Blues Brothers
Elita
- Poruka
- 17.802
Frankfurter algemajne cajtung objašnjava način funkcionisanja srpske privrede i osvrće se na „fenomen Mišković“ i kompaniju Delta holding koja razmatra mogućnost prodaje svojih samousluga belgijskom „Delezu“.
65-godišnji Miroslav Mišković je vlasnik „Delta holdinga“, firme koja sa više od 20.000 zaposlenih u Srbiji – zemlji sa 7,5 miliona stanovnika – navodno zarađuje gotovo deseti deo bruto-društvenog proizvoda. O sveprisutnosti „Delta holdinga“ govori izreka koja se češće može čuti u branši, i koja glasi: „Kosovo je Srbija, ali Srbija je – Delta“.
Sada ima sve više indicija da će Mišković svoj lanac samoposluga prodati belgijskom koncernu „Delez“. Kupci bi tako dobili lanac filijala koji u Srbiji gotovo da ima monopol. I u drugim branšama, „Delta“ diktira uslove – na štetu potrošača: cene životnih namirnica i druge robe su u osiromašenoj Srbiji više nego u drugim zemljama regiona, piše FAZ.
Fenomen Mišković pruža uvid u politički razvoj Srbije posle 1990. godine. To što u privredama na Balkanu glavnu reč vode ljudi sa neprozirnim biografijama, nije ništa novo. Ali, u Srbiji je to poprimilo ekstremne razmere i ima pozadinu u krvavom raspadu Jugoslavije. Dok se svet bavio ratom koji je potpalio Milošević, niko nije poklanjao pažnju privrednim konstrukcijama režima u Beogradu.
To je delom i danas tako. Zavesa srpskog nacionalizma prikriva ono što se stvarno događa u Srbiji. Kada bi neko podigao tu zavesu, ugledao bi državu koja je čvrsto u rukama oligarha. Mnogo kritikovana Bugarska je u poređenju sa Srbijom bezazlena, jer je ona u jeku pristupa Evropskoj uniji morala da otvori svoju privredu. Zapadne prodavnice alata, nameštaja i lance velikih samoposluga kakvi postoje u Sofiji uzalud ćete tražiti u Srbiji, jer Mišković i kompanija su osujetili mnogim stranim konkurentima ulazak na srpsko tržište: nekima nije dozvoljeno da kupe zemljište; preduzećima koja su uspela da uđu u Srbiju, poput VAC-a ili „Metroa“, posao se ometa ili se nastoji da se isteraju iz države.
To se dešava uz pomoć državnih institucija koje kontrolišu oligarsi (Agencija za borbu protiv korupcije, državna uprava, porez, pravosuđe), jer pravila u Srbiji ne diktiraju političari (čije stranke dobijaju „podršku“ oligarha), već najvažniji koncerni. Mišković je za vreme Miloševićeve vladavine bio potpredsednik vlade Srbije. Njegov mandat je, doduše, trajao kratko, ali ipak i dovoljno dugo da obezbedi sebi podršku tiranina.
Kada je Milošević svrgnut i otpremljen u Hag, Mišković je već imao aranžman sa novim vlastodršcima, pa je nastavio da posluje uz njihovu podršku. Jedan od malobrojnih političara koji o tome otvoreno govori, jeste bivši Miloševićev protivnik, Dragoljub Mićunović. On ima više od 80 godina i može sebi da dozvoli izjave kao što je ova: „Svi znaju da naši tajkuni za svoje monopole i privilegije imaju da zahvale političkim privilegijama, i da niko od njih nije postao veliki preduzimač zahvaljujući svojoj genijalnosti ili svom poslovanju. Moramo stvoriti legalno okruženje u kome svako može da posluje. Oni koji veruju da mogu da kupuju sve političke stranke na isti način, vrlo greše“. Doduše, Mišković do sada nije napravio nikakvu grešku“, prenosi Frankfurter algemajne cajtung
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5825002,00.html
Jos uvek je u Srbiji tabu tema zvana Delta, jos uvek je nemoguce proveriti kako je Miskovic stekao toliki kapital.
