ZEMLJA ROMANTICNIH KLINACA

Krila

Ako hoces da odletis,
- sklopi oci
i sve jace
veruj,
veruj kao nikad
u sve sto se cini cudno.

Nemoj da mi smesno mases
ko glupave vetrenjace
svakom vetru,
svakoj ptici,
brzopleto,
uzaludno.

Svako dete ima krila,
samo mora da se seti
gde mu rastu sakrivena
- i odmah ce da poleti.
Neko nadje svoja krila
u tatinom novcaniku.

Neko proda svoja krila.
Neko uvek tudja krade.
Lete ljudi i nogama.
Lete ljudi i jezikom.

Lete ljudi od nevolje.
Lete ljudi od parade.

Nekom mama krila vezhe.
Nekom mama krila srezhe.

Neko ode za pticama.
Neko padne cim se vine.
Al divno je,
al najteze
kad u glavi nadjes krila

i obletis mastom samo
za trenutak sve visine…

I svi misle: tu si bila.
A ti si na nebu bila.
 
Na Divcibare je dosla gospodja Jesen Žutić.

Donela je chetku i žutu boju, a i donela je natopljene sundjere i ventilatore.
Onda je uzela chetku i obojila neke listice u žuto. Donela je i neke pechurke kao shto su: muhare, dedovi, shampinjoni, crvene zeke, vrganje. Kada je sve biljke pomalo obojila krenula je da cedi sundjere i ukljuchila je ventilatore. Ptice su pomalo tužno cvrkutale jer je bilo hladno i nije bilo toliko hrane. Medved je otishao u pecinu i upao u zimski san. Sunce je uspavao zvižduk vetra. Sunđeri nisu dali Suncu da zraci dođu do Zemlje, a ventilatori su radili po ceo dan.

Sad je već Jesen Žutić obojila sve u žuto, a sundjeri su se razmnožili i pocheli da se cede, a vetar je duvao ceo dan, ali jache. Sunce je utonulo u dubok san kao i medved. Kisa je pljustala, vetar se ljuto igrao sa lishcem, a jadne ptice su tražile hranu i sklonishte. Jesen Žutić je bila zla, ali Prolece i Leto nisu mogli da dođu u pomoc jer ih je Jesen uspavala.

Ali mora prestati hladno drvece i cvece da tužno peva kad dodje prolece.

:P
 
Svakog jutra, dok se tuširam,
ja pomalo i fantaziram,
svoj pravi život eskiviram
pa neki mnogo lepši biram:
život u kome lepo sviram
ili raketom pilotiram
ili u poslu profitiram
ili pametno meditiram
ili se stašno luksuziram
ili s desetkom diplomiram
ili armijom komandiram
ili filmove vešto režiram
ili tigrove hladno dresiram
ili boksere nokautiram
ili prvake u šahu matiram
ili po svetu svuda špaciram
ili sve cure (khm momke :wink: ) žustro šarmiram...
I tako stalno sebe foliram
svakoga jutra, dok se tuširam.
 
Sve je poslo naopacke
za vrapce i za macke,
kad je jesen okacila
svoje zute znacke,
kad je vetar zapevao
novembarske tacke...

Paznja Paznja
Velika jesenja kupoprodaja

Prodajemo suncovrane
- kupujemo kisobrane
Prodajemo staro lisce
- kupujemo pahuljice
Prodajemo trotinete
- kupujemo sanke
Kupujemo subare
- prodajemo masne

Prodacemo sokne
- kupicemo rukavice.
Prodacemo sejalice
- kupicemo grejalice.
Prodacemo sladoled
- popicemo caj.

Jer:
Sve je poslo strmoglavce
za ptice i za cvece,
kad je sunce odustalo
na krov da nam slece.
Kao da je zuto ljuto,
kao da nas nece
 
Ne znam ni ja?! :? :roll:
Otkud sam Djokina pesma?

Inace-jedna pouka:

Htela je da vidi sta je dole,
nagla se preko stola i - pala.
Ko?
Jedna viljuska radoznala. :lol:

dusanradovic.gif
 
Абассах

На пр'јестолу калиф сједи,
Харун-ал-Рашид.
До њег' сједи млад везире,
Џафер Бармскид.

"А чу ли ме, млад везире,
"Знаш ли ко сам ја?"
-"Ти си калиф, сунце јарко,
Што нам свјетом сја!"

"Кажи право, млад везире,
Амана ти твог!
Ко ти даде златне кључе
од харема мог?"

- "Дала ми их сеја твоја,
И пољупца два,
А до зоре колко бјеше,
Не знам, богме, ја!"

"А знадеш ли, млад везире,
Не знао те јад,
Да ће џелат главу твоју
Укинути сад?"

-"Св'јетла круно од Азије,
Да л'јепо ти сјаш!
Мој калифе, господару,
Да мало ти знаш!

А да знадеш, мој калифе,
што ја знадем сам,
По Багдада ти би дао,
И Мисир и Шам!

А да знадеш, мој калифе,
гдје ја ноћас би',
Сто живота да имадеш,
Халалио б'ти!

О Абассах, ружо рајска!
Л'јеп је мирис твој!
Слађа ми је душа твоја
Него живот мој!"

То изрече млад везире,
Оде без гласа,
Мртва глава проговара:
"Збогом... Абасса'!"

Jovan Ilić
 
Plavi cuperak obicno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan cuperak plavi
zamislite gde?
- U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.
To nije moj cuperak plavi,
vec jedne Sanje iz sestog "a"

Pa sta?

Videces sta - kad jednog dan
cuperak necije kose tudje
malo u tvoju glavu udje,
pa se umudris,
udrvenis,
pa malo - malo... pa pocrvenis,
pa grickas nokte
i krijes lice
pa saljes tajne ceduljice,
pa nesto kunjas,
pa se mucis,
pa ucis - a sve kojesta ucis.

Izmesas rotkve i romboide.
Izmesas nokte i piramide.
Izmesas leptire i gradove.
I sportove i rucne radove
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znas sta ces od muke.

Sad vidis sta je cuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od decaka- pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.
 
Da me metne ko za kralja,
Ja bih znao kako valja,
Jagoda bih dosta imo -
Drugi porez ne bih primo.

Pa kad mi je rođendan,
Sve bih pozvo u moj stan,
Sva bi deca došla amo,
Da se svojski poigramo.

Mesto novca od papira,
Skovao bih sto talira,
Kupio bih sedam četa
Od olova, od drveta.

Nikad ne bi bilo posta,
Ručali bi svega dosta,
Lokumića svakog sveca,
Mesto hleba - sve pereca.

Kupio bih našoj Maji
Prsten što se noću sjaji,
Našem ocu lulu stivu,
A Milevi lutku živu.

A pred Vasu ja bih stao,
Bukvicu mu očitao,
Da mi odsad dade mira,
Mene kralja da ne dira!
 
Svi kažu da je glava ćupa
pa neka je ćupa, bar je skupa.

Skupa ćupa sa sedam rupa
o koju stalno ponešto lupa.

To je, u stvari, saksija plava
u kojoj se gaji najlepše cveće

Sprava što jede, misli i spava
govori, miriše, sluša i trepće.

Za sve ono što nam se zbiva
na ovom svetu, glava je kriva.

Glava je kugla i nema ugla
iako često u uglu sanja.

To je planeta koja se šeta
kao i Zemlja, samo je manja.

Slična zvezdama u koje spada
i od kojih je lepša i bolja

Naseljena je iznutra, mada
poneko naseli glavu i spolja.

Ljudi bez glave ne bi ni znali
ni dan, ni noć, ni san, ni cveće

Rađali bi se i granali
na jednom mestu, kao drveće. 8)
 
ZIMA I LETO
zimi te grde
što se ne kupaš
a leti se kupaš
pa te grde

POČETAK I KRAJ
zna se kada počinje početak
a ne zna se kad počinje kraj
kraj je na kraju
a početak malo napred
kraj je napred
a početak je pre napred
početak je kad počneš
a kraj je kad si gotov
ima kad je neki početak
odmah kraj
a ima kad je neki
kraj početak
ima opet kad neko ima
i kraj i početak
a ima kada nema
ni kraj ni početak
početak je kad sam se ja rodio
a kraja nema
 
Zelela bih da se uvek secam
srecnih dana nase ljubavi
tada je zivot bio mnogo lepsi
i sunce blistavije bilo no danas
uvelo lisce slaze se po zemlji
ko nasa tuga i uspomene
hladni vetar odnosi ih
zajedno sve u noc zaborava
a vidis ja nisam zaboravila
pesmu koju si mi pevao
ta je pesma bila slicna nama
i tebi koji si me voleo
i meni koja sam te volela
ziveli smo zajedno
ti koji si me voleo
i ja koja sam te volela
ali zivot razdvaja one
one koji su se mnogo voleli
o sasvim polako i bez suma
more brise tragove po pesku
koraka razislih ljubavnika
 
Cetiri zelje

Bila je zima. Pera se sankao i rekao voleo bih da nikada ne prestane sneg da pada.
Doslo je prolece. Pera trci po travi igra fudbal.
Posle pobede na vaznoj utakmici Pera rece: "Prolece je najlepse godisnje doba. Otac ga je pazljivo slusao ali ne rece nista. Samo je nesto zapisao.
Zatim je stiglo leto.
Kupa se Pera sa drugarima u reci, peca ribu.
Lubenica i dinja koliko hoces.
Sa mamom i tatom je bio na moru.
Jednog dana rece: "Zeleo bih da je uvek leto i ni jedno drugo godisnje doba mi ne treba!".
A u jesen sazrese kruske, jabuke, sljive, grozdje, divota jedna! Dok su brali voce on rece ocu: "Voleo bih da je uvek jesen, jesen je najlepse godisnje doba!".
Kad su se vratili kuci otac je jos nesto zapisao u svesku a onda ju je dao Peri. Tamo je bilo zapisano sve sto je Pera govorio o godisnjim dobima. Trebao je da izabere najlepse. Zamisli, rece Pera. Mislio je i mislio i nije mogao da kaze koje je godisnje doba najlepse kad su sva lepa! :P
 
PCELICA

Kraj cvijeta stoji
pa se znoji
pcelica mala
od strah stala.

Mati je poslala
da donese meda
neka se pazi
nek dobro gleda.

Prvi je put
izasla van
na lijep topao
proljetni dan.

Misli o, boze
koliki svijet
ma sto moze
taj mali cvijet

Taman se spremi
na cvijet da sleti
onda s ukoci
ka'da se sjeti

"sto ako me
proguta cvijet
pa nikad vise
ne vidim svijet"

"ne vidim mamu
sestre ni bracu
ma, bolji je bio
med u saću.

Pogleda sunce
savlada strah
moram pozurit
skoro ce mrak.

Onda se odvazi
zatvori oci
i kao u snu
na cvijet skoci

Cvijet se zanjiha
potom se smiri
pcelica sretna
iz njega viri

Vidi ga kako je
dobar i drag
koji to meni
bijase vrag.

Da ga se tako
jako bojim
da sva drhtim
i da se znojim

Pa on me voli
sad mi je jasno
"moram pozurit
vec je kasno"

Na nozice svoje
sakupila sok
cvijeticu mahnu
i rece "bok"

Majka je ceka
na sebe ljuta
od kad joj djeteta
nema sa puta.

Trebala sam i ja
poci sa njom
mozda se ne zna
vratit' u dom.

U to se pojavi
pcelica mala
sva sretna majci
u krilo pala.

Majka je zagrli
poljubi u celo,
"o drago dijete
hrabro i smjelo"

Zagrljene zajedno
udjose u stan
pcelica sva sretna
utonu u san. :P :D
 
Znate sta mi se juce desilo ?
Sretnem svog skolskog druga koga nisam videla 4 godine, u radnji kompjuterske opreme/igraonice i vidim on ulazi, pozdravlja se samnom, i potom skida jaknu i ja njega pitam: "Sta ti ovde radis, zaposlio si se?" A on mi kaže: "Ma sta ti je bre, gde ja da radim, ja ovde dolazim svaki dan da igram igrice!". :P I istina je. :P :P :P
 
Neka priča šta ko hoće,
najbolje je biti voće.

Čim je vrijeme da se cvate,
već bacaju pogled na te.

Dok si zelen, blago meni,
prođes kao svi zeleni.

Kad zarudiš, kad se zrije,
svi te žele - ko će prije.

Ako niste skloni kvaru,
čuvaju vas na ormaru.

Čuvaju vas u vitrini
i prirodnoj veličini.

Ti mirišeš, širiš nadu,
izbjego si marmeladu.

Dok si bio baš si bio
zadatak si ispunio.

Neka priča šta ko hoće,
najbolje je biti voće.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top