može biti i bela. I čašica i krunica su dvousnate. Cvetovi su u cimoznim cvastima u pazuhu listova bočnih grana a u svakoj cvasti ih ima 5-10. Ruzmarin uspeva samoniklo u Sredozemlju a u kontinentalnom delu se gaji kao ukrasna biljka.

Droga. Čini je osušen list samoniklog ili gajenog ruzmarina koji se sakuplja u fazi punog cvetanja biljke koji se mora sušiti pažljivo da ne dođe do promene boje. List je igličastog oblika, dužine oko 3cm, ravnog oboda i savijen prema naličju koje je dlakavo i svetlije u odnosu na lice lista. Ukusa je ljutog i nagorkog a mirisa je specifičnog i aromatičnog. Droga najboljeg kvaliteta se dobija od samoniklog ruzmarina koji uspeva u Dalmaciji.

Sastojci. Glavni sastojak lista ruzmarina je etarsko ulje koga u drogi ima oko 2%. Etarsko ulje se izoluje pomoću destilacije vodenom parom iz svežeg lista ili vršnih delova izadanaka u cvetu. Rosmarini aetheroleum je bistra lako pokretna tečnost, bezbojna ili žućkasta koja se lako usmoli i zgusne na vazduhu. Ima specifičan aromatičan miris i ljuto-nagorak ukus.
Glavni sastojci etarskog ulja su cineol, borneol, pinen i kamfor. Ostali sastojci droge su tanini, gorke materije i flavonoidni heterozidi.

Delovanje i primena. Etarsko ulje deluje kao blag iritans i poboljšava prokrvljenost kože i zato se koristi kod reumatizma ili kod smanjene periferne prokrvljenosti i to u obliku preparata za utrljavanjei li medicinskih kupki.
List se koristi u obliku čajnih mešavina koje se koriste za pospešivanje izlučivanja žuči (holalgogno delovanje).

Harpagophyti radix (koren vražje kandže)
Harpagophytum procumbens Burch., Pedaliaceae (vražja kandža)

Botanički opis. Polupustinjska biljka koja uspeva u stenovitim predelima južne Afrike. Biljka je polegla po zemlji a ima jako razvijen glavni koren sa krtolastim bočnim korenjem. Listovi su jajasti, zelene boje, žlezdasto maljavi na naličju. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova, pojedinačni su i imaju kratke drške. Krunica je tamno purpurne boje. Plod je lignificirana čaura okružena trnolikim izraštajima. Ovaj tip ploda se ponekad naziva nezgrapni čičak.

Droga. Drogu predstavljaju na kriške isečeni i osušeni krtolasti bočni korenovi. Spoljnji deo droge je svetlo smeđe boje dok je unutrašnjost svetlija i radijalno isprugana. Ukusa je gorkog, bez mirisa.

Sastojci. Glavni sastojci droge su heterozidi iridoidnog tipa koji u drogi ima oko 3% a najvažniji su harpagozid i prokumbid. Ostali sastojci su flavonoidni heterozidi i šećeri.

Delovanje i primena. Droga se upotrebljava u obliku infuzuma, dekokta ili fitopreparata kao gorko aromatično sredstvo za poboljšanje apetita i varenja hrane. Droga pokazuje i blago analgetično delovanje pa se može upotrebiti kod reumatskih bolova slabijeg intenziteta.

Kontraindikacije.Preparati vražje kandže su kontraindikovani kod ulkusa želuca i dvanaestopalačnog creva.

Eleutherococci radix (koren vražjeg grma)
Eleutherococcus senticosus Maxim., Araliaceae (vražji grm)

Botanički opis. Eleuterokok je trnovit žbun visine do 3m čija je postojbina zapadni Sibir (poluostrvo Sahalin i tok reke Amur). Uspeva uglavnom u gustim šumama.
Stabljika je svetle boje, obrasla gustim trnjem. Podzemni organi su dugački i dobro razvijeni. Listovi su složeni, petočlani i nalaze se na dugim drškama. Lisne ploče su obrnuto jajaste i blago nazubljene po obodu. Cvetovi su beličasti i skupljeni su u loptaste cvasti. Plod je crna sjajna bobica.

Droga. Drogu čini osušen koren koji se vadi u jesen, reže na kriške i suši u sušnici na 80oC. Nakon sušenja droga je izuzetno tvrda, sivkaste žute boje spolja a na prelomu beličasta i pomalo vlaknasta. Ukusa je nagorkog i stežućeg.

Sastojci. Glavni sastojci droge su lignanski heterozidi koji se jednim imenom označavaju kao eleuterozidi. Sporedni sastojci su polisaharidi i polifenoli.

Delovanje i primena. Ova droga deluje kao opšti tonik organizma zdravih i bolesnih osoba. Smanjuje osećaj zamora i povećava radnu sposobnost. Cirkulacija krvi u mozgu se pojačava što se koristi u tretmanu trovanja hipnoticima ili alkoholom. Organizam bolje odgovara na stres a sluh i oštrina vida se poboljšavaju. Snižava se nivo šećera u krvi. Droga se primenjuje u tečnog ekstrakta u tretmanu hronične ili akutne premorenosti, iscrpljenosti i smanjene radne sposobnosti.

Kontraindikacije. Povišen krvni pritisak.

Napomena. Primena eleuterokoka ne sme biti duža od 12 nedelja u kontinuitetu.

Echinaceae purpureae herba (herba ehinacee)
Echinacea purpurea Moench., Asteraceae (ehinacea, crvena rudbekija)

Botanički opis. Višegodišnja zeljasta biljka visine 50-150 cm sa jakim vretenastim korenom. Listovi su plitko nazubljeni, jajastog su oblika i naglo se sužavaju u kratku peteljku. Cvasti su krupne, glavičaste i uglavnom pojedinačne. Cvetovi su jezičasti, tamno ili svetlo purpurni dužine 2,5-5cm. Biljka vodi poreklo sa severnoameričkog kontinenta.

Droga. Drogu čini svež nadzemni deo biljke u cvetu samonikle ili gajene crvene rudbekije.

Sastojci. Glavni sastojci droge su heterozidi fenolkarbonskih kiselina (ehinakozidi), alkilamidi, polienske kiseline, polisaharidi i derivati kafene kiseline.

Delovanje i primena. Delovanje sastojaka droge je imunomodulatorno pri čemu se pojačava snaga imunog odgovora organizma na infekcije mokraćnih kanala i disajnih puteva. Površinske rane brže zarastaju a takođe dolazi i do bržeg povlačenja infekcija kože.
Preparati na bazi ove droge se koriste u slučajevima kada treba pojačati odbrambene sposobnosti organizma, posebno u slučajevima infekcija. Eksterna primena je efikasna u slučajevima ulceracija kože i rana koje teško zarastaju. Identično delovanje pokazuju Echinacea pallida Nutt. i Echinacea angustifolia DC. Ove vrste se kultivisano gaje radi dobijanja droge a kao droga se može koristiti herba ili koren, sveži ili osušeni.
Droga se upotrebljava u obliku svežeg soka ili tinkture za unutrašnju upotrebu. Mast ili gel sa 15% ekstrakta sveže biljke se koriste za spoljašnju upotrebu. Nakon 8 nedelja terapije bilo kojim lekovitim oblikom treba napraviti pauzu od 12 nedelja.

Kontraindikacije. Preparati na bazi crvene rudbekije se ne smeju upotrebljavati u stanjima težih sistemskih oboljenja (tuberkuloza, multipleks skleroza itd.), nakon operacija transplantacije organa kao i u trudnoći.

Napomena. U toku peroralne primene primene preparata Echinaceae može se javiti prolazno i bezopasno peckanje i blaga utrnutost jezika i nepca.

Istorijat. Crvenu rudbekiju su Indijanci od davnina koristili u obliku kaše od sveže biljke za previjanje teško zarastajućih rana.

Symphyti radix et herba (koren i herba gaveza)
Symphytum officinale L., Boraginaceae (gavez)

Botanički opis. Gavez uspeva kao polužbun širom Evrope na vlažnom zemljištu, najčešće u nizijama. Stabljika dostiže visinu do jednog metra, sočna je i šuplja, obrasla retkim beličastim dlakama. Koren je koso postavljen, vretenastog oblika. Listovi su lancetastog oblika, donji na drškama a gornji su sedeći. U pazuhu gornjih listova se nalaze cvasti koje se sastoje od cvetova ljubičaste ili nešto ređe, žućkaste boje.Plod je orašica.

Droga. Čine je osušen ili svež koren gaveza koji se sakuplja u jesen, opere, iseče a zatim suši na dobro provetrenom ili promajnom mestu. Spoljašnjost korena je mrko crvene boje a unutrašnjost je bela. Droga je mesnata, neprijatnog sluzavog ukusa i blagog specifičnog mirisa.

Sastojci. Glavni sastojci droge su alantoin (oko 1%), flavonoidi, tanini, sluzi, triterpenski saponozidi i mala količina pirolizidinskih alkaloida.

Delovanje i primena. Alantoin potpomaže regeneraciju tkiva i eliminaciju gnoja nagomilanog u ranama. Koristi se u obliku eksternih preparata (gel) za stimulaciju regeneracije kožnog tkiva, u tretmenu nagnječenja i istegnuća ligamenata kao i protiv blažih reumatskih bolova. Herba gaveza se koristi u narodnoj medicini protiv zapaljenja želudačne sluzokože i nekih plućnih oboljenja (infuzum).

Napomena. Iako prisutni u maloj količini, pirolizidinski alkaloidi gaveza mogu zbog otrovnosti biti potencijalno opasni i zato se ne preporučuje dugotrajna interna primena korena ili herbe gaveza.

Quebracho cortex (kora kvebraha)
Aspidosperma quebracho-blanco Schlechtend., Apocyanaceae (kvebraho)

Botanički opis. Kvebraho je zajednički lokalni naziv za veliki broj vrsta drveća koje uspeva u zapadnoj Argentini, Čileu i Boliviji a koje se odlikuje veoma tvrdom korom (španski quebrar hacha znači lomiti sekiru). Od 50 vrsta roda Aspidosperma, medicinsku primenu ima samo jedna vrsta- Aspidosperma quebracho-blanco. Ova vrsta drveta dostiže visinu do 20 metara a po izgledu donekle podeseća na žalosnu vrbu.

Droga. Drogu čini osušena kora stabla koja se u prometu nalazi u obliku teških, tvrdih komada debelih do 3cm. Unutrašnja strana kore je uzdužno izbrazdana, svetlo crvenkaste ili svetlo smeđe boje. Spoljašnjost kore je različitih nijansi smedje crvene boje. Droga je bez mirisa, jako gorkog ukusa.

Sastojci. Glavni sastojci droge su indolni alkaloidi a najvažniji su aspidospermin i kvebrahin.

Delovanje i primena. Sastojci kore kvebraha deluju febrifugno, antiastmatično i tonično. U narodnoj medicini Argentine i Bolivije se vodeni ili alkoholni ekstrakti kvebraha koriste kao tonici i antiastmatična sredstva. Ekstrakti kvebraha ulaze u sastav gotovih fitopreparata (sirupi, eliksiri) koji se koriste u tretmanu kašlja i spastičnog bronhitisa.

Napomena. Predoziranje preparatima na bazi kvebraha može izazvati mučninu i povraćanje.

Salviae folium (list žalfije)
Salvia officinalis L., Lamiaceae (žalfija, kadulja)

Botanički opis. Žalfija raste kao razgranat zeljasti žbun visine do 70cm sa uspravnim stabljikama koje su u donjem delu odrvenele. Vršni delovi izdanaka su zeljasti i prekriveni su gustim dlakama. Listovi su naspramni a nalaze na lisnim drškama, lancetastog su oblika sa zašiljenim vrhom. Obod im je plitko nazubljen i imaju izraženu mrežastu nervaturu. Cvetovi su ljubičaste krunice a nalaze se na vrhu izdanaka gde obrazuju rastresite dihazijalne cvasti. Plod je merikarp koji se raspada na četiri orašice.
Raste samoniklo na krečnjačkom zemljištu u regionu jadranske obale, Crne Gore i Hercegovine a u Srbiji raste retko kao samonikla (Sićevačka klisura). Gaji se kao ukrasna i medonosna biljka ali i za dobijanje droge u sredozemlju i delovima centralne Evrope.

Droga. Drogu predstavlja osušen, potpuno razvijen list gajene ili samonikle žalfije koji se sakuplja pre ili u toku cvetanja biljke. List je lancetastog oblika, sivozelene boje, debeo, maljav i mek sa izraženom nervaturom na naličju. Dužina lista je do 10cm a širina do 2cm. Droga ima opor ukus i blag specifičan miris.
Najkvalitetnija droga se dobija od samonikle dalmatinske žalfije.

Sastojci. Glavni sastojak droge je etarsko ulje (Salviae aetheroleum) koga u listu ima 1,5-2,5%. U etarskom ulju se nalaze monoterpeni tujon, cineol i kamfor. Pored etarskog ulja droga sadrži tanine, flavonoidne heterozide i gorke materije (rozmanol i karnozol).

Delovanje i primena. Sastojci droge deluju kao spazmolitici, antiseptici i blagi adstrigensi. Droga se koristi interno u obliku infuzuma kod poremećaja u lučenju crevnih sokova. Eksterno se infuzum primenjuje za ispiranje sluzokože usta i ždrela kod zapaljenskih procesa.

Napomena. Velike doze preparata na bazi žalfije mogu izazvati prenadraženost želudca. Interna primena žalfije se ne preporučuje u trudnoći.

A sad može nešto o hajdučkoj travi.....

heli:

A sad može nešto o hajdučkoj travi.....

Kliknite za proširenje...

Moze naravno

Hajducka trava kunica ili stolisnik



Drugi nazivi: hajducica, hajducka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika .
Latinski naziv: achilea millefolium .
Engl - Yarrow

Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .

Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.

Al' je ovde varnicilo... ostade samo pepeo :wink:

shining star:

Goscica:

angenmn:

tema je fenomenalna. svaka cast. i ja sam takodje veliki ljubitelj lekovitog bilja, ali i poznajem mnoge velike i uspesne ljude u svetu, a i kode nas sa kojima delim istu ljubav, ali koji su kreirali 100% prirodnu kozmetiku ciji sam ja sa razlogom zaljubljenik. Svaki moj dan pocinje i zavrsava se sa prirodom, i to je super. bolesti/godine sta je to? u kojoj formi vi koristite lekovito bilje? puno pozdrava za sve prirodnjake

Kliknite za proširenje...

Najvise kroz cajeve, nesto malo kroz meleme, ponekad neka tinktura...

Kliknite za proširenje...

Naravno da su cajevi u mom zivotu nesto sto je nekome kafa (dobro, salim se i ja pijem kafu nekada u velikim kolicinama).
U poslednje vreme sam se bas "navukla" na ruzmarin u bilo kom obliku. Kupka sa mirisom ruzmarina, mleko za telo takodje sa istim mirisom ali vrlo blagim. A tonik za lice od latica ruze. Bas sam pokretna biljcica I sve to iz tzv. domace proizvodnje. Postoji jedna osoba u mom zivotu koja se bavi proizvodnjom kozmetickih preparata pa smo napravili na moj zahtev probnu liniju koristeci etarska ulja. Cak razmisljam da to i nije tako losa ideja za novi biznis. Mogu vam reci da su kreme napravljene na taj nacin jednostavno fantasticne (uf nadam se da ne zvucim kao one is MLM-a )
Bas se pitam: koliko biste vi koristili takvu kozmetiku?

Kliknite za proširenje...

Znam da su fantasticne jer ih koristim vec tri godine! A tek ulja!!! bez njih nema zdravog zivota. kako ti se svidja kombinacija npr. bademovog i maslinovog ulja kao osnove u kojoj su stavljena etericna ulja mente, lavande, eukaliptusa... pozdrav!