00 Chief Parish
Zainteresovan član
- Poruka
- 480
Milorad Vučelić nikad nije odlazio sa političke scene, a na kraju jedne i početku druge godine dolazi ponovo u žižu interesovanja javnosti, kao kad je uređivao ratnohuškačku Radio - televiziju Srbije, pisao i izgovarao komentare kojima se preti „dezerterima i defetistima“, bio drugi čovek Socijalističke partije Srbije», napisao je Danas 5. januara ove godine. A početkom januara prethodne godine Politika je objavila stav Đorđa Vukadinovića da je godina 2003. bila «ko zna koji "kambek" Milorada Vučelića». I dodaje: «Pokazao je za srpske prilike neobičnu političku vitalnost. Njegova politička budućnost zavisiće pre svega od sudbine SPS-a, od izgleda da SPS u perspektivi evoluira ka jednoj modernoj evropskoj levičarskoj partiji socijalno-demokratskog tipa.
Preko te i takve partije on bi mogao imati i značajnu ulogu u srpskoj nacionalnoj politici.» Takva reforma SPS-a nije se desila, pa ipak su i Vučelić i njegova partija dobili značajnu političku ulogu, kao podrška manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice. Saradnja je na kraju godine ocenjena kao uspešna. Ovu godinu, Vučelić počinje još jednim uspehom: izabran je na mesto predsednika Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica u vezi s privatizacijom "Knjaz Miloša".
Kada je u februaru 2003. godine u Hagu prikazan snimak sa proslave crvenih beretki u Kuli 1997. godine na kome se vidi i on, Vučelić je izjavio: «Bio sam tamo i smatram da sam bio na pravom mestu u pravo vreme. To su moji prijatelji i danas mislim da je trebalo da budem prisutan na toj proslavi... Ne stidim se ničega što sam uradio, niti se stidim svojih prijatelja.» Još je dodao: «Voleo bih da dobijem kopiju tog snimka da bih ga jednog dana sa ponosom prikazao potomcima». U aprilu iste godine, za vreme vanrednog stanja, izjavio je da je Legiju video samo dva puta, od toga jednom na pomenutoj proslavi u Kuli. Nešto kasnije je uhapšen u akciji Sablja. U zatvoru je bio dvadesetak dana i štrajkovao glađu, pa je izašao sa 15 kilograma manje.
Po izlasku telefonom ga je pozvao Slobodan Milošević. U razgovoru za NIN je kasnije Vučelić rekao: «... ja sam bio više iznenađen njegovim pozivom nego hapšenjem u vanrednom stanju koje je medijski dugo pripremano, jer je onaj film sa proslave “crvenih beretki” u Kuli dvadesetak puta prikazan na raznim televizijama. Bio je to srdačan razgovor, bio je on potresen kao i ja. Poželeo mi je da se oporavim, savetovao da budem strpljiv, da ga moje držanje u zatvoru (štrajk glađu) nije iznenadilo, da je to očekivao od mene.» Rekao je da je to bilo njihovo treće pomirenje. Jer, Vučelić je proveo devedesete pojavljujući se i nestajući iz javnosti, sa političkih i drugih funkcija.
U periodima kad nije bio na funkcijama, bavio se biznisom Iako je u vreme dok je bio direktor RTS-a ova televizija bila sredstvo za raspririvanje mržnje i podsticanje na rat, a otpušteno je i hiljadu i po 'nepodobnih' radnika, to ga nije sprečavalo da nakon 2000. tvrdi da mu RTS izgleda 'zbunjeno' i da je u vreme kad je on bio direktor 'bilo mnogo više pravila'. I još: 'Zaista nismo vodili neki propagandni rat. Za rat nismo bili spremni, niti je moja generacija intelektualaca i novinara rat očekivala.'
Njegovu karijeru pre RTS perioda Beta u biografiji s kraja 2000. opisuje ovako: «Uživajući u imidžu disidenta za vreme komunističke vlasti – bez obzira da li kao studentski aktivista iz 1968. ili tumač srpskih nacionalnih interesa kako ih vidi pisac Dobrica Ćosić, krajem osamdesetih - Vučelić nikada nije propuštao da se hitro ubaci u vladajuće krugove kada mu se god prilika za to pružila. Zbog svog "disidentstva" nije pretrpeo nikakve posledice, a od moći koju je imao dok je bio unutar vlasti imao je velike koristi.»
Posle promena u oktobru 2000. godine osnovao je svoju partiju. U tom periodu optuživao je Miloševića da je gurnuo crnogorski DPS u separatizam i da je stalno kršio 'žabljački' Ustav. Kasnije je partiju utopio u SPS.
Milorad Vučelić rođen je 1948. godine. Završio je Pravni fakultet.
(SA SAJTA B92)
Nadam se da je konacno dolijao, sa ovih 40 mil.$.I da ce biti uhapsen.
POSALJITE TO GOVEDO U ZATVOR!!!!!!!
Preko te i takve partije on bi mogao imati i značajnu ulogu u srpskoj nacionalnoj politici.» Takva reforma SPS-a nije se desila, pa ipak su i Vučelić i njegova partija dobili značajnu političku ulogu, kao podrška manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice. Saradnja je na kraju godine ocenjena kao uspešna. Ovu godinu, Vučelić počinje još jednim uspehom: izabran je na mesto predsednika Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica u vezi s privatizacijom "Knjaz Miloša".
Kada je u februaru 2003. godine u Hagu prikazan snimak sa proslave crvenih beretki u Kuli 1997. godine na kome se vidi i on, Vučelić je izjavio: «Bio sam tamo i smatram da sam bio na pravom mestu u pravo vreme. To su moji prijatelji i danas mislim da je trebalo da budem prisutan na toj proslavi... Ne stidim se ničega što sam uradio, niti se stidim svojih prijatelja.» Još je dodao: «Voleo bih da dobijem kopiju tog snimka da bih ga jednog dana sa ponosom prikazao potomcima». U aprilu iste godine, za vreme vanrednog stanja, izjavio je da je Legiju video samo dva puta, od toga jednom na pomenutoj proslavi u Kuli. Nešto kasnije je uhapšen u akciji Sablja. U zatvoru je bio dvadesetak dana i štrajkovao glađu, pa je izašao sa 15 kilograma manje.
Po izlasku telefonom ga je pozvao Slobodan Milošević. U razgovoru za NIN je kasnije Vučelić rekao: «... ja sam bio više iznenađen njegovim pozivom nego hapšenjem u vanrednom stanju koje je medijski dugo pripremano, jer je onaj film sa proslave “crvenih beretki” u Kuli dvadesetak puta prikazan na raznim televizijama. Bio je to srdačan razgovor, bio je on potresen kao i ja. Poželeo mi je da se oporavim, savetovao da budem strpljiv, da ga moje držanje u zatvoru (štrajk glađu) nije iznenadilo, da je to očekivao od mene.» Rekao je da je to bilo njihovo treće pomirenje. Jer, Vučelić je proveo devedesete pojavljujući se i nestajući iz javnosti, sa političkih i drugih funkcija.
U periodima kad nije bio na funkcijama, bavio se biznisom Iako je u vreme dok je bio direktor RTS-a ova televizija bila sredstvo za raspririvanje mržnje i podsticanje na rat, a otpušteno je i hiljadu i po 'nepodobnih' radnika, to ga nije sprečavalo da nakon 2000. tvrdi da mu RTS izgleda 'zbunjeno' i da je u vreme kad je on bio direktor 'bilo mnogo više pravila'. I još: 'Zaista nismo vodili neki propagandni rat. Za rat nismo bili spremni, niti je moja generacija intelektualaca i novinara rat očekivala.'
Njegovu karijeru pre RTS perioda Beta u biografiji s kraja 2000. opisuje ovako: «Uživajući u imidžu disidenta za vreme komunističke vlasti – bez obzira da li kao studentski aktivista iz 1968. ili tumač srpskih nacionalnih interesa kako ih vidi pisac Dobrica Ćosić, krajem osamdesetih - Vučelić nikada nije propuštao da se hitro ubaci u vladajuće krugove kada mu se god prilika za to pružila. Zbog svog "disidentstva" nije pretrpeo nikakve posledice, a od moći koju je imao dok je bio unutar vlasti imao je velike koristi.»
Posle promena u oktobru 2000. godine osnovao je svoju partiju. U tom periodu optuživao je Miloševića da je gurnuo crnogorski DPS u separatizam i da je stalno kršio 'žabljački' Ustav. Kasnije je partiju utopio u SPS.
Milorad Vučelić rođen je 1948. godine. Završio je Pravni fakultet.
(SA SAJTA B92)
Nadam se da je konacno dolijao, sa ovih 40 mil.$.I da ce biti uhapsen.
POSALJITE TO GOVEDO U ZATVOR!!!!!!!
