Torrente Bgd
Buduća legenda
- Poruka
- 34.549
Русија ће, ако буде морала, ратовати због трговине дрогом из Авганистана
Руски вицепремијер Сергеј Иванов је трговину наркотицима, коју у
Авганистану подржавају САД и НАТО, означио као „највећу опасност за међународни мир и безбедност”
Према документима који циркулишу у Кремљу, премијер Русије Владимир Путин наредио је руским оружаним снагама да се припремају за сукоб са америчким војницима у Авганистану пошто је вицепремијер Сергеј Иванов трговину наркотицима, коју у Авганистану подржавају САД и НАТО, означио као „највећу опасност за међународни мир и безбедност”.
Америчком народу се не објашњава да рат у Авганистану нема ничег заједничког са одбраном од терориста, али зато има с тим да главне обавештајне службе Запада (у првом реду ЦИА) зарађују милијарде долара од продаје хероина који се производи у региону (90 одсто светске производње). Реч је о оном истом хероину, чију су производњу талибани практично ликвидирали до 2001. године.
Одмах после америчког упада у Авганистан октобра 2001. године Централна обавештајна агенција (ЦИА) званично је именовала једног од својих главних авганистанских агената Хамида Карзаја на функцију председника државе. Карзај је довео на власт свог брата Ахмеда Вали Карзаја, који је од тада повећао производњу хероина до невиђеног нивоа у савременом свету, што је проузроковало смрт десетина хиљада руских грађана.
Виктор Иванов, шеф руске Федералне службе за контролу промета наркотика, у мају је пред посланицима у парламенту изјавио да се „бујица авганистанског опијума” без резерви може означити као „друго издање опијумских ратова”. Иванов је имао у виду рат у 19. веку између Британије и Кине, који је избио због извоза опијума из Индије под контролом Британије у Кину.
ИВАНОВ НИЈЕ УСАМЉЕН „Могу вам навести многе руске политичаре који говоре да су Американци створили такву ситуацију у Авганистану специјално због тога да би у нашем правцу потекла река наркотика, и да је у томе заправо реални циљ окупације”, каже заменик шефа комитета Думе за међународне односе Андреј Климов. „Нисам сигуран да је то тако, али ко зна?”
Ако је неко заиста знао да је то тако, онда је то председник Немачке Хорст Келер, који је, вративши се прошлог месеца из Авганистана, повезао тај рат са заштитом немачких економских интереса јер он обезбеђује слободне трговинске путеве за Запад и нема ничег заједничког са тероризмом. Због отворености председника Келера њега су приморали да поднесе оставку, што је још више појачало политичку нестабилност око ионако исцрпљеног канцелара Ангеле Меркел.
Најшокантније у тој информацији је заправо да је ЦИА највећи наркотрговац на свету, и да се то чак и не крије. Нови председник САД Барак Обама је стао под ту заставу искористивши милијарде долара добијене продајом авганистанског хероина за финансирање мисија америчких специјалних служби у преко 75 земаља, а такође и да би изградио за њих нови штаб у Авганистану, вредан 100 милиона долара, и то у време док Авганистанци тону у све већу беду.
Важно је, међутим, приметити да Обама није први амерички председник који је користио трговину наркотицима јер су скоро сви његови претходници на сличан начин почињали и подржавали ратове, како би сачували у целости оне милијарде зарађене на том најодвратнијем криминалу, угњетавајући најслабије чланове свог друштва, у првом реду сиротињу и „обојене”.
Они ретки новинари који теже да информишу америчку јавност о тим преступима добијали су сурову и жестоку лекцију када су агенти ЦИА најпре ставили покојног Герија Веба на црни списак, а потом га „довели до самоубиства” зато што је раскринкао везу ЦИА са наркотрговином. То је застрашујући пример на шта су спремна та чудовишта како би заштитила себе и своје право да трују свакога ко им падне на ум. (Гери Веб је амерички новинар, познат по серији чланака „Дарк Аллианце”, посвећених ЦИА и трговини наркотицима покрета Контрас у Никарагви. Погинуо је у загонетним околностима 2004. године од два метка испаљена у главу. Званична истрага је то оквалификовала као самоубиство; прим. прев.).
Осим тога, занимљиво је истаћи да је шеф Управе УН за наркотике и криминал Антонио Марија Коста изјавио да је видео доказе да су приходи од организованог криминала били и „једини ликвидни инвестициони капитал” доступан неким банкама које су се прошле године налазиле на ивици колапса. Он је рекао да је резултат (тих ињекција) велики део наркоприхода у висини од 352 милијарде долара апсорбовао економски систем.
http://www.in4s.net/globus/78-globus/18986-2010-06-10-09-18-25
Руски вицепремијер Сергеј Иванов је трговину наркотицима, коју у
Авганистану подржавају САД и НАТО, означио као „највећу опасност за међународни мир и безбедност”
Према документима који циркулишу у Кремљу, премијер Русије Владимир Путин наредио је руским оружаним снагама да се припремају за сукоб са америчким војницима у Авганистану пошто је вицепремијер Сергеј Иванов трговину наркотицима, коју у Авганистану подржавају САД и НАТО, означио као „највећу опасност за међународни мир и безбедност”.
Америчком народу се не објашњава да рат у Авганистану нема ничег заједничког са одбраном од терориста, али зато има с тим да главне обавештајне службе Запада (у првом реду ЦИА) зарађују милијарде долара од продаје хероина који се производи у региону (90 одсто светске производње). Реч је о оном истом хероину, чију су производњу талибани практично ликвидирали до 2001. године.
Одмах после америчког упада у Авганистан октобра 2001. године Централна обавештајна агенција (ЦИА) званично је именовала једног од својих главних авганистанских агената Хамида Карзаја на функцију председника државе. Карзај је довео на власт свог брата Ахмеда Вали Карзаја, који је од тада повећао производњу хероина до невиђеног нивоа у савременом свету, што је проузроковало смрт десетина хиљада руских грађана.
Виктор Иванов, шеф руске Федералне службе за контролу промета наркотика, у мају је пред посланицима у парламенту изјавио да се „бујица авганистанског опијума” без резерви може означити као „друго издање опијумских ратова”. Иванов је имао у виду рат у 19. веку између Британије и Кине, који је избио због извоза опијума из Индије под контролом Британије у Кину.
ИВАНОВ НИЈЕ УСАМЉЕН „Могу вам навести многе руске политичаре који говоре да су Американци створили такву ситуацију у Авганистану специјално због тога да би у нашем правцу потекла река наркотика, и да је у томе заправо реални циљ окупације”, каже заменик шефа комитета Думе за међународне односе Андреј Климов. „Нисам сигуран да је то тако, али ко зна?”
Ако је неко заиста знао да је то тако, онда је то председник Немачке Хорст Келер, који је, вративши се прошлог месеца из Авганистана, повезао тај рат са заштитом немачких економских интереса јер он обезбеђује слободне трговинске путеве за Запад и нема ничег заједничког са тероризмом. Због отворености председника Келера њега су приморали да поднесе оставку, што је још више појачало политичку нестабилност око ионако исцрпљеног канцелара Ангеле Меркел.
Најшокантније у тој информацији је заправо да је ЦИА највећи наркотрговац на свету, и да се то чак и не крије. Нови председник САД Барак Обама је стао под ту заставу искористивши милијарде долара добијене продајом авганистанског хероина за финансирање мисија америчких специјалних служби у преко 75 земаља, а такође и да би изградио за њих нови штаб у Авганистану, вредан 100 милиона долара, и то у време док Авганистанци тону у све већу беду.
Важно је, међутим, приметити да Обама није први амерички председник који је користио трговину наркотицима јер су скоро сви његови претходници на сличан начин почињали и подржавали ратове, како би сачували у целости оне милијарде зарађене на том најодвратнијем криминалу, угњетавајући најслабије чланове свог друштва, у првом реду сиротињу и „обојене”.
Они ретки новинари који теже да информишу америчку јавност о тим преступима добијали су сурову и жестоку лекцију када су агенти ЦИА најпре ставили покојног Герија Веба на црни списак, а потом га „довели до самоубиства” зато што је раскринкао везу ЦИА са наркотрговином. То је застрашујући пример на шта су спремна та чудовишта како би заштитила себе и своје право да трују свакога ко им падне на ум. (Гери Веб је амерички новинар, познат по серији чланака „Дарк Аллианце”, посвећених ЦИА и трговини наркотицима покрета Контрас у Никарагви. Погинуо је у загонетним околностима 2004. године од два метка испаљена у главу. Званична истрага је то оквалификовала као самоубиство; прим. прев.).
Осим тога, занимљиво је истаћи да је шеф Управе УН за наркотике и криминал Антонио Марија Коста изјавио да је видео доказе да су приходи од организованог криминала били и „једини ликвидни инвестициони капитал” доступан неким банкама које су се прошле године налазиле на ивици колапса. Он је рекао да је резултат (тих ињекција) велики део наркоприхода у висини од 352 милијарде долара апсорбовао економски систем.
http://www.in4s.net/globus/78-globus/18986-2010-06-10-09-18-25
Poslednja izmena:
