Pa naravno da nece da ga odlikuje niko tamo .
Mesic se trpao u Rusiji u sve moguce antifasisticke forume . Bio snishodljiv sa Rusima , uvlacio se .... Al on je Hrvat . Zna gde treba da se uvla ci , a gde da bljuje bvatru .
Mi isto to radimo , samo obrnutim redom . tamo gde treba da budemo fini , mi smo atrogantni , a uvlacimo se Siptarima i ustasama .
Један реалан поглед:
http://www.dnevnik.rs/node/22428
АНТИЋ: Сами смо криви што морамо да доказујемо антифашизам
Предстојећа прослава 9. маја, Дана победе над фашизмом, у Москви ће окупити државнике света међу којима ће бити и председник Србије Борис Тадић.
И док је Хрватска у склопу припрема за одлазак свога шефа државе Иве Јосиповића на прославу победе над фашизмом у Другом светском рату у ударном термину на националној телевизији почела да емитује серију „Непокорени град“ о борби илегалаца са усташама у Загребу, у Србији још увек влада својеврсно „затишје“, ако се не рачуна приказивање „Битке на Неретви” на РТС-у за 1. мај.
– Људи су у Србији уморни од прослава и обележавања било каквих јубилеја. Јер, ако је тек тако прошло 90 година од краја Првог светског рата, којим се држава није бавила адекватно, а који је био стварно народни рат и српски народ у њему страшно изгинуо и победио, зашто би се бавили Другим светским ратом. Посебно што постоји та тенденција на Западу да Срби треба да докажу свој антифашизам, као и тенденција изједначавања Милана Недића и Анте Павелића – објашњава за „Дневник“ историчар Чедомир Антић.
Председник Тадић иде сада у Моску, али зашто лане никога није било током обележавања савезничког искрцавања у Нормандији?
– Има неколико разлога. Земље победнице у Другом светском рату не цене на исти начин учешће Срба, као што су га цениле током самог тог рата. Ако према Русији имају неку врсту политичке обавезе коју је немогуће избећи, када је реч о српском народу то није случај. Зато је и могуће избећи Србију, која при томе и сама има унутрашње и регионалне проблеме за обележавање ових датума.
Који су то проблеми?
– За разлику од Словенаца, Хрвата и Македонаца, српски народ никада није добио државу, ни модерну нацију у социјалистичкој Југославији, већ су, напротив, те две велике вредности стављене под знак питања. Друго, велики број српских жртава током Другог светског рата пале су у борби са суграђанима и сународницима. У таквим условима, ако знамо да је мање од трећине српских жртава пало од руку окупатора, ако знамо да смо у југословенској држави не само много изгубили, већ смо добили велика социјална очекивања и мегаломанске тежње грађана, јасно је да мали број људи види разлога да нешто посебно слави.
Како онда Хрватска толико слави антифашизам?
– Хрватска има разлога да негује свој антифашизам. Јер, тамо велики број грађана заправо не прихвата партизанске филмове, традицију НОБ и НОР. У крајњем, те филмове зове антифашистичким, а не партизанским. Према истраживању из 2005. године, чак 40 посто грађана Хрватске верује да је геноцид над Србима из 1941. године дошао као одговор на њихову побуну против Хрватске. Међутим, није Павелић дао Хрватској међународно признату државу у максималним етничким границама, већ је то учинио Брозов комунистички режим. Наша држава, с друге стране, не брине много о традицији. Јер, ако су на овај начин решили питање државних симбола, ако су оскрнавили традиционалну химну и донели скандалозни закон о државним одликовањима, зашто би, када је реч о традицији антифашизма, правили изузетак.
Представници хрватске државе су и раније позивани на антифашистичке скупове упркос захтевима руског руководства да се спречи ревидирање историје од стране накадашњих квислиншких држава?
– Да, али и када је слављено 60 година од победе над фашизмом, руски председник Владимир Путин одликовао је Стјепана Месића, а није Тадића! Русија има политику империјалне силе и она води рачуна о својим интересима, а не о правди и истини. С друге стране, не треба ипак заборавити ни то да се званична Хрватска, барем формално, много ограђивала од НДХ чак и у доба Фрање Туђмана. Ми се, пак, понашамо као земља која нема довољно снаге да слави своје антифашистичке традиције и правили смо пропагандну кампању поводом уласка Црвене армије и партизана у Београд само зато што нам је долазио руски председник Дмитри Медведев. Притом он није дошао када је била округла годишњица слома фашизма, јер те 2005. скоро нико у Србији није ни приметио тај датум, а камоли његов значај.
Значи, сами смо криви?
– Апсолутно. Савезници имају своје интересе и нико не може очекивати да неко наше брани боље од нас. А ми нисмо ни рекли шта су наши интереси.
Д. Миливојевић
Ништа од помирења
– Како да се код нас измире четници и партизани, када већина наше политичке елите има партизанске корене. При томе су партизани у потпуности морално банкротирали. Толико су деценија били на власти да је код њих више тешко раздвојити накнадну лажну слику о НОБ-у и НОР-и од истине. На другој страни, данас чак и поједине државе, које су подржавале четнике почетком Другог светског рата, шире пропаганду да су они били фашисти – каже саговорник „Дневника”.
Тешко до заставе на Марни
– Када је слављена годишњица битке на Марни, откривено је да су се неке јединице Хрвата бориле под француском заставом и међу савезничким заставама је истакнута и хрватска, иако се зна где је она била током Првог светског рата. С друге стране, иако је српска војска извојевала прву савезничку победу у Првом светском рату, и у години победе остварила највећи продор у непријатељску територију, поднела пропорционално највеће жртве од свих савезника, био је проблем да се истакне српска застава. Када се ипак у Француској завијорила и застава Србије, француски председник Никола Саркози није хтео да помене само Србију, већ је одмах у свом говору прикључио и Црну Гору – указује Антић.
