Zbunjenost

Nemoj tako Bojane...

Istina, ima jedna skrivena misao... Najveca tajna mog srca... No, ponekad je takve tajne tesko prihvatiti. Zbog svojih ubedjenja i predrasuda cesto zanemarujemo ljubav... Ali ona je tu... Prikrada nam se polako i uvek nas, hteli to ili ne, osvoji... Razbije nam sve iluzije o svetu u kome zivimo... Bez obzira na sve sto znamo o njoj - u stvari ne znamo nista... Nismo nasli pravu ljubav? Da li smo je trazili na pravom mestu? Da li su svi nasi pokusaji, u stvari samo napori u vecitoj, teskoj, borbi da ne ostanemo sami? Niko od nas to ne zna... Ali, svi se potajno nadamo da ona postoji, da je tu... Zato i verujemo da ce ljubav koju poklanjamo drugoj osobi trajati zauvek... No, samo iz neznanja, to se ne desava... Ma, koliko iskusni, mi ne znamo nista o ljubavi... A kada to prihvatimo, lakse cemo moci citati srce... Na njemu je sve ispisano velikim, teskim, krvavim slovima... Tim tajnim slovima koja ne umemo da procitamo... Mada, ponekad njihova sustina izadje na videlo... Izadje u obliku skrivene misli koju ono ipak odluci da podeli sa nama... Ali, ovu misao je tesko definisati... Tesko ju je izreci... Tesko ju je zamisliti... Tesko ju je zaboraviti... To je misao koja spaja i rastavlja usamljena, ali i ona ne tako usamljena, ali emotivno prazna srca... To je misao zbog koje postoji svet... Zbog nje se radjamo i zbog nje umiremo... To je misao, najtajnija od svih, ona koja se retko, a cak i u tim prilikama nikome drugom nego samom sebi, govori naglas... To je misao o ljubavi...

Komadici

Skupljam komadiæe sopstvene duše sa pragova
Ljubavi ovdašnjih i bivših...
Skupljam kmmadiæe sopstvene pameti iz seæanja
Koja su nestala, jedno po jedno...

Skupljam njene reèi i tvoje reèi i njihove...
Skupljam svu onu ljubav koja je bila u njima.
Skupljam svaki trzaj mišiæa, svu snagu,
Da bi mogao da nastavim..
Nastavim dalje...

Mrtav sam, ali ipak živim...

Mrtav sam ali ipak živim...
Bez tebe više ne znam ko sam.
Eto, èak i ovaj, sunèani dan,
èini mi se oblaènim i sivim...

Mrtav sam, ali ipak volim...
Ne mogu zaboraviti! Neæu moæi,
ni na tren sklopiti uznemirene oèi,
pokušati da te prebolim...

Mrtav sam, ali ipak želim...
Ipak i još uvek te sanjam,
i svaki san tebi poklanjam,
i posveæujem seæanjima nestalim....

Laku noc, malena...
Moje srce je uspavano.
Ne kuca, ne krvari,
ne drsce...
Sve njegove funkcije
su zaustavljene...

Osim ljubavi...
Ono voli,
ono pati,
ono zeli...
Ali kasno je...
Laku noc, malena...

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova ljubav plava,
Je li želja srca, moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ova žena koju ljubim zbilja?
Il' sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi tvoga sna i jave
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog ništa neću znati.

Sva je moja duša ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Ko večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađas se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O, ljubljena zeno, silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve duge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

iluzionista:

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Kliknite za proširenje...

Obozavam ovu pesmu, predivna je! :wink:

chokolada:

iluzionista:

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Kliknite za proširenje...

Obozavam ovu pesmu, predivna je! :wink:

Kliknite za proširenje...

I ja isto. "Pesma zeni" Volim Ducica. Dugo mi je bio uzor...

iluzionista:

I ja isto. "Pesma zeni" Volim Ducica. Dugo mi je bio uzor...

Kliknite za proširenje...

Znam koja je pesma... Imam je negde u knjizi ljubavne poezije i jedna mi je od omiljenih. :wink:

chokolada:

iluzionista:

I ja isto. "Pesma zeni" Volim Ducica. Dugo mi je bio uzor...

Kliknite za proširenje...

Znam koja je pesma... Imam je negde u knjizi ljubavne poezije i jedna mi je od omiljenih. :wink:

Kliknite za proširenje...

I ja sam poceo sa zbirkama ljubavne poezije... Sada se u mojoj zbirci nalaze, pored nekoliko zbirki i antologija, i nekoliko najvecih imena nase (i ponesto svetske) lirike.

iluzionista:

I ja sam poceo sa zbirkama ljubavne poezije... Sada se u mojoj zbirci nalaze, pored nekoliko zbirki i antologija, i nekoliko najvecih imena nase (i ponesto svetske) lirike.

Kliknite za proširenje...

Hocu da ti izdas knjigu i da je ja onda kupim i da mi se ti potpises! :wink:
Onda cu moci da hodam okolo i da se hvalim kako te poznajem!

chokolada:

iluzionista:

I ja sam poceo sa zbirkama ljubavne poezije... Sada se u mojoj zbirci nalaze, pored nekoliko zbirki i antologija, i nekoliko najvecih imena nase (i ponesto svetske) lirike.

Kliknite za proširenje...

Hocu da ti izdas knjigu i da je ja onda kupim i da mi se ti potpises! :wink:
Onda cu moci da hodam okolo i da se hvalim kako te poznajem!

Kliknite za proširenje...

Pa... ops: Za poeziju ces malo pocekati. Ali, mozda zbirku kratkih prica za godinu-dve...

“Mladicu u svom srcu osecas slast i patnju ljubavi,
Nije to samo tvoja sudbina to je bol svih zaljubljenih.”

“Ljubav ne treba da moli, a ni da zahteva. Ljubav mora imati snage da u sebi samoj dodje do izvesnosti. Onda nju vise ne vuku nego ona vuce.”

Porucuje ti H.Hesse

P.S. love birds, izvinite na smetnji

Jekyll_doesnt_Hyde:

love birds, izvinite na smetnji

Kliknite za proširenje...

Eh, kad bi bilo... No, dobro... Ti ne znas razlog za postavljanje ove teme... Tuga, ne ljubav... Da je stvarno bilo moguce, da ja nisam bio glup u nekim stvarima, ona bi sada govorila o ljubavi... A, ovako govori o tugi... Za nekim koga sam ispustio iz ruku... A mogao sam da je imam... Nisi bas morala da me podsecas na to...

No, dobro... Ok sam. Drzim se. Necu ti zameriti...

Postoji mesto gde ljubav počinje

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

ZIVOT JE JEDNOSMJERNA CESTA

Pomislim nekad na bivsa jutra,
Na bivse ljude i bivsa mjesta,
Al' put me vodi samo u sutra.
Zivot je jednosmjerna cesta.

Pamtim detinjstvo. Dom. Svaki kutak.
Krov poslije kise crven ko krijesta.
Ne mogu tamo ni na trenutak.
Zivot je jednosmjerna cesta.

Sjecam se svoje ljubavi rane.
Poljupca prvog u sjenci brijesta.
Ne mogu nazad u sretne dane.
Zivot je jednosmjerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima.
Zivotni pravac moram da pratim,
A toliko divnih trenutaka ima
U koje zelim da se vratim.

U svoju proslost ne mogu stici
Sve da pozivim godina dvjesta.
Na drugu stranu uvijek cu ici.
Zivot je jednosmjerna cesta.

(J. Stojakovic)

iluzionista:

Jekyll_doesnt_Hyde:

love birds, izvinite na smetnji

Kliknite za proširenje...

Eh, kad bi bilo... No, dobro... Ti ne znas razlog za postavljanje ove teme... Tuga, ne ljubav... Da je stvarno bilo moguce, da ja nisam bio glup u nekim stvarima, ona bi sada govorila o ljubavi... A, ovako govori o tugi... Za nekim koga sam ispustio iz ruku... A mogao sam da je imam... Nisi bas morala da me podsecas na to...

No, dobro... Ok sam. Drzim se. Necu ti zameriti...

Kliknite za proširenje...

E,bas si zbunjen