samopouzdanje

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Sve smo ti mi pomalo takvi.Mislim da je koren problema u forsiranju misli,tj. mnogo se razmislja,a misao radja patnju,kako rece Stendal.

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

Mislim da je ovo dobar razlog da se obratis nekome ko je malo strucniji od forumasa. SRECNO!

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

Joj znam kako ti je... uf .. vidi... ili cekaj da taj period prodje, ta mentalna slabost... ili pravac psiholog... trece nema...

Da, naiđe takav period, i tada je najgore razmišljati, svu pažnju treba usmeriti na nešto korisno.
Npr. za taj dan sebi postavi zadatke i iako će ti biti mrsko da ih odradiš, jer si u depresiji, svim silama se potrudi da to učiniš. Na kraju dana ćeš se osećati bolje.

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

Uh, bila sam jedno vreme u toj fazi. U potpunosti te razumem. Kad god bih ugledala svoj lik u ogledalu pitala sam se ko je ta osoba. Bila sam odvratna sama sebi. Nisam nigde izlazila. Po ceo dan sam provodila zatvorena u kuci medju 4 zida. Onda sam shvatila da ne mogu vise tako. Pogledala sam se u ogledalu i trazila ono sto mi se svidja na sebi. Fizicke mane sam prihvatila kao sastavni deo sebe. Pa niko nije savrsen. Od tog trenutka mi je sve krenulo na bolje. Nasmejana sam, imam vise samopouzdanja, zadovoljna sam. Najbitnije je da prihvatis sebe onakvu kakva si, da ne dozvolis drugima da te ponizavaju, iskoriscavaju, da postavis neki stav i da ga se cvrsto drzis. Uvek reci sebi da mozes da uradis sve i da ne postoje barijere koje ce te spreciti u tome. Samo budi uporna. Ako ti ovo ne pomogne obrati se nekom strucnom licu. Srecno!

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

...svet je odraz nas samih, kad mrzimo sebe mrzimo i druge, kad volimo sebe svet je divan...ako sebe vidis kao beznadezan slucaj uvek ces imati problema...svet ne mozes da promenis ali mozes sebe... ne shvataj sebe previse ozbiljno i ne preteruj, zabavi se necim - putuj, radi nesto kreativno, pokusaj da usrecis ljude oko sebe, makar osmehom, trazi dobre stvari - samo ti odlucujes da li ces videti divan prizor ili prljav prozor....zivi svoj zivot najbolje sto mozes...preterana briga i samosazaljenje ti nece doneti nista dobro

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

Sve je stvar tvog licnog izbora. Mada mozes slobodno da odes i kod doktora da vidis da li ti mozda nesto fizicki fali.

Na primer, ja sam postala strasno depresivna kada sam unosila puno zitarica... posle kad sam utvrdila da imam celiac disease i pocela da zivim gluten free moj zivot se drasticno promenio. Mislim... mozda tebi ne fali nista fizicki, ali mozda i fali, pa eto... zelim ti puno srece

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

Treba da nađete nešto što vam jako znači a čime ćete moći da pokažete i sebi i drugima da vredite. Radeći na tome zaboravićete ovo sada, podići će vas, a ako uspete bićete na vrhu sveta.

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

Nesto slicno sam doziveo pre par godina ali ne zahvaljujuci nekim svojim slabostima,zaboravnosti ili nesto slicno vec iskljucivo ljubomori mojih neprijatelja,koji su samo gledali da me popljuju gde god stignu i slicno...Konacno je doslo vreme da se ja iskazem jer sam verovao u sebe...Zajednicki su bili jaci,ali ovako razbijeni gazim ih jednog po jednog...Deo je otisao u inostranstvo,deo poginuo,deo u zatvor,delu se desilo nesto lose...Neko ce reci da sam postao monstrum,ali samo uzvracam istom merom...i svoju misiju osvete nisam zavrsio...

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

to je stvar koja se svima nama desava s' vremena na vreme, sa razlogom ili bez, samo sto neki priznaju, prepoznaju i traze pomoc, neki ne
misljenja sam (a, i sama se tako ponasam kada me doticno stanje sustigne ) da je svaka pomoc dobrodosla i prihvatljiva, pocev od strucne pomoci i medikamenata, preko prijateljskog razgovora, pa sve do povrsnih, "tesiteljskih" stvari, tipa shoping...naravno, od ozbiljnosti stvari koje nas "guraju" u depresiju i gubitak samopuzdanja, zavisi i nacin da nam se pomogne..
ono sto trebas da imas na umu, a sto ja uvek sebi ponavljam, da je to sve PROLAZNO, a ne trajno stanje stvari..ili, bolje receno, da od mene zavisi da li cu dopustiti da postane trajno i trpno, ili cu se protiv toga boriti...

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

svakom naiđu takve FAZE, pa i onim najjačim.
Ja npr.pustim da me to malo drži, vidim da sam zaglibila...malo sakupljam končiće...i opet budem ona stara...u neku ruku to je i odmor od borbe, a odmor je svakom potreban.
Ne budi stroga prema sebi, živo si biće,. ali ne dozvoli da te to dugo drži.Onda ne bi valjalo.
Porazi su važni kao i uspjesi!

Hm, depresija neka, ali kao što spomenuše, samo faza, ništa više.
Eh, s time se bori skoro svako, i ne mogu reći da svako može da prevaziđe, ali, jednostavno, vremenom prođe to otupljenje i taj očaj, i ili te na noge ponovo vrati kompliment, sunce, ili jednostavno vreme.

Masu depresijom kao puter na lebac...da bi masinu drzali u pokretu...
Samopouzdanje se ne dobija na poklon,moramo raditi na tome.
"Zive zabe" treba gutati na tone da bi ostavili malo zdravog mozga...
Put samopouzdanja je jednostavan...

RADI NA SEBI BEZ OBZIRA KOLIKO TO BOLELO!

Ja sam bila baš užasno depresivna u dva navrata, moj savjet ti je da nađeš nekog dobrog psihijatra i da malo popričaš sa njim, ličnog sam mišljenja da ti medikamenti nisu od neke pomoći ali razgovor prija. I lijepo vrijeme na mene utiče pozitivno, nikada ne mogu biti toliko smorena kada napolju sija sunce. I stalno ponavljaj sebi da vrijediš-samopouzdanje i samopoštovanje toga uvijek hvali svima nama. I natjeraj sebe da radiš nešto. To će te okupirati. Mada razumijem te, ja sam imala fazu kada sam lezala u krevetu i apsolutno nisam mogla ništa. Baš baš ništa. Ipak, utješno je to što vrijeme liječi sve, zaista, i sama po sebi ta depresivna faza mora proći. A većina ljudi je svremena na vrijeme depresivna. Pa dokazano je da je 95 procenata bolesti psihosomatskog karaktera, tj. izaziva ih psiha. Ovi sto non stop kukaju da ih boli glava i ovo i ono su depresivni a toga nisu ni svjesni. E i druzi se sa pozitivnim ljudima to mnogo znači. I za kraj sad baš pročitah na ovom formumu dobru izreku Nekada da bi pronašli svijetlost moramo zaviriti dublje u tamu Sve najbolje, iskreno saosjećam.

Najteze je pobediti samog sebe a za to je potrebna volja na taj nacin se ubiva depresija

samopouzdanje raste sa godinama i ondaa postanete previse smopouzdani a to nije dobro

Samopouzdanje je nesto sto nasa vlada pokusava da iskoreni.

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

Mislim da je problem u tome sto se previse identifikujes sa svojim mislima i osecanjima. Jede te sopstveni ego. Prestani da se opterecujes samom sobom, tj. shvati da TVOJE MISLI NISU TI. Tesko je, ali u kvalitativnom smislu jer je je potrebna svest...

zbunjeno:

Vec neko vrijeme razmisljam o nekim stavrima, jer mi se desavaju same slabe stavri zivot mi je poceo ici niz brdo, nikako da krene kako treba..poraz za porazom, pocela sam se bojati svega, biti ocajna, depresivna samo bi spavala glava me boli a sto je najgore i svoje samopuzdanje gubim iz dana u dan...mislim da nisam nizasta vise sposobna, sama sebi sam grozna, jednostavno imam problem sa sobom...

Kliknite za proširenje...

Svima se dešava period mila moja, kada ništa ne ide, kada je naprosto zatišje. Zastoj. Kada upadaš u krizu. I to je ljudski. Svako se ponekad osecao tako u svom zivotu. Nije sramota pasti, ali je vazno draga moja, ustati. Nadji neki hobi, posao, zanimaj se za nesto. Trci. Slusaj muziku. Zaokupi um. Koliko ja znam, spavanje po ceo dan je prvi znak da polagano mila moja upadas u depresiju, dakle bezanje od problema, odbijanej da se stvari prihvate kakve jesu. U takvim danima, ma koliko bilo tesko otidji u prirodu, citaj, otidji u prodavnicu, moras jednostavno. Koliko malen bio korak to je jako vazno da se trgnes iz letargije, i videces dan po dan, sve ce krenuti na bolje, sretaces ljude, udisaces vazduh, Sunce cuda cini i popravlja raspolozenje...Samopouzdanje je ensto an cemu se mora raditi, niko se ne radja sto posto siguran u sebe, ponekad nas situacije ili ljudi ucine mozda malo plasljivijima ili manej hrabrima ali to je sve trenutno. Padnes. Ustanes. Places. Smejes se. Nista ne traje vecno. Ni tuga ni bol. Sve prolazi. Panta rei, znas kako kazu, mila. I to sve lose, proci ce, draga moja. Guras jednostavno dan po dan i nekako ce vec ici. Pocece makar da se kotrlja a to je pomak. A tako dolazis u neke druge situacije gde nizes polako uspehe sto doprinosi samopouzdanju. Uhvatis se u kostac sa svime time, jednostavno plivas polagacko. Ucis se strpljenju. Muci. I sve to kali coveka negde, veruj mi. Postajes cvrsca i otpornija. Znas kako kazu mila, nijedan dar nije bas tako lak kao sto ni jedan teret nije toliko tezak. Naravno da jesi sposobna. za sve. I sama si odgovorna za sebe. Niko nije odgovoran za niciji zivot. Ti si odgovorna za sebe i za dar od Boga koji ti je dat...dan koji zivis , vazduh sto dises. I rodjena si kao i svi , da volis, da te vole, da doprineses boljitku ovoga sveta u svojoj sferi delovanja, da ga ucinis lepšsim emstom za zivot. Neuspeh mila nije opcija. Sve najbolje stvari u zivotu su najteze. Glavicu gore i ne daj se mila. Zivot je borba. Uspećeš.

SAMURAJ NEZNOG SRCA:

Svima se dešava period mila moja, kada ništa ne ide, kada je naprosto zatišje. Zastoj. Kada upadaš u krizu. I to je ljudski. Svako se ponekad osecao tako u svom zivotu. Nije sramota pasti, ali je vazno draga moja, ustati. Nadji neki hobi, posao, zanimaj se za nesto. Trci. Slusaj muziku. Zaokupi um. Koliko ja znam, spavanje po ceo dan je prvi znak da polagano mila moja upadas u depresiju, dakle bezanje od problema, odbijanej da se stvari prihvate kakve jesu. U takvim danima, ma koliko bilo tesko otidji u prirodu, citaj, otidji u prodavnicu, moras jednostavno. Koliko malen bio korak to je jako vazno da se trgnes iz letargije, i videces dan po dan, sve ce krenuti na bolje, sretaces ljude, udisaces vazduh, Sunce cuda cini i popravlja raspolozenje...Samopouzdanje je ensto an cemu se mora raditi, niko se ne radja sto posto siguran u sebe, ponekad nas situacije ili ljudi ucine mozda malo plasljivijima ili manej hrabrima ali to je sve trenutno. Padnes. Ustanes. Places. Smejes se. Nista ne traje vecno. Ni tuga ni bol. Sve prolazi. Panta rei, znas kako kazu, mila. I to sve lose, proci ce, draga moja. Guras jednostavno dan po dan i nekako ce vec ici. Pocece makar da se kotrlja a to je pomak. A tako dolazis u neke druge situacije gde nizes polako uspehe sto doprinosi samopouzdanju. Uhvatis se u kostac sa svime time, jednostavno plivas polagacko. Ucis se strpljenju. Muci. I sve to kali coveka negde, veruj mi. Postajes cvrsca i otpornija. Znas kako kazu mila, nijedan dar nije bas tako lak kao sto ni jedan teret nije toliko tezak. Naravno da jesi sposobna. za sve. I sama si odgovorna za sebe. Niko nije odgovoran za niciji zivot. Ti si odgovorna za sebe i za dar od Boga koji ti je dat...dan koji zivis , vazduh sto dises. I rodjena si kao i svi , da volis, da te vole, da doprineses boljitku ovoga sveta u svojoj sferi delovanja, da ga ucinis lepšsim emstom za zivot. Neuspeh mila nije opcija. Sve najbolje stvari u zivotu su najteze. Glavicu gore i ne daj se mila. Zivot je borba. Uspećeš.

Kliknite za proširenje...

E poslje ovoga ko se ne digne, onda ne znam stvarno....

Svaka cast na postu!!!

Nekad je dobro konsultovati se sa stručnjakom kad nam "brod tone"... reč sa strane nas može dosta podići.
Inače, nesamopouzdanje (koliko sam ja laički primetila) je odlika inteligentnih i vrlo senzibilnih ljudi...

Oni koji funkcioništu jednostavnije, da se tako izrazim..nešto ne primećujem da iko od njih ima problem sa samopouzdanjem .

nataschahn:

Ja sam bila baš užasno depresivna u dva navrata, moj savjet ti je da nađeš nekog dobrog psihijatra i da malo popričaš sa njim, ličnog sam mišljenja da ti medikamenti nisu od neke pomoći ali razgovor prija. I lijepo vrijeme na mene utiče pozitivno, nikada ne mogu biti toliko smorena kada napolju sija sunce. I stalno ponavljaj sebi da vrijediš-samopouzdanje i samopoštovanje toga uvijek hvali svima nama. I natjeraj sebe da radiš nešto. To će te okupirati. Mada razumijem te, ja sam imala fazu kada sam lezala u krevetu i apsolutno nisam mogla ništa. Baš baš ništa. Ipak, utješno je to što vrijeme liječi sve, zaista, i sama po sebi ta depresivna faza mora proći. A većina ljudi je svremena na vrijeme depresivna. Pa dokazano je da je 95 procenata bolesti psihosomatskog karaktera, tj. izaziva ih psiha. Ovi sto non stop kukaju da ih boli glava i ovo i ono su depresivni a toga nisu ni svjesni. E i druzi se sa pozitivnim ljudima to mnogo znači. I za kraj sad baš pročitah na ovom formumu dobru izreku Nekada da bi pronašli svijetlost moramo zaviriti dublje u tamu Sve najbolje, iskreno saosjećam.

Kliknite za proširenje...

Boldovano.. tako je i kod mene bilo.
Da bih izronila na svetlost, morala da baš duboko da kopam.. u nepreglednim dubinama moje blesave psihe ...
Suočavanje sa sobom jeste bolno.. i ja sam stava da se ključ problema nalazi u nama, ne van nas.

Denesis:

E poslje ovoga ko se ne digne, onda ne znam stvarno....

Svaka cast na postu!!!

Kliknite za proširenje...

Hvala najlepše.