Taj romanticni Balasevic

A kod tebe me najviše nervira to što na tebe čovek ne može ni da se naljuti pošteno.
Znaš li? Znaš, a? O, znaš ti to.
76458_528179400527664_463007366_n.jpg
Vrlo dobro ti to znaš
 
"Ćale mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo Istina i Laž. Stvarnost i Snovi, još bolje. Istina je Stvarnost i tu nema šta da se priča, a Laž su Snovi…
Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male, leteće, najlepše laži. Snovi su anđeli laži…
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju i to je najvažnije. A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju Istine i Laži, Stvarnost i Snovi, naziva se ponekad i Mašta.
U tom Ćupu je štos…
Kad ono prestaje detinjstvo?
Kad ti neko prvi put na ulici kaže “Vi”? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno…
Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ…"

il_570xN.304095105.jpg
 
"Jednom je volela i zaklela se da vise nikad nece. "

"Zaboravila me?" "Ne, prijatelju, nije te zaboravila, nego nema za čim da žali, izgubila je ono što nikada nije ni imala, osetila nekoga kome ne znači ništa. A, veruj mi, prijatelju, ti si izgubio mnogo više. " "

http://4.***************/-OpzrMldfsfc/TbebSnv8HFI/AAAAAAAAAY8/UsDncDz0Izs/s1600/Don__t_Forget_To_Smile_by_this_is_the_life2905.jpg


:zmeda:
 

Vesnik svadbe po sokaku svuda je...
Brinu snajke šta će koja mesiti...
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti...
Tu livadu ja sam prvi kosio...
Pričam više nego što bih smeo...
Ajde... Odavno bih je zaprosio...
Da sam samo hteo...

Vetrić glanca krune granja...
Tamiš nosi par lokvanja...
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?
Nevažno je to sve skupa...
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uveličava...

Oprezno s tom violinom...
Ona čezne za tišinom...
Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Neće svet zbog toga stati...
Neće biti prva što se udala...

Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...
Pesma sve podnese...

Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ućutacu ili ću opsovati...

Polagano, Šanji-bači...
Ti si znao šta mi znači...
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...

Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor...
 
Mesec prosipa bokal fosfora
Vitraž mraza na oknu prozora
Jedne noći ko ova znaće Bog
Doslikaću portret života svog

Silueta se davno nazire
Neko uzdahne, neko zazire
Isto vide, a razno tumače
Djavo prste u farbu umače

Prave si boje dodala
Na taj portret života mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

I lila tamnu čežnjivu,
I boju breskve nežnu
I sramežljivu
Svetlo sivu nepogrešivu

Roze nađoh medj' starim pismima
Modru vrpcu nad teškim mislima
Ukrah riđu iz pera drozdova
Laki purpur iz prvih grozdova...

Uzeh oker sa sveće svečarske
Drap sa svilene mašne bećarske
Mrku s tambure tužnih tonova
A cinober sa nosa klovnova

Prave si boje dodala
Na taj portret života mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

A crnu nisi štedela
Ali bez nje bi bela,
Još izbledela
Bez crne bela ne bi vredela

Srce je moje napuklo
K'o kora starog bagrema
Al' u tvom oku
Kao lane zadrema.

I jedva kao šapat ti
Niču po uglovima
Zlatne paprati
Pramen sna u sliku navrati

Vetar dokono senke spopada
Huk u ambis tišine propada
Jedne noći k'o ova, znaće Bog
Doslikaću portret života svog

Portret mog života
 
"Onda sam prijatelju shvatio sve iz nekog drugog ugla. Ona je bila uz mene kada to nisam ni znao a ponekad ni osetio. Nisam shvatao koliko je ljubavi posvetila i dala meni. Znaš, prisetio sam se svega i bilo mi je žao što sam je pustio da ode. Jednostavno je postala umorna od moga nemara, još samo jedna teška greška. Brinula se za mene a ja to nisam shvatao. Kad mi je govorila da ću jednom pogledati natrag i videti sve greške nisam joj verovao. Ali, znaš, tek sad shvatam da sam pustio najbolje što sam imao da ode. "

http://3.***************/_zJ6zdRxnutQ/TT_FUJGrYKI/AAAAAAAAGVU/gnpzc3EJbAo/s1600/mr+yen+heart+shape+gifttag.jpg

:zmeda:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top