Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Kragujevčani peticijama odbranili knjižaru, dobili puteve, rešili se buke, a u martu sprečili porodicu Đoković da u Velikom parku izgradi tenisku akademiju
Kragujevčani su postali poznati u Srbiji po tome što često traže pravdu peticijama. Pomoću desetina hiljada potpisa pred nadležnim organima su protestovali, štitili svoje ili javne interese, ali i napadali institucije, vlast, pa čak i komšije. Ostvarenje nekih peticija donelo je povećan broj parking mesta ili osvetljenu ulicu, dok je ona iz marta protiv izgradnje teniske akademije u Velikom parku pokrenula medijsku hajku u celoj zemlji.
Inače, pravo na peticiju reguliše član 56 Ustava Republike Srbije, ali ovaj akt nije precizno regulisao šta je to peticija, koliko potpisa bi trebalo da sadrži, kao ni proceduru po kojoj nadležni moraju da postupe i u kom roku. U Kragujevcu je vlast reagovala na neke u roku od 20 dana, dok su pojedine peticije ostale „u fiokama" i nakon deset godina.
Najpopularnije - ekološke
Kragujevčani su najveći broj potpisa stavili na peticije kojima su branili zelene površine od građevinskih investitora i protivili se rušenju znamenitih objekata u gradu.
Srpska napredna stranka je u Kragujevcu u poslednjih nekoliko meseci organizovala tri peticije. Prvom su zahtevali raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, drugom su ustali u odbranu kuće Đure Jakšića od rušenja, a treća je bila uperena protiv izgradnje pomenute teniske akademije, koju je kompanija „Femili sport" porodice Đoković htela da izgradi u Velikom parku. Izgradnja ovog kompleksa podelila je javnost u celoj zemlji, i pokrenula medijski rat između stranke na vlasti u ovom gradu, Zajedno za Šumadiju i opozicione Srpske napredne stranke. Kako tvrde u stranci Zajedno za Šumadiju, ideja o izgradnji teniske akademije u Kragujevcu propala je upravo zbog - peticije.
Nikola Dašić iz Srpske napredne stranke kaže da ne vidi peticiju kao političku borbu, već kao vid okupljanja građana oko zajedničkog cilja.
- To je ozbiljna forma društvenog reagovanja, sredstvo da narod nešto kaže. U Srbiji peticije malo kada imaju efekta, ali ništa ne dobijamo ako smo apatični. Ako je neka ideja korisna za sve, nije bitno koja stranka će da organizuje potpisivanje peticije - priča Dašić.
U Zajedno za Šumadiju poručuju građanima da potpise čuvaju „kao svoje novčanike" i upozoravaju na mogućnost zloupotrebe. Zlatko Milić, sekretar gradskog veća, objašnjava da su slične peticije organizovane i po dolasku „Merkatora" i pred gradnju novog objekta DIS komerca u ovom gradu.
- Međutim, za šest godina nijedna od ovih peticija nije predata nadležnima. Služile su jedino opoziciji za prikupljanje političkih poena, i animiranje i držanje birača na okupu - tvrdi Milić.
Kako je objasnio, jedina peticija sa velikim brojem potpisa, oko 30.000, koja nije bila uskopolitička, bila je ona protiv gašenja knjižare u glavnoj ulici. Kragujevčani su septembra 2008. u tome i uspeli.
Najčešće - komšijske
Politički manje značajne, ali građanima veoma bitne jesu „infrastrukturne" peticije. Na njima je najčešće od 10 do 200 potpisa, a tiču se potočića kojim teče kanalizacija, razrovanog puta ili neosvetljene ulice. Goran Milić kaže da lokalna samouprava razmatra sve peticije koje se tiču opštih problema.
- Građani su proletos tražili da se ne prodaje igralište kraj Robne kuće. Izmenili smo planove i rešili problem. Oko 200 ljudi iz glavne ulice žalilo se na buku, a Gradsko veće je za 20 dana promenilo odluku. Vlasnici svih lokala moraće da urade izolaciju i nivo buke svedu da nulu - istakao je Milić.
Kragujevčanin Marko Pantović, koji je sakupio nekoliko desetina potpisa stanovnika ulice Topolivaca, priča za Press da je ova peticija „višegeneracijska"!
- Moja majka je pokrenula ovu peticiju još pre 10 godina, pa zatim ponovo pre dve. Živim u centru grada, a nemamo put preko pruge. Malo nas je, malo glasača, pa ne privlačimo mnogo pažnje. U tome je problem - žali se Pantović.
Kako tvrde iskusni borci za pravdu u ovom gradu, najkomplikovanije su „komšijske". Put treba da se asfaltira, grad obezbedi sredstva, ali komšija neće da uvuče ogradu ili ne dozvoljava da cev za kanalizaciju prođe kroz njegovu njivu. Tada jedni potežu olovku, drugi tužbu protiv grada, a tada radovi čekaju i čitavu građevinsku sezonu.
HOĆE DA SE ULICA ZOVE PO NJEMU!
Na adresu gradskih vlasti stigla je peticija o promeni imena ulice, kojom je izvesni Kragujevčanin sakupio potpise svojih komšija i tražio da se ulica zove po njemu. Gradski oci bili su zbunjeni i zatečeni.
- Čovek je živ i zdrav, poznat samo u svom naselju, a hoće ulicu - čudili su se u opštini. Odgovor je, naravno, bio „ne"!
Peticije tipa „pas laje noću" ili „smrdi komšijina svinja" nadležni najčešće prosleđuju inspekciji ili policiji. Ljudi traže potpise i za smenu predsednika mesne zajednice, protive se postavljanju antena za telekomunikacije, vodova za struju, i bune se protiv lokalnih veterinara.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/125470/Potpisom+protiv+nepravde!.html
Kragujevčani su postali poznati u Srbiji po tome što često traže pravdu peticijama. Pomoću desetina hiljada potpisa pred nadležnim organima su protestovali, štitili svoje ili javne interese, ali i napadali institucije, vlast, pa čak i komšije. Ostvarenje nekih peticija donelo je povećan broj parking mesta ili osvetljenu ulicu, dok je ona iz marta protiv izgradnje teniske akademije u Velikom parku pokrenula medijsku hajku u celoj zemlji.
Inače, pravo na peticiju reguliše član 56 Ustava Republike Srbije, ali ovaj akt nije precizno regulisao šta je to peticija, koliko potpisa bi trebalo da sadrži, kao ni proceduru po kojoj nadležni moraju da postupe i u kom roku. U Kragujevcu je vlast reagovala na neke u roku od 20 dana, dok su pojedine peticije ostale „u fiokama" i nakon deset godina.
Najpopularnije - ekološke
Kragujevčani su najveći broj potpisa stavili na peticije kojima su branili zelene površine od građevinskih investitora i protivili se rušenju znamenitih objekata u gradu.
Srpska napredna stranka je u Kragujevcu u poslednjih nekoliko meseci organizovala tri peticije. Prvom su zahtevali raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, drugom su ustali u odbranu kuće Đure Jakšića od rušenja, a treća je bila uperena protiv izgradnje pomenute teniske akademije, koju je kompanija „Femili sport" porodice Đoković htela da izgradi u Velikom parku. Izgradnja ovog kompleksa podelila je javnost u celoj zemlji, i pokrenula medijski rat između stranke na vlasti u ovom gradu, Zajedno za Šumadiju i opozicione Srpske napredne stranke. Kako tvrde u stranci Zajedno za Šumadiju, ideja o izgradnji teniske akademije u Kragujevcu propala je upravo zbog - peticije.
Nikola Dašić iz Srpske napredne stranke kaže da ne vidi peticiju kao političku borbu, već kao vid okupljanja građana oko zajedničkog cilja.
- To je ozbiljna forma društvenog reagovanja, sredstvo da narod nešto kaže. U Srbiji peticije malo kada imaju efekta, ali ništa ne dobijamo ako smo apatični. Ako je neka ideja korisna za sve, nije bitno koja stranka će da organizuje potpisivanje peticije - priča Dašić.
U Zajedno za Šumadiju poručuju građanima da potpise čuvaju „kao svoje novčanike" i upozoravaju na mogućnost zloupotrebe. Zlatko Milić, sekretar gradskog veća, objašnjava da su slične peticije organizovane i po dolasku „Merkatora" i pred gradnju novog objekta DIS komerca u ovom gradu.
- Međutim, za šest godina nijedna od ovih peticija nije predata nadležnima. Služile su jedino opoziciji za prikupljanje političkih poena, i animiranje i držanje birača na okupu - tvrdi Milić.
Kako je objasnio, jedina peticija sa velikim brojem potpisa, oko 30.000, koja nije bila uskopolitička, bila je ona protiv gašenja knjižare u glavnoj ulici. Kragujevčani su septembra 2008. u tome i uspeli.
Najčešće - komšijske
Politički manje značajne, ali građanima veoma bitne jesu „infrastrukturne" peticije. Na njima je najčešće od 10 do 200 potpisa, a tiču se potočića kojim teče kanalizacija, razrovanog puta ili neosvetljene ulice. Goran Milić kaže da lokalna samouprava razmatra sve peticije koje se tiču opštih problema.
- Građani su proletos tražili da se ne prodaje igralište kraj Robne kuće. Izmenili smo planove i rešili problem. Oko 200 ljudi iz glavne ulice žalilo se na buku, a Gradsko veće je za 20 dana promenilo odluku. Vlasnici svih lokala moraće da urade izolaciju i nivo buke svedu da nulu - istakao je Milić.
Kragujevčanin Marko Pantović, koji je sakupio nekoliko desetina potpisa stanovnika ulice Topolivaca, priča za Press da je ova peticija „višegeneracijska"!
- Moja majka je pokrenula ovu peticiju još pre 10 godina, pa zatim ponovo pre dve. Živim u centru grada, a nemamo put preko pruge. Malo nas je, malo glasača, pa ne privlačimo mnogo pažnje. U tome je problem - žali se Pantović.
Kako tvrde iskusni borci za pravdu u ovom gradu, najkomplikovanije su „komšijske". Put treba da se asfaltira, grad obezbedi sredstva, ali komšija neće da uvuče ogradu ili ne dozvoljava da cev za kanalizaciju prođe kroz njegovu njivu. Tada jedni potežu olovku, drugi tužbu protiv grada, a tada radovi čekaju i čitavu građevinsku sezonu.
HOĆE DA SE ULICA ZOVE PO NJEMU!
Na adresu gradskih vlasti stigla je peticija o promeni imena ulice, kojom je izvesni Kragujevčanin sakupio potpise svojih komšija i tražio da se ulica zove po njemu. Gradski oci bili su zbunjeni i zatečeni.
- Čovek je živ i zdrav, poznat samo u svom naselju, a hoće ulicu - čudili su se u opštini. Odgovor je, naravno, bio „ne"!
Peticije tipa „pas laje noću" ili „smrdi komšijina svinja" nadležni najčešće prosleđuju inspekciji ili policiji. Ljudi traže potpise i za smenu predsednika mesne zajednice, protive se postavljanju antena za telekomunikacije, vodova za struju, i bune se protiv lokalnih veterinara.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/125470/Potpisom+protiv+nepravde!.html
