bubobubo
Ističe se
- Poruka
- 2.683
hteo bih da se zahvalim moderatou ziskaru sto me uputio na arhimandrita vasu pelagica.
http://www.pescanik.net/content/view/1090/86/
Zabluda i njene posledice
Biljana Stojković
11.03.2008.
Zabluda je osnovni uzrok svih zala.
Religija je najkrupnija zabluda.
Svjetlost nauke i zdravog razuma
dužna je da rastjera kužnu magluštinu
svih predrasuda.
Vaso Pelagić (1879) „Umovanje zdravog razuma“
Više od veka stara publikacija „Umovanje zdravog razuma“, veličanstvena kritika crkve i države, danas je, na našu žalost i sramotu, više nego aktuelna u Srbiji 21. veka.
Vaso Pelagić (1838-1899) bio je bogoslov, arhimandrit, profesor i direktor srpsko-pravoslavne bogoslovije u Banjaluci, ali i humanista, socijalista, borac za ljudska prava i slobode, pa čak i nacionalista kroz borbu protiv turskog i austrougarskog ugnjetavanja. Specifičnost njegove nacionalne borbe ogleda se u apsolutnom neprihvatanju veze između opštenarodnog interesa i crkve – pristup koji je potpuno stran današnjoj Srbiji. Od prvih dana njegovog javnog delovanja započinje raskol između duboko mu usađenih humanističkih ideja – narodna prava, jednakost među ljudima i istinski moral – i crkvenih pravoslavnih vrednosti. Za ugnjeteni položaj naroda oštro je optuživao upravo „religiozne petljarije“ i licemerno iskorišćavanje ljudskih emocija i straha kako bi se crkve i popovi, ali i njima uvek bliski svetovni gospodari u državi, bogatili na račun običnog sveta - „Koliko košta Bog i gospodar?“. Nije krio svoj ogroman prezir prema crkvenim licima: „..nećemo više gledati naše srpske vitezove pod mantijom mraka i lenjosti, gluposti i sujeverja, nemoralnosti i nemilosrdnosti...“
Tako je napisao: „Crkva je privilegisani dom zaglupljivanja, laži i ropstva. Ja, kao profesor bogoslovije i arhimandrit, i po tri puta ovo kažem.“
„...jadni svijet mora da hrani ‘sluge božje' – mantijaše i pravi im dućane za spekulaciju, to jest crkve i manastire.“
„...zadugo mi bijaše teško da ovako javno priznam i svijetu na vidiku očitujem ovu vječitu istinu protiv nas mantijaša i našeg mantijaškog morala.“
Kroz doslednu borbu za ideju narodnog prava i protiv ugnjetavanja svake vrste (i svetovne i duhovne), Pelagić postaje jedan od prvih zagovornika ateizma na ovim prostorima, protiveći se svakom društvenom uticaju predrasuda, religioznog mračnjaštva i manipulacije ljudima na osnovama magijskog propovedanja. Njegovo delovanje nije bilo usmereno samo na instituciju crkve, već i na suštinu samog religijskog verovanja, navodeći da je Bog „uobražena mašta gluposti, najdublje gluposti“, Sveto pismo „zbornik svih mantijaških sanjarija i petljanija koje nikakvog logičkog smisla nemaju“, molitva i blagoslov „ne vrijede više od običnog bapskog preklapanja i vračanja“, krst je „pomoćnik varalicama“, a krštenje „uobičajena navika koja je toliko sveta koliko pušenje opijuma ili duvana“.
Kakve sve ovo ima veze sa Srbijom u 21. veku? Nije li zdrav, racionalan um savladao imaginaciju i mitologiju? Pelagić se nadao: „Razvitak prirodnih i društvenih nauka naglo približuje onaj sveti čas, kad će i nebeski i zemaljski idoli i eksploatatori pasti s leđa, kesa, prava i mozgova narodnih i čovječanskih.“ Tvrdio je da: „To je dostojno ljudstva i istorije, to je cilj kulture i progresa, to je zadatak nauke i ljudi, to je najčistiji moral u svemu svijetu.“ Nauka je do danas toliko napredovala, svetovne moralne vrednosti su toliko proširene da je nemoguće očekivati drugačiji ishod.
„...Jer se samo umovanjem zdravog razuma dobija sposobnost, snaga da ljudstvo zna i može da iznađe i stvori sve uslove, osnovu koja će mu učiniti i osigurati srećan i blagodetan, napredan i slobodan život.“ – Vaso Pelagić
http://www.pescanik.net/content/view/1090/86/
Zabluda i njene posledice
Biljana Stojković
11.03.2008.
Zabluda je osnovni uzrok svih zala.
Religija je najkrupnija zabluda.
Svjetlost nauke i zdravog razuma
dužna je da rastjera kužnu magluštinu
svih predrasuda.
Vaso Pelagić (1879) „Umovanje zdravog razuma“
Više od veka stara publikacija „Umovanje zdravog razuma“, veličanstvena kritika crkve i države, danas je, na našu žalost i sramotu, više nego aktuelna u Srbiji 21. veka.
Vaso Pelagić (1838-1899) bio je bogoslov, arhimandrit, profesor i direktor srpsko-pravoslavne bogoslovije u Banjaluci, ali i humanista, socijalista, borac za ljudska prava i slobode, pa čak i nacionalista kroz borbu protiv turskog i austrougarskog ugnjetavanja. Specifičnost njegove nacionalne borbe ogleda se u apsolutnom neprihvatanju veze između opštenarodnog interesa i crkve – pristup koji je potpuno stran današnjoj Srbiji. Od prvih dana njegovog javnog delovanja započinje raskol između duboko mu usađenih humanističkih ideja – narodna prava, jednakost među ljudima i istinski moral – i crkvenih pravoslavnih vrednosti. Za ugnjeteni položaj naroda oštro je optuživao upravo „religiozne petljarije“ i licemerno iskorišćavanje ljudskih emocija i straha kako bi se crkve i popovi, ali i njima uvek bliski svetovni gospodari u državi, bogatili na račun običnog sveta - „Koliko košta Bog i gospodar?“. Nije krio svoj ogroman prezir prema crkvenim licima: „..nećemo više gledati naše srpske vitezove pod mantijom mraka i lenjosti, gluposti i sujeverja, nemoralnosti i nemilosrdnosti...“
Tako je napisao: „Crkva je privilegisani dom zaglupljivanja, laži i ropstva. Ja, kao profesor bogoslovije i arhimandrit, i po tri puta ovo kažem.“
„...jadni svijet mora da hrani ‘sluge božje' – mantijaše i pravi im dućane za spekulaciju, to jest crkve i manastire.“
„...zadugo mi bijaše teško da ovako javno priznam i svijetu na vidiku očitujem ovu vječitu istinu protiv nas mantijaša i našeg mantijaškog morala.“
Kroz doslednu borbu za ideju narodnog prava i protiv ugnjetavanja svake vrste (i svetovne i duhovne), Pelagić postaje jedan od prvih zagovornika ateizma na ovim prostorima, protiveći se svakom društvenom uticaju predrasuda, religioznog mračnjaštva i manipulacije ljudima na osnovama magijskog propovedanja. Njegovo delovanje nije bilo usmereno samo na instituciju crkve, već i na suštinu samog religijskog verovanja, navodeći da je Bog „uobražena mašta gluposti, najdublje gluposti“, Sveto pismo „zbornik svih mantijaških sanjarija i petljanija koje nikakvog logičkog smisla nemaju“, molitva i blagoslov „ne vrijede više od običnog bapskog preklapanja i vračanja“, krst je „pomoćnik varalicama“, a krštenje „uobičajena navika koja je toliko sveta koliko pušenje opijuma ili duvana“.
Kakve sve ovo ima veze sa Srbijom u 21. veku? Nije li zdrav, racionalan um savladao imaginaciju i mitologiju? Pelagić se nadao: „Razvitak prirodnih i društvenih nauka naglo približuje onaj sveti čas, kad će i nebeski i zemaljski idoli i eksploatatori pasti s leđa, kesa, prava i mozgova narodnih i čovječanskih.“ Tvrdio je da: „To je dostojno ljudstva i istorije, to je cilj kulture i progresa, to je zadatak nauke i ljudi, to je najčistiji moral u svemu svijetu.“ Nauka je do danas toliko napredovala, svetovne moralne vrednosti su toliko proširene da je nemoguće očekivati drugačiji ishod.
„...Jer se samo umovanjem zdravog razuma dobija sposobnost, snaga da ljudstvo zna i može da iznađe i stvori sve uslove, osnovu koja će mu učiniti i osigurati srećan i blagodetan, napredan i slobodan život.“ – Vaso Pelagić
Poslednja izmena:
