PAMCENJE

Pa hipnoza dokazuje to, samo sto se nije bas pokazala korisnom za psihicki razvoj pojedinca. Odnosno, besmislena je i najboljem slucaju ne skodi. Ali to u ovom slucaju ne znaci da koristi

Koliko ja znam, selekciju je individualna, u zavisnosti od toga sta kome treba... I zavisi od toga sta pamtis, odnosno zaboravljas. Najvece traume zaboravljas (kad si klinac) vec sutradan. Odnosno, postoje dva nacina. Zaboravljanje potiskivanjem i zaboravljanje 'odsecanjem'. Ono sto potisnes, ako je u pitanju trauma, lakse mozes da prizoves iz secanja i ponovo prezivis, suocis se sa tim kao odrasla osoba. Odseceni deo secanja ostaje u tebi kao, uglavnom, trajna trauma koja se tesko leci.
Potisnuto secanje u sebi sadrzi emociju, koje si kao klinac svestan, i deo tebe ostaje u tom secanju. Odseceno secanje ne sadrzi tebe, odnosno sadrzi, ali si kao klinac odbio da se povezes sa tim i odbacio si taj deo kao visak. Zato kao odrasla osoba ne mozes da se povezes sa tim jer ga ne vidis. Do potisnutog secanja imas most, samo treba da ga nadjes i onda mozes da hodas tom 'drugom stranom', do odsecenog secanja nemas. Ne znam da li sam lepo objasnio...

Svima nama se kroz citav zivot desava, narocito u novim i po necemu posebnim situacijama, da imamo selektivno ili izmenjeno pamcenje. Ali glavna fora je sto vecina ljudi nisu svesni toga. Pa onda ima i smesnih situacija

Gledala sam dokumentarac o pamćenju. Govorili su o tome više tehniki, t. j. kako da nateramo mozak da pamti.
Tvrde da se lakše zapamte jarke boje, izraziti mirisi, da n. pr. prilikom učenja treba da koristimo one markere za podvlačenje jer ćemo lakše zapamtiti tekst, možemo staviti određeni parfem dok učimo i na ispitu, pomaže u prisećanju.......
Probala sam i otkrila da lupaju gluposti. Naime, zaista se setim: broja strane na kojoj se nalazi tekst, boje kojom je bio podvučen, parfema koji sam koristila, fleke na papiru, presavijenog detalja, ma svega - sem teksta
Takođe tvrde da lakše pamtimo ONO ŠTO NAS INTERESUJE, ono što je privuklo našu pažnju i najpre - ONO ŠTO SMO PROČITALI, A DA JE IZAZVALO ODOBRAVANJE ILI NEGODOVANJE (BILO KOJU EMOCIJU). U praksi, to je već istina, rekla bih.
Možda je ključ uspešnog učenja pronaći suštinu teksta i analizirati u glavi svaki detalj, da bismo utvrdili naš lični stav po tom pitanju.
Ali..... To mi se čini napornije od bubanja.
O učenju...
A samo pamćenje zanimljivo. Baš sam nedavno razmišljala o dečijem pamćenju i o tome kako deca ne mogu da zapamte detalje koje pamte njihovi roditelji. To, nekako, zvuči logično, pa se niko ni ne zapita - zašto je to tako?
Da li se memorija sa godinama povećava? Ili nešto drugo?

Lexa je napisala IZVANREDAN post !!!
Cudi me da niko nije odgovorio/nastavio ovu zaista odlicnu temu !

A zašto ti ne nastaviš

Ucenje nas menja i povecava nasu sposobnost razumevanja i rasudjivanja, modifikuje nase stavove i sklonosti. Sve sto smo ikada videli, culi ili procitali ostaje zabelezeno ali samo mali deo, nalik vrhu ledenog brega je na nivou svesnog. Nekih dogadjaja, koje nismo zabelezili na nivou svesnog, postanemo svesni tek u trenutku intuicije ili dubokog razmisljanja koje nas navodi na zakljucak da su se stvarno desili... ili kroz san u obliku simbola. Svest covek razvija tesko i polako kroz celu svoju evoluciju.

Da se nadovezem na pricu, sto se tice dece i zasto se ne secaju dogadjaja kojih se secaju njihovi roditelji, s pojavom psihoanalize to vise nije misterija. Dete do polaska u skolu udara temelj svom libidnom razvoju, tj prolazi kroz oral, anal i falusnu fazu a to nije mala stvar. U to vreme razvija se i superego odnosno pounutrasnjena sila roditeljskih zabrana i dete potiskuje svoje zabranjene zelje i radnje. Tako da su deca sve redom asocijativno potisla potiskujuci to secanje na deciju masturbaciju, kako bi se oslobodili krivice surovog super ega koji je neumoljiv u to vreme. Sa polaskom u skolu paralelno nastupa odjednom period mirovanja jer je potiskivanje pod naletom superega sve oduvalo. Seksualna radoznalost postaje radoznalost za druge stvari, takmicenje da se dobije ljubav roditelja suprotnog pola sad se premesta na skolsko takmicenje itd….i skolarac ne samo da ne masturbira vec nema pojma da je to ikada cinio. a onda se u pubertetu sve te radnje ponovo bude
Inace, pao sam sa merdevina pre mesec dana, iako nije bilo nista opasno, dok sam padao u delicu sekunde doslo mi niotkud secanje kako sam kao klinac lovio ribe u jezeru i osetio sam snazan miris tih pecenih plashica. Bukvalno kao da sam se munjevito vratio 15ak godina unazat u to vreme decijeg spokoja i radosti, delic sekunde i odmah je sve nestalo.