После свих великих грехова “равногорског покрета”, као органског продужетка политике рата и ратних несрећа, он нам као велику утеху у великој несрећи нуди за наш будући народни живот – демократију. То значи да је цео свет, па и наш народ са њим, прошао кроз воденицу уништења да би га стари жрвњеви демократских изанђалих заблуда, лажи и подвала поново млели.? То значи да сутра, ако и кад испливамо из овог мора крви, поново имају да нас докопају вампири корупције, друштвене неправде, бездушне експлоатације, пљачке, лоповлука, протекције, политичкопартијског неморала и других многих зала. То значи да опет партија са свим својим неситим изелиштвом треба да најаше државу, да најгори владају најбољима, да суверено загосподаре политика подвале, шићара, “пакла и полића”, да нам туђински капитализам разједе и поједе земљу, да “народни” посланици, тј. народни мучитељи, крвопије и изелице, почну са теревенкама, гозбама, продајом на добош народне имовине разним белосветским експлоататорима, да нерад и блуд буду подигнути на највећу висину. То значи да поново дођу на владу они који су ову земљу у црно завили. То значи: све по староме, “демократија”!
