Taj romanticni Balasevic

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad

Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja.. Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata... Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku... Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...

Razbiću gitaru...Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, mila...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična...Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

...Srce malo jače bije kad se setim nje
A Listove rapsodije bude stare sne
E, da mi je znati gde je
Da l' se seti kada veje
Il' u inat drugog ljubi tad...

HOCU JEDNU MALU GARAVU

Citav zivot jurile me plave
sve neke iste, kao kopije
E moje plave, dosle ste mi glave
dosadne krvopije...

Citav zivot jurile me buce
i stizale me uvek bestije
rumene buce, im'o sam vas tuce
sad bih nesto resije...

Hocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
da joj krene sav na carapi kad je poljubim
Hocu jednu malu garavu, da je gricnem kao jabuku
da mirise na mom jastuku kad se probudim...

Citav zivot jurile me blonde
al od sad cu bolje paziti
E moje blonde, sve ste anakonde
drazesni paraziti...

Citav zivot jurile me svetle
i skratile mi isti primetno
ne, necu svetle, svetle jasu metle
hocu jednu s pigmentom...

Hocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
da joj krene sav na carapi kad je poljubim
Hocu jednu malu garavu, da je gricnem kao jabuku
da mirise na mom jastuku kad se probudim...

Citav zivot jurile me takve
sve neke iste, k'o iz fabrike
E moje takve, da me niste takle
krvolocne Barbike...

Hocu jednu malu, malu, malu, malu garavu
crnu kao mrak na tavanu
da me greje, da me zaveje, da se ne budim...

Hej !Pazi šta radiš,molim te.Jer to nije tamo neki stručak zumbula,nego jedna naročita ruža...Ruža negovana da bi ostala divlja...Razumeš li to?A takvim ružama se diviš izdaleka.Njih ne diraš...

Vec godinama Nesanica vrsi eksperimente na meni. Savesno prezmurim svaku noc, ali u duboki plavi san zaranjam samo na trenutke, kao lovac na bisere...

...Znaci, sve one zvezde ipak su bile u redu...
Tišina. Bilo je napeto kao u pokvarenoj podmornici. Ne znam da li se zacudila što sam je oslovio pravim imenom, tek prošlo je nekoliko vekova dok nije postavila pitanje koje sam cekao.
- Koje zvezde?
Sad je vec bilo lakše. Na to sam pitanje imao spreman odgovor.
- Neke zvezde ...koje su pale. Jednom sam poželeo da me ti nazoveš kad budem sam... I kad budem daleko... I eto, prva želja mi se ispunila... Nadam se da na drugu necu morati toliko da cekam...♥

...U kosu me zadeni
ko malenu sedefnu šnalu
me skri iza temena

svi satovi svemira žure
mi imamo vremena, puna kapa
noć i nas dvoje, stara klapa...

...Bila je noć u ulici Dositejevoj u Novom Sadu na Dunavu.
A ja sam dolazio sa nekog mesta na kom su svi bili, recimo,
rumeni kao kuvano vino koje su pili
i gde su svi mirisali na karanfilić
i čudno se zgledali kad bi neko zapevao jednu od onih pesama
koje se, znate, baš i nisu pevale tada...

I dugo sam stajao pod njenim prozorom
tražeći, kao, nešto po džepovima....
A tišina je bila...
Jedino odjek koraka daleko dole niz kisački drum
iza onog nadvožnjaka, možda i dalje,
i lepet nekih zagubljenih krila oko Almaške crkve...
A opet ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu moje pile...
Kako diše...

... Ja nemam nigdi nikoga,
al' moja priča prosta je
što god ih više zavoleš,
više ti njih nedostaje
i nisam kadar švindlati,
za sobom skele paliti
da silom steknem nekog
kom ću faliti...

prelepa pesma

Mmmm... Moćna pesma koja svakog spusti na zemlju i natera na objektivno razmišljanje


...Baš i ne bi bio neki brak.
kad je ženin idol čika Frojd,
a njen suprug površan i lak.
Fudbal, koka-kola i Pink Flojd...

...Gledala me jedna ista ti
ja sam još i mog'o pristati
al' srce... Ono se k'o jare opire
retko ko do njega dopire...