МОЋ И ЛОГИКА НОВЦА
Што мање једеш, пијеш, купујеш, плаћаш проводе – трошиш ; што мање: учиш, мислиш, волиш, певаш, сликаш, пишеш, читаш, пливаш, шеташ, путујеш, идеш у позориште и сл. – тим више штедиш и увећаваш своје богатство, које ни мољци ни црви не могу да поједу ( твој капитал ).
Што мање јеси - што мање људскости, етике и поштења у животу имаш , то је већа твоја : капитална моћ и отуђеност од живота .
Но ништа зато, све оно што немаш и неможеш да урадиш, кад се окапиталиш твој новац може да уради и стекне - обезбеди теби.
Моћ новца бескрајна је – ако га имаш, моћан си.
Његове моћи твоје су, јер си ти његов власник.
Дакле , то што јеси и што можеш - није условљено твојом индивидуалношћу и твојом суштином - битком , већ твојим новцем.
Ако си ружан , можеш да купиш сијасет светских лепотица и лепотана за себе – дакле ти ниси ружан ( одбојну ружноћу уништио си новцем ).
Ако си: хром , без срца или пак памети ; новцем можеш да купиш : најлепше ноге на свету ; дечија срца и нобеловски мозак --- дакле, ти ниси: хром , без невиних емоција и мудрости.
Ако си: лажов, лопов, разбојник, убица ; новцем можеш да купиш : поштење, невиност и уважавање –дакле, ти ниси ништарија и нечовек.
Ако ти дојадила појединачна коповина свега онога што немаш, ти можеш све да купиш у пакету , купујући себи трон -- - дакле , ти ниси маргиналац већ први међ једнакима.
Купујући трон, постајеш ктитор и донатор; а онда си купио вечни спомен и славу – дакле, ти ниси смртан ( мрског косача живота убио си новцем ), јер си за живота створио себи небески посед .
ЗАИСТА , све ово могуђеје од тренутка кад је рођен - новц ; јер је одмах међ доминатном већином неаутентичних људи цењен изнад свега – оће рећи , поштују и величају његовог поседника.
Међ таквима ( који су увек при руци онима који поседују новац – зато их ови и називају приручним људима )- дакле међ неаутентичним приручним људима, новац је свеколико добро и лепо – оће рећи, његов валасник је: леп , добар, честит, частан и узвишен човек ( СВЕТИ ЧОВЕК ).
Они што испише кукуту ( вероватно због свог: васпитања или пак доброчинства и милосрђа према себи самима и сопственим душама –
у које засадише клице: етике и правичности / врлина ) , оне што верују у мођ и логику новаца, виде као светину - руљу склону тотемизму и мистифицизму, без имало људског у себи --- дакле, по њима свет је готово испуњен ништавилом и живим облицима кји су навукли људску кожу.
Насупрот ових `` кукуташа`` , стоје такозвани прагматисти , који њихово милосрђе и добричинство виде као својеврсну себичност и кукавичлук , који се крије иза квази етике . Наиме , можда је човеку допустиво у младости да се бави моралним небесима ; но ако се тиме бави дуже него што треба, онда је то пропаст за њега а и за заједницу
( за све људе ).
Јер, ма колико човек био од природе обдарен и лепо васпитан , ако се небеским моралом бави још и у своје зрело доба, неминовно остаје животно неупућен у свим стварима. Такав човек ништа незна, о : страстима , друштвеним законима и државним токовима . Једном речју, он људе не познаје .
А кад је приморан да обави неки приватан, политички или пак државни посао , он је заиста смешан и јадан. Дакле, суђено је да такав човек постане бедна кукавица, па макар како био обдарен и наочит. Такве више не вреди ни добро изударати, да се опамете и уљуде.
Они избегавају јавна места и политичке скупове, крију се по ђошковима и буџацима са својим истомишљеницима ; проводе свој бедни живот завидећи успешнима и моћнима – шапућу , а слободна, гласна , патриотска и одважна реч неће никад јавно изаћи из њихових уста. Они не могу ни себи помоћи а камоли другима или пак држави.
У овом свету, ко год хоће да остане го и бос у празној кући – нека се бави `` млаћењем празне славе `` , а сваки разуман и паметан човек бавиће се стицањем : иметка, доброг гласа, части, славе и свих оних многих ствари које живот даје.
Дакле: Бог је створио свет оваквим . Бог је велики, надживеће нас.
Ако `` кукуташи`` кажу : Бог је уништио себе, зато што је за човека час добар чаш зао – то је сигурно због тога, што на сунцу не знају да пронађу хлад, или пак на киши да се склоне у сигурне куће .
Живот није само чаврљање , нит је само небески кијамет. Живот потрбује одважне, виспрене и окретне људе, који стварају како за себе тако и за државу.
О овом виђењу Бога ( кукуташа или пак прагматиста ), религиски великодостројници миленијумима ћуте. Од њих може се само чути: Чудни су Божији путеви . Народ зна.... .
И заиста : народ зна . Зна кога и шта да воли. Зна кога да моли . Зна кога да слави и у иконе да тура. Зна коме споменике да прави.
А СВЕ ОВО, КОНАЧНО И КОШТА !
А зато што кошта , зато је вредно и моћнао .
) 
