ŠTA JE SVE ŽELEO DA SPROVEDE ZORAN ĐINĐIĆ
Srbija kaska za njegovim vizijama
T. N. Đaković | 12. 03. 2011. - 13:00h | Komentara: 9 Blic
BEOGRAD - Ja ne znam da li postoji ijedna generacija u srpskoj istoriji, možda ona Karađorđeva, koja se borila za samostalnost, koja ima tako veliki cilj kao što imamo mi, a to je da Srbiju definitivno dovedemo među razvijene evropske narode. To je tako veliki cilj da je svaka žrtva mala u odnosu na njega.”
„Dovesti Srbiju među razvijene evropske narode tako je veliki cilj da je svaka žrtva mala u odnosu na njega”: Zoran Đinđić
Tako je govorio Zoran Đinđić postavljajući pred Srbiju ciljeve koje treba da ostvari na putu ka uređenoj demokratskoj državi - ulazak u EU, ekonomski prosperitet, vladavina zakona, modernizacija društva, najdinamičnija privreda jugoistočne Evrope.
- Naš cilj je, i mi našu zemlju vidimo da 2004. godine bude zvanični kandidat za EU, da 2010. godine bude ravnopravni član EU. Sve prepreke na tom putu ćemo uklanjati, bilo da se zovu Milošević, ustavi, zakoni - govorio je.
Osam godina od njegovog ubistva Srbija tek čeka na pragu EU za dobijanje statusa kandidata, guši se u siromaštvu i ni izdaleka nije modernizovala svoje društvo.
- Đinđić je hteo da promeni Srbiju, ali u njegovoj stranci, njenim partnerima, političkoj, finansijskoj, poslovnoj, intelektualnoj eliti nema dovoljno volje da Srbija bude drugačija. Ti koji odlučuju, njima odgovara Srbija mimo sveta u kojoj mogu da imaju različite vrste monopola, od političkog preko finansijskog do intelektualnog. Te elite i danas imaju interes da se Srbija ne promeni - kaže istoričarka Dubravka Stojanović.
Đinđić nije imao dilemu. Smatrao je da zemlja mora ekonomski ubrzano da se razvija i da njena strategija treba da podrazumeva hitno podizanje konkurentnosti.
- Za tri-četiri godine mogli bismo, ako ne napravimo nijednu ozbiljnu grešku, da postanemo najdinamičnija privreda jugoistočne Evrope - verovao je.
Srbija je danas od 16 tranzicionih zemalja centralne i jugoistočne Evrope prema konkurentnosti na pretposlednjem, 15. mestu. Na toj listi pretekle su je i Makedonija i Albanija.
Đinđićeva vizija bila je drugačija i govorio je da je naš cilj pre ulaska u EU da se celo balkansko poluostrvo integriše u jedno tržište. Istina je, sporazumom CEFTA 2006. godine uspostavljena je regionalna zona slobodne trgovine koja reguliše više od 90 odsto razmene u regionu, ali isto tako Srbija jedino sa tim zemljama ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Đinđić je bio za Srbiju, po mišljenju Latinke Perović, jedna od dve mogućnosti, posle svega što joj se dogodilo nakon destrukcije institucija i iscrpljenosti razornim ratovima. Za njega, kako objašnjava, nije sve imalo opravdanje samo u Miloševiću i u tome se razlikovao od mnogih.
Da je Đinđić ipak video dalje no drugi, govori odnos prema Kosovu. U pismima upućenim liderima Velike Britanije, Amerike i Rusije februara 2003. godine tražio je hitan dijalog o statusu pokrajine, upozorivši da Kosovo klizi u nezavisnost, izneo je svoj predlog - Kosovo treba podeliti. Pet godina od njegovog ubistva Kosovo je proglasilo nezavisnost, a država do danas nije iznela svoj stav o mogućem konačnom rešenju, iako je dijalog Beograda i Prištine započet u Briselu tek početkom ove sedmice.
Socijalna politika bila je jedan od njegovih ciljeva. “Između siromaštva i obrazovanja postoji direktna veza”, smatrao je, savetujući da je ulaganje u znanje i obrazovanje. Osam godina od tada više od 66 odsto studenata Univerziteta u Beogradu razmišlja o napuštanju Srbije koja je, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, na 132. od 133 mesta kada je u pitanju odliv mozgova.
„Nikad se ne predaj”
“Moto koji me vuče napred je: nikada se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično”... “Ako hoćemo cilj, moramo da hoćemo i sredstva koja vode do tog cilja. Odrastimo jednom kao narod i kao ljudi prihvatimo cenu za ciljeve koje smo postavili. Ta cena nije strašna”, poručivao je premijer Zoran Đinđić.
Ubijen je zato sto je pokusaoda nesto uradi, da nesto promeni ali je imao neobavesteni teg na nozi koji ga je vukao na dno.
. 
upravo tako
