Dio teksta iz knjige
MOĆ SADAŠNJEG TRENUTKAU PRAKSI
Najveća prepreka doživljavanju realnosti ove
povezanosti jeste identifikacija sa vašim umom, koja
uzrokuje da mišljenje postane prisila. Ne biti u
mogućnosti da prestanete sa razmišljanjem predstavlja
jezivu zavisnost, ali mi to ne uviđamo jer gotovo
svako boluje od nje, tako da se ta zavisnost smatra
normalnom. Ova neprestana mentalna buka sprečava
vas da pronađete to carstvo unutrašnje smirenosti
koje je nerazdvojivo od Bića. Ona takođe stvara i
lažno, umom stvoreno ja, koje baca senku straha i
patnje.
Identifikacija sa vašim umom stvara neprovidan
paravan od pojmova, oznaka, predstava, reči, sudova
i definicija koji blokira svaku istinsku vezu. On stoji
između vas i vašeg ja, između vas i vašeg sadruga,
između vas i prirode, između vas i Boga. Upravo ovaj
paravan od misli stvara iluziju izdvojenosti, iluziju da
postojite vi i potpuno različit „neko drugi". Tada
zaboravljate na ključnu činjenicu da ispod nivoa
fizičkih pojava i zasebnih oblika vi činite celinu sa
svim što postoji.
Um je izvanredan instrument ako se koristi
ispravno. Međutim, ako se koristi pogrešno, postaje
veoma destruktivan. Da se izrazim preciznije: ne radi
se toliko o tome da vi koristite svoj um pogrešno -
uglavnom ga ne koristite uopšte. On koristi vas. To
predstavlja bolest. Vi verujete da ste isto što i vaš um.
To je zabluda. Instrument je preuzeo kontrolu nad
vama.
Gotovo kao da ste nečije vlasništvo a da to znate, tako
da mislite da je entitet koji vas okupira isto što i vi.
POČETAK SLOBODE predstavlja uviđanje
da vi niste entitet koji okupira - mislilac.
Svest o tome vam omogućuje da
posmatrate taj entitet. Onog trenutka kada
započnete da posmatrate mislioca aktivira
se viši nivo svesti.
Tada počinjete da uviđate da postoji prostrano
carstvo inteligencije iznad misli i da je misao samo
jedan mali aspekt te inteligencije. Uviđate, takođe, i
da sve zaista važne stvari - lepota, ljubav, kreativnost,
radost, unutrašnji mir - svoj koren imaju iznad uma.
Vi počinjete da se budite.
OSLOBAĐANJE OD
SOPSTVENOG UMA
Dobra vest jeste ta da se možete osloboditi svog uma.
To predstavlja jedino pravo oslobođenje. Prvi korak
možete preduzeti upravo sada.
POČNITE DA OSLUŠKUJETE GLAS U
SVOJOJ GLAVI što je češće moguće.
Obratite posebnu pažnju na svaki obrazac
koji se ponavlja, na gramofonske ploče koje
se - možda već godinama - okreću u vašoj
glavi.
To je ono što ja podrazumevam pod
„posmatranjem mislioca", što drugim
rečima znači: slušajte glas u svojoj glavi,
budite tamo prisutni kao svedok.
Dok slušate taj glas, činite to nepristrasno.
Što znači - ne osuđujte. Nemojte osuđivati
niti nipodaštavati ono što čujete jer bi to
značilo da je isti taj glas ponovo kročio
unutra na zadnja vrata. Ubrzo ćete uvideti:
glas je tamo, a ovde sam ja, i mogu da ga
čujem i posmatram. Ta samospoznaja ja, to
osećanje sopstvene prisutnosti, nije misao.
Ono se uzdiže iznad uma.
Stoga, dok osluškujete misao, vi ste svesni ne samo
te misli već i samih sebe kao svedoka te misli. Pojavila
se nova dimenzija svesti.
DOK SLUŠATE MISAO, vi zapravo
osećate svesno prisustvo - vaše dublje ja -
iza i l i ispod misli. Misao tada gubi svoju
moć nad vama i brzo se povlači jer vi više
ne osnažujete um poistovećujući se sa
njim. To predstavlja početak kraja
nevoljnog i prisilnog razmišljanja.
Kada se misao povuče, vi doživljavate
diskontinuitet u toku misli - prazninu ne-
-uma. Isprva će ova praznina biti kratka,
možda će trajati nekoliko sekundi, ali
postepeno će postajati sve duža. Kada se
pojavi, osetićete izvesnu smirenost i
spokojstvo unutar sebe. To je početak
vašeg prirodnog stanja opipljivog
jedinstva sa Bićem, koje je obično
blokirano umom.
Vežbanjem će se osećaj smirenosti i
spokojstva produbljivati. U stvari, toj
dubini nema kraja. Takode ćete osetiti i
suptilno izlivanje radosti koja izvire iz te
dubine - radost Bića.
U ovom stanju unutrašnje povezanosti vi ste daleko
spremniji, daleko budniji nego u stanju poistovećenosti
sa umom. U potpunosti ste prisutni. To,
takode, podiže i vibracionu frekvenciju energetskog
polja koje vašem fizičkom telu daje život.
Spuštajući se sve dublje u ovo carstvo ne-uma, kako
ga ponekad nazivaju na Istoku, vi spoznajete stanje
čiste svesti. U tom stanju osećate sopstveno prisustvo
sa takvim intenzitetom i takvom radošću da
celokupno mišljenje, vaše fizičko telo, kao i ceo
spoljni svet, postaju relativno beznačajni u poredenju
sa njim. A ipak to nije sebično stanje, već stanje
gubitka svog ja.1 Ono vas vodi iznad onog što ste
ranije smatrali „svojim ja". To prisustvo predstavlja
vašu suštinu, a u isto vreme i nešto neizmerno veće od
vas.
UMESTO DA „POSMATRATE MISLIOCA",
prazninu u toku misli možete da
stvorite i jednostavno usmeravajući žižu
vaše pažnje ka Sadašnjem trenutku.
Naprosto postanite intenzivno svesni
ovog trenutka.
Tako nešto pričinjava veliko zadovoljstvo. Na taj
način vi odvlačite pažnju od aktivnosti uma i stvarate
prazninu ne-uma, u kojoj ste vrlo pripravni i svesni,
ali ne razmišljate. Ovo je suština meditacije.
U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU možete da
praktikujete ovo tako što ćete se baviti bilo
kojom rutinskom aktivnošću koja inače
predstavlja samo sredstvo za postizanje cilja
i posvetiti joj apsolutnu pažnju, tako da ona
sama postane cilj. Na primer, svaki put
kada se penjete i l i spuštate stepenicama u
svojoj kući ili na poslu, dobro obratite
pažnju na svaki korak, svaki pokret, čak i
na svoje disanje. Budite potpuno prisutni.
Ili, kada perete ruke, obratite pažnju na sve
čulne doživljaje povezane sa tom radnjom:
zvuk vode i osećaj koji ona stvara, pokrete
vaših ruku, miris sapuna itd.
Ili, kada uđete u automobil, nakon što
zatvorite vrata, umirite se na nekoliko
sekundi i usredsredite se na sopstveno
disanje. Postanite svesni nečujnog ali
snažnog osećaja prisustva.
Postoji jedan siguran kriterijum po kojem
možete da izmerite svoj uspeh pri ovoj
vežbi: to je nivo mira koji osećate iznutra.
Jedini važan korak na vašem putu ka prosvetljenju
jeste ovaj: naučite kako da prestanete da se
poistovećujete sa svojim umom. Svaki put kada
stvorite prazninu u toku misli, svetlost vaše svesti
postaje jača.
Jednog dana čete se možda zateći kako se smejete
glasu u svojoj glavi, baš kao što biste se smejali i
dečjim budalaštinama. To znači da više ne uzimate
sadržaj svog uma toliko ozbiljno pošto osećaj za vaše
sopstveno ja ne zavisi od njega.
)
