krvne grupe i ishrana

Воће смрт за особе са остељивим пробавним трактом,а житарице штетне?
Можеш ли, молим те, да појасниш ово? :)

Naravno, da li znas nekog ko ima osetljiv probavni trakt i ko moze da jede voce. Ja ne znam. A znam xyz ljudi sa tim problemima.

Poslednji put kad sam jeo jabuke mislio sam da cu da umrem, sekunde su me delile od toga da zovem hitnu pomoc. Vecina ostalog voca mi smeta ili ga ne volim, jedino jedem tresnje, breskve, ponekad kajsije i kruske.
 
Цела анатомија наших горњих удова прилагођена је убирању и исхрани воћем и плодовима уопште.
Неко ко је упропастио свој пробавни тракт учинио је то пре свега неједењем воћа и наопаком исхраном.

A sta je sa donjim udovima. Ocigledno da nisu prilagodjeni tome da visimo na grani.

Dosta ljudi poteze tu pricu o majmunima, a da ne zna neke stvari.

Prvo, majmuni jedu meso. Samo sto nemaju Maksi u dzungli pa ne mogu da naruce kilo mlevenog, vec moraju sami da ga ulove. Majmuni ne mogu da stignu antilopu ili sobale bivola. Zato jedu ono sto mogu da uhvate - male macke, male svinje, love manje majmune, kanibali su (jedu majmune iz svoje vrste koji poginu u borbi oko teritorije), poznato je da su ubijali i jeli ljude, kradu plen od drugih zivotinja...

Druga predrasuda je da majmuni jedu bilo kakvo voce. Majmuni pazljivo biraju voce koje jedu. Nikada nece pojesti nezrelo, prezrelo ili trulo voce koje ce im unistiti organe za varenje, nego samo ono koje je idealno za jelo. I pored toga sto biraju vocke moraju da jedu hranu koja ublazava negativne efekte jedenja voca - med, lisce, trave, koru drveca... A pogledajte sta je nama koji zivimo u gradu dostupno. Tri dana trazim banane za tortu od banana i sve su ili zelene ili trule. Treba da obidjem pola Beograda da nadjem voce koje je prihvatljivo za jelo. Sem ovih jabuka one ne trule nikad (pogledajte scenu u marketu u filmu 28 dana kasnije :D).

Na kraju bih samo preporucio jedan dokumentarac Sabe Daglas-Hamilton na temu da li bi covek mogao da zivi i hrani se kao majmun. Saba koja je rodjena u Africi i ceo zivot zivi i radi u dzungli izdrzala je 5 dana. Belac iz Beograda bi prsao kao oblanda posle maksimalno 2 dana. ;) :D
 
Poslednja izmena:
Знаш како, ако имаш такве реакције на јабуке мислим да треба да се обратиш гастроентерологу. Није то ок реакција, ни код тебе ни код тих људи које познајеш, а имају исте тегобе.
 
A sta je sa donjim udovima. Ocigledno da nisu prilagodjeni tome da visimo na grani.

Dosta ljudi poteze tu pricu o majmunima, a da ne zna neke stvari.

Prvo, majmuni jedu meso.
Шимпанзе једу месо, веома, али веома ретко.
Орангутани и гориле су тотални вегетаријанци.
Толико о нашим најближим рођацима.
А и уопште не заступам тезу да не треба конзумирати месо, него да недовољно уносимо воће, а и поврће.
Samo sto nemaju Maksi u dzungli pa ne mogu da naruce kilo mlevenog, vec moraju sami da ga ulove. Majmuni ne mogu da stignu antilopu ili sobale bivola. Zato jedu ono sto mogu da uhvate - male macke, male svinje, love manje majmune, kanibali su (jedu majmune iz svoje vrste koji poginu u borbi oko teritorije), poznato je da su ubijali i jeli ljude, kradu plen od drugih zivotinja...

Druga predrasuda je da majmuni jedu bilo kakvo voce. Majmuni pazljivo biraju voce koje jedu. Nikada nece pojesti nezrelo, prezrelo ili trulo voce koje ce im unistiti organe za varenje, nego samo ono koje je idealno za jelo. I pored toga sto biraju vocke moraju da jedu hranu koja ublazava negativne efekte jedenja voca - med, lisce, trave, koru drveca...
Мајмуни једу заиста превасходно зрело воће, али и они и друге животиње попут слонова врло радо једу гњило воће које садржи алкохол па се демолирају од истог.
Иначе једу некада и зелено воће, не знаш ти шта је глад. Лишће које једу је углавно антихелминитик, тј чисти их од глиста, а мед, кору, травке једу као што и ми једемо неке сличне намирнице не да би се сачували од воћа:roll:, већ зато што су јестиве, а често и када се јаве прехрамбене кризе.
A pogledajte sta je nama koji zivimo u gradu dostupno. Tri dana trazim banane za tortu od banana i sve su ili zelene ili trule. Treba da obidjem pola Beograda da nadjem voce koje je prihvatljivo za jelo. Sem ovih jabuka one ne trule nikad (pogledajte scenu u marketu u filmu 28 dana kasnije :D).
Не живим у БГ али је вероватно снабдевен бар као НС тако да ти је ово тешко претеривање.
Na kraju bih samo preporucio jedan dokumentarac Sabe Daglas-Hamilton na temu da li bi covek mogao da zivi i hrani se kao majmun. Saba koja je rodjena u Africi i ceo zivot zivi i radi u dzungli izdrzala je 5 dana. Belac iz Beograda bi prsao kao oblanda posle maksimalno 2 dana. ;) :D
Данијел Дефо, је написао роман Доживљаји Робинсона Крусоа, по аутобиографији Александра Селкирка, Шкотланђана, кога је капетан брода за казну, оставио на малом пацифичком острву због непослушности.
Спасли су га тек 7(седам) година касније, а преживео је једући воће, углавном банане, смокве и сл тропско воће, понеку шкољку и успело му је да убије за свих седам година само једну једину дивљу козу.
Бродски лекар је констатовао да сем што је био сасвим у ритама и полуголишав није био болестан ни од чега, већ напротив потпуно здрав.
Добро, ужасно је смрдео, али за то мање више, ионако није видео сапун 7 година.
Тако да не халуцинирај.
Сличних случајева је било у изобиљу и то добро документованих током ДСР на Пацифику и на јапанској и на америчкој страни, само су трајали од неколико месеци до 2 године сем оних двоје Јапанаца који нису чули да се ДСР завршио па су се предали Филипинцима тек 1974.
 
Poslednja izmena:
То су глупости.

Треба јести лагану храну, што више поврћа и воћа и то је то...

П.С. ОДговор је био на тему свеукупно, не на мисао неког форумаша...
 
Шимпанзе једу месо, веома, али веома ретко.
Орангутани и гориле су тотални вегетаријанци.
Толико о нашим најближим рођацима.
А и уопште не заступам тезу да не треба конзумирати месо, него да недовољно уносимо воће, а и поврће.Мајмуни једу заиста превасходно зрело воће, али и они и друге животиње попут слонова врло радо једу гњило воће које садржи алкохол па се демолирају од истог.
Иначе једу некада и зелено воће, не знаш ти шта је глад. Лишће које једу је углавно антихелминитик, тј чисти их од глиста, а мед, кору, травке једу као што и ми једемо неке сличне намирнице не да би се сачували од воћа:roll:, већ зато што су јестиве, а често и када се јаве прехрамбене кризе.Не живим у БГ али је вероватно снабдевен бар као НС тако да ти је ово тешко
претеривање.

Objasnio sam vec zasto je kolicina koju jedu mala. Sustina je da su majmuni kao i ljudi svastojedi, a ne vegetarijanci ili frutarijanci ili sta vec... Ni gorile nisu totalni vegetarijanci. Gorile zive na planinama gde nema velikih zivotinja, ali nema ni voca ako cemo posteno. A jedu insekte, termite, puzeve i slicne stvari kojih ima...

Kad bi Beograd bio snabdeven kao Novi Sad ja bi poludeo za dva dana. Bio sam tamo nekoliko puta poslom. I jednom za malo nisam umro od gladi. Imali smo probleme sa kolima i stigli kasno u Novi Sad oko 11 pre podne. I ajde prvo da jedemo nesto. Svratimo do pijace misleci da tamo sigurno ima neka pekara. Kad ono sve pekare zatvorene u 11 pre podne. Nadjemo hamburgerdzinicu koja radi i sad ide vrh - devojka ima mesa u radnji, ali nema lepinje. Ja sam mislio da je ono skrivena kamera. Krenemo sad da trazimo lepinje, a nista ne radi. I tamo u nekom budzaku na pijaci vidim poznati znak - Beogradski Klas. Hteo sam da poljubim vrata od srece. Naravno radi i ima sta hoces. :D

Данијел Дефо, је написао роман Доживљаји Робинсона Крусоа, по аутобиографији Александра Селкирка, Шкотланђана, кога је капетан брода за казну, оставио на малом пацифичком острву због непослушности.
Спасли су га тек 7(седам) година касније, а преживео је једући воће, углавном банане, смокве и сл тропско воће, понеку шкољку и успело му је да убије за свих седам година само једну једину дивљу козу.
Бродски лекар је констатовао да сем што је био сасвим у ритама и полуголишав није био болестан ни од чега, већ напротив потпуно здрав.
Добро, ужасно је смрдео, али за то мање више, ионако није видео сапун 7 година.
Тако да не халуцинирај.
Сличних случајева је било у изобиљу и то добро документованих током ДСР на Пацифику и на јапанској и на америчкој страни, само су трајали од неколико месеци до 2 године сем оних двоје Јапанаца који нису чули да се ДСР завршио па су се предали Филипинцима тек 1974.

Poenta Sabinog eksperimenta nije bila ziveti i hraniti se bilo kako u dzungli nego bas kao majmuni/simpanze. Jasno je valjda da covek i majmun nisu isto. Saba kao devojka iz dzungle mogla bi tamo da prezivi na svoj nacin mnogo duze, ali na majmunski nacin samo nedelju dana.

Nemoguce je porediti pirata koji je ocvrsnuo u mnogim bitkama i modernog coveka iz Novog Sada. Selkirk nije ostavljen za kaznu nego je sam napustio brod jer je verovao da ce se potopiti (sto se i desilo i pola posade se podavilo). Kada je otisao sa broda nije otisao sa svoje dve ruke pogodne za branje voce, nego je poneo sve sto mu treba za prezivljavanje oruzje, municiju, stolarski alat, konopac... Na tom ostrvu je imao pitku vodu, koze, macke, povrce, skoljke, voce... Ostao je cetiri godine, a ne sedam. A mogao se spasiti i ranije, ali nije hteo da se preda Spancima zato sto je bio pirat.

Mnogo bolji primer bi bio Stiv Dzobs. Bio je vegen, jedan deo zivota cak i frutarijanac i sta se desilo. Dobio je rak sa 40 i kusur godina. U novinama je bilo nekoliko clanaka na temu kako ga je njegov nacin ishrane doveo do bolesti.
 
Objasnio sam vec zasto je kolicina koju jedu mala. Sustina je da su majmuni kao i ljudi svastojedi, a ne vegetarijanci ili frutarijanci ili sta vec... Ni gorile nisu totalni vegetarijanci. Gorile zive na planinama gde nema velikih zivotinja, ali nema ni voca ako cemo posteno. A jedu insekte, termite, puzeve i slicne stvari kojih ima...
Планинске гориле живе на висини до 1.600м на тромеђи Заира(сада опет као некада Конго), Кеније и Уганде.
Да је овде или северније било би као што кажеш, али је у питању тропско висинска клима са много воћа и житарица, чак и кукуруз као изразито топлољубива житарица успева на тим просторима и планинске гориле итекако праве штету локалним фармерима.
О горилама у равници да не трошим речи.
Сем шимпанза које донекле, али ретко конзумирају месо гориле и орангутани су смерни вегетаријанци, а финта где мајмуни танком гранчицом ваде термите из термитњака односи се на шимпанзе а не на гориле и орангутане.
Исто важи и за мраве и пужеве.Говече или,козе и овце, некада поједу и пужеве(и на тај начин се кад кад заразе метиљем јер су пужеви међудомаћин за ларве метиља) али их то никако не квалификује за сваштоједе.
Kad bi Beograd bio snabdeven kao Novi Sad ja bi poludeo za dva dana. Bio sam tamo nekoliko puta poslom. I jednom za malo nisam umro od gladi. Imali smo probleme sa kolima i stigli kasno u Novi Sad oko 11 pre podne. I ajde prvo da jedemo nesto. Svratimo do pijace misleci da tamo sigurno ima neka pekara. Kad ono sve pekare zatvorene u 11 pre podne. Nadjemo hamburgerdzinicu koja radi i sad ide vrh - devojka ima mesa u radnji, ali nema lepinje. Ja sam mislio da je ono skrivena kamera. Krenemo sad da trazimo lepinje, a nista ne radi. I tamo u nekom budzaku na pijaci vidim poznati znak - Beogradski Klas. Hteo sam da poljubim vrata od srece. Naravno radi i ima sta hoces. :D
Управо су ти такви пекарски производи од белог брашна урнисали желудац а вероватно и цео пробавни тракт.
Сада си у фази где последица појачава узрок и оријентација на такав погрешан начин исхране ће ти докусурити пробавни тракт.
Ипак послушај Софију и посети гастроентеролога.
Poenta Sabinog eksperimenta nije bila ziveti i hraniti se bilo kako u dzungli nego bas kao majmuni/simpanze. Jasno je valjda da covek i majmun nisu isto. Saba kao devojka iz dzungle mogla bi tamo da prezivi na svoj nacin mnogo duze, ali na majmunski nacin samo nedelju dana.
Мајмуни су наши најближи рођаци на еволуционом стаблу, а разлике постоје, само што се човек сигурно није хранио онако како ти наводиш за себе, барем не до пре генерацију, две, него пре сваега са много воћа и поврћа, пресног пре свега, а остало што дође, добро дошло.
Nemoguce je porediti pirata koji je ocvrsnuo u mnogim bitkama i modernog coveka iz Novog Sada. Selkirk nije ostavljen za kaznu nego je sam napustio brod jer je verovao da ce se potopiti (sto se i desilo i pola posade se podavilo). Kada je otisao sa broda nije otisao sa svoje dve ruke pogodne za branje voce, nego je poneo sve sto mu treba za prezivljavanje oruzje, municiju, stolarski alat, konopac... Na tom ostrvu je imao pitku vodu, koze, macke, povrce, skoljke, voce... Ostao je cetiri godine, a ne sedam. A mogao se spasiti i ranije, ali nije hteo da se preda Spancima zato sto je bio pirat.
Селкирк је био овлашћени/лиценцирани пират, тј такве пирате су имали и Шпанци и Французи и Холанђани и они су нападали стране бродове само када је њихова матична држава била у рату са тим државама чије су бродове нападали, дакле није био класични гусар.Да, на википедији ћеш наћи 4 године, али постоји много боља студија која наводи 7 година.
И у свим изворима наводи се да није самоиницијативно искрцан(?!?, откад се то тек тако напушта ратни брод како ком морнару дође), и био је остављен на острву ко бесан кер а не да су тек тако због непослушности и одбијања да настави пловидбу(?!?) још па оставили алат, ужад па га и частили мачком да се не брине због мишева.
Јео је само оно што је нашао на острву, а то је било воће, нешто дивљег поврћа, она једна јадна коза коју је убио каменом и понешто од мекушаца што би плима избацила.
И то готово искључиво пресно.
Е сад остају ту и многобројни морнари и пилоти који су током ДСР на Пацифику били торпедовани, или оборени, већ како ко, и преживели од неколико месеци до две године на изолованим острвима са само воћем и по где којим мекушцем или рибицом из мора, а сви су ти случајеви јако добро познати и документовани.
И да, и твоја и моја и Селкиркова биологија су исте, потпуно и до танчина.
Нису пирати никакве суперперсоне саме по себи, већ је данашњи човек осакаћен опортунистичким приступом исхрани.
Узгред споменуо сам НС јер сам тамо завршио средњу и факс а и сестре су ми у НС-у, али ја сам рођен и живим у Бечеју.
Ништа пакосно, али како би се ти овде тек снашао?
:think:
:per:
Mnogo bolji primer bi bio Stiv Dzobs. Bio je vegen, jedan deo zivota cak i frutarijanac i sta se desilo. Dobio je rak sa 40 i kusur godina. U novinama je bilo nekoliko clanaka na temu kako ga je njegov nacin ishrane doveo do bolesti.
Па за Џобса и уопште тај приступ исхрани треба рећи да је он то углавном постао тек после дијагностификовања рака панкреаса.
А поштено говорећи, мада није био срећни добитник најагресивнијег облика рака панкреаса, свеједно је живео далеко дуже него они који су имали такав облик рака, али су се уобичајено хранили, ако уопште постоји уобичајена исхрана.
Осим тога потребно би било погледати учесталост рака код људи на уобичајеној исхрани, вегетаријанаца, вегана, фрутаријанаца па тек тада наћи неке паралеле.
Даље, постоји питање ГМО, загађења које је у САД најприсутније од свих развијених држава, утицаја исхране мајке у трудноћи, уноса медикамената код мајке у трудноћи, током дојења, приликом одрастања појединаца итд.
И још једном, поента онога што тврдим је да већина људи данас једе превише џанк клопе, а премало уноси воће и поврће, поготово пресно.
 

Back
Top