Taj romanticni Balasevic

534789_463077760428908_1243741676_n.jpg
 
"I više nego dovoljno godina kasnije.
Možda nečija.
Možda proseda
Možda bez ikoga.
Ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu
i širom otvoriti prozore
mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem.
A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom,
videt ćeš samo drozdovo pero na šeširu,
kako promiče za šimširom.
I začut ćeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu,
koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakat ćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo.."
 
Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kosu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greskom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odskrinute skoljke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se vise ne moze vratiti ako je jednom prebolis. Da, zeleo sam je. Jos kako sam je zeleo... Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspesno pokusavao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićusnih mladeza na tilu vitkih leđa... I trgao se. Uplasen... Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih zeleo da poljubim? Ali, ne sad. Jednom. Mozda... ... Lepo sanjaj, mali misu... Ko zna da li ćes mi ikad vise biti tako blizu? Mozda ću se kajati, mozda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći... Neka... ... Laku noć, njene pospane oči...

Djordje Balasevic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top