http://snipurl.com/vnxlp
Uprkos činjenici da okupator na Kosovu i Metohiji stvara nezavisnu državu unutar naše, vojnoobaveštajna agencija smatra da Srbija nije "vojno ugrožena". Ovo je dobar primer sramnog rukovođenja našim oružanim snagama.
Zar vlast koji je autor ove farse nije sramota? Koljači i siledžije su na slobodi i vode okupirano Kosovo a oni govore kako je sve u redu! Ne strepe li da će, možda, neke buduće generacije čitati ove izveštaje i zapitati se: kakav vojnik je mogao da tvrdi da okupirana i podeljena zemlja nije ugrožena? Ne strepe li da će prekipiti narodu i da će ih linčovati zbog veleizdaje?
Те срамне изјаве дали су на конференцији за штампу 20.априла (види се на линку) и шта човек о тим људима да мисли осим да су срамота за Србију и да
ЦЕЛОКУПАН ВОЈНИ ВРХ ЗАЈЕДНО СА МИНИСТРОМ ОДБРАНЕ ТРЕБА ДА ПОДНЕСЕ ОСТАВКУ, ЈЕР САМО ДВА ДАНА КАСНИЈЕ :
Ban Ki Mun: Moguće tenzije na severu Kosova
Tanjug | 22. 04. 2010. - 12:17h |
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun izrazio je zabrinutost zbog mogućeg povećanja napetosti na severu Kosova i istakao da je podrška Misiji UN na Kosovu od ključnog značaja za stabilnost u pokrajini.
"Zabrinut sam zbog mogućnosti povećanja napetosti na severu Kosova ukoliko vlada u Prištini ne bude sprovodila svoju strategiju za severno Kosovo transparentno i kroz dijalog s lokalnim zajednicama i drugim relevantnim stranama", navodeno je u njegovom redovnom tromesečnom izveštaju Savetu bezbednosti UN.
On je u dokumentu istakao da "UNMIK nije bio ni upoznat, niti uključen u planiranu implementaciju 'Strategije za severno Kosovo' '' i napomenuo da se osetljivim pitanjima vezanim za severno Kosovo može pristupiti samo na miran način i kroz stalne konsultacije i koordinaciju svih relevantnih aktera.
Isto tako, "trajna podrška Beograda i Prištine aktivnostima UNMIK-a, kao i podrška Saveta bezbednosti i šire međunarodne zajednice je od vitalnog značaja", ukazao je Ban Ki Mun u izveštaju, koji je početkom aprila podeljen članicama Saveta bezbednosti a potom objavljen i na sajtu svetske organizacije.
Strateški cilj UNMIK-a ostaje unapređenje bezbednosti, stabilnosti i poštovanja ljudskih prava kroz angažovanje svih zajednica na Kosovu, kao i Prištine i Beograda i međunarodnih i regionalnih aktera, istakao je generalni sekretar.
Ban Ki Mun je apelovao na Beograd i Prištinu da pokažu više felksibilnosti i da se usredsrede na nalaženje rešenja za praktična pitanja bez obzira na status, kao i da nađu formulu za učešće kosovskih institucija u regionalnim forumima.
Regionalna saradnja je ključni element ze evopsku perspektivu regiona, ukazao je on, i pozvao Beograd i Prištinu da "zauzmu pragmatičan pristup učešću predstavnika kosovskih institucija na regionalnim i međunarodnim forumima".
Prema njegovom mišljenju, dugoročna stabilnost i razvoj Kosova i regiona zavisi od uspešnog procesa pomirenja između zajednica, a predsednik Srbije BorisTadić je dao doprinos u tom pravcu.
"Pozdravljam poruku predsednika Tadića tokom posete Dečanima na Božić, da svi ljudi, bez obzira na to kog su porekla, treba da pomire međusobne razlike," rekao je Ban.
Osvrćući se na problem raseljenih i prognanih on je naveo da je broj povratnika na Kosovu i dalje "razočaravajuće mali" i napomenuo da strategija za povratak treba da bude usvojena na čitavom Kosovu i da je u tom cilju potrebna čvršća saradnja među institucijama.
"U vezi s tim pozdravljam obnovljene konsultacije o otvaranju kancelarije za imovinu UNHCR-a u Srbiji," naveo je generalni sekretar.
Bezbednosna situacija na Kosovu je relativno mirna, ali je i dalje krhka, i međuetnički incidenti, iako njihov broj nije povećan, i dalje su prepreka za povratak i izazivaju nesigurnost među manjinskim zajednicama, navodi se u izveštaju Ban Ki Muna.
U odeljku o pravosudnom sistemu i carini na severu Kosova, generalni sekretar UN ističe da razgovori o tim praktičnim pitanjima nisu doneli veći napredak, ali da se konsultacije Beograda i Prištine nastavljaju, što važi i za problem struje na severu Kosova.
Generalni sekretar UN navodi da je UNMIK učestvovao u obnovi 34 religijska objekta, uništena u nasilju 2004. godine, i upozorava da je u prethodnom periodu više religijskih mesta ponovo uništavano.
Kao primeri se navode uništavanje 20 pravoslavnih nadgrobnih spomenika na groblju u Lapljem selu kod Prištine, kao i napad na manastir Buzovik u Vitini.
