Taj romanticni Balasevic

Mda, covek zagovara ratove, ne trpi medjunacionalne i medjurasne odnose, tukao bi se sa svima... Na forumu mozes procitati svakakve gluposti, ali kad neko ovako nesto odvali, zasluzuje titulu sampiona godine. A tek smo u januaru :)
 
.. onakva kakvu bih i voleo da pamtim.
Opet sam snio crni procvetali dud
I nekog dragog što me ceka odnekud
Ključ skriven iznad dovratka
Još jedan simbol povratka
Suviše toga da bi bilo podudarnost
Sanovnik s jasnim slovima
Lako je to sa snovima
Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost.


Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije
Sve spiskano i stečeno
Ne vredi, kasno je ostaje s tobom na vrh kalvarije
Samo neizrečeno ..


Sve ređe srećem ljude iz svog plemena
Zamicu redom s one strane vremena
Senke im tamnije od njih
Bez keca pred poslednji stih
Nisam baš znao da im javljam dobre vesti
Za tim ću sutra žaliti
To ćemo jednom zaliti
U nekom tuđem snu
U kom žemo se sresti.


Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije
Sve spiskano i stečeno
Ne vredi, kasno je ostaje s tobom na vrh kalvarije
Samo neizreceno ..


 
Ahaha, vidim ja da je on zao čovek onima koji Selju Ilića i Koštunicu smatraju dobrim ljudima i humanistima. Možda čak i Boru Đorđevića. z:poz: Neka, neka. Dva smo sveta različita :) Uvod ovog Panonskog mornara to i dokazuje. E, Đole, Đole, baš si đavo! :)


...Ne volem s takvima ni da se svađam
nisam ja došao, di da se vraćam.
Tu je sjahao moj askurđel
to je naša ledina,
naša Vojvodina, jedna i jedina...

JEDNU STVAR MORATE SHVATITI, ODVAJALI SE GEOGRAFSKI ILI NE, MI SMO ODVOJENI!!!
 
Poslednja izmena:
Precenio sam život kao što precenjujem sve i svakoga..i neki misle da se nepotrebno rasipam plačajući prevelike cene na sve strane..ali ne radim to samo zato što sam Veliki Troškadžija..
Ne..
Ne, uvek..
Ljude katkad precenjujem i zato što me je sramota da imam posla samo sa Jeftinima..
Dj.Balasevic
 
Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara
Zauvek?, pitala je uplašeno
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da zauvek ne postoji
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš
I zaplakaćeš, istog časa
I najzad shvatiti kako sam te voleo

Đorđe Balašević
 
Lako je kad te neko ni ne zavoli...

Tad samo tamna strana srca zaboli...

Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...

Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli... '

Moja je sreća samo moja stvar...

Al zato moja tuga... To je već priča druga... To na tvoj račun ide...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top