МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/fudbal/Srpski-sport-na-prekretnici.sr.html
Српски спорт на прекретници
Недавно је „алфа и омега” загребачког Динама Здравко Мамић истакао да би и фудбалски клубови с простора бивше Југославије могли по угледу на кошаркаше да формирају заједничку, такозвану регионалну лигу у којој би учешће узели клубови некадашње „велике четворке” Црвена звезда, Партизан, Динамо и Хајдук, као и најбоље екипе из Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе…О томе колико је ова идеја реална, али и о томе шта мисле о закону о спорту, каква нам је инфраструктура, с коликим буџетом располажу најбољи српски фудбалски клубови, за „Политику” говоре генерални секретари Црвене звезде Андрија Клеут и Партизана Дарко Грубор.
Политика: Данас се све чешће говори о регионалној фудбалској лиги. Какав је Ваш став?
Грубор: То је за сада још увек идеја. Партизан нема став али, начелно подржавамо такву идеју. Пре свега, у Србији треба формирати заједнички став водећих клубова, савеза, Заједнице прволигаша, свих клубова. У кошарци имамо и лоше и добро искуство. Лоше је што клубови још увек немају заједнички став. С друге стране то такмичење би подигло квалитет, а не треба заборавити ни финансијски ефекат. Посебно је важно безбедносно питање, али и ту може да се нађе решење. Наш предлог би био да навијачи не иду на гостовања, све док се за то не стекну услови. И Чешка и Словачка су заинтересоване да формирају заједничку лигу, а за то имају прећутну сагласност Европске фудбалске уније.
Клеут: Став Звезде је добро познат, изнео га је председник Владан Лукић. Ми смо начелно против такве идеје, јер још нису створени услови за реализацију таквог пројекта. Пре свега, безбедносни услови треба да буду на врхунском нивоу, сусрети бивших ривала „вечите четворке” треба да буду празник фудбала, а не нешто што покреће полиције свих градова и што оптерећује живот осталих грађана, било у Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву… Чеси и Словаци упркос томе што су живели у комунистичкој творевини Чехословачкој нису имали значајније сукобе, за разлику од нашег региона. Спорт треба да спаја људе али немојмо да он опет буде узрочник ситуација које не бисмо волели да гледамо на теренима. Фудбал је, за разлику од кошарке, масовнији спорт, а концепт кошаркашке лиге је уродио плодом уз низ срећних околности. Не кажем да једног дана таква лига неће моћи да се реализује и у фудбалу, али да видимо прво концепт и шта од ће од тога имати Србија. Да ли би и који би то наши фудбалски центри имали проблема када код њих више не би долазили Звезда и Партизан, да ли би тиме утицали на њихово гашење? И у кошарци је велико питање како су прошли Чачак, Крагујевац, Крушевац и остали центри, јер негде Звезда и Партизан нису дошли већ пет-шест сезона.
Грубор: Безбедносно питање је компликовано, али је решиво. У оквиру пројекта лиге могло би да буде решење то да у првих годину-две, три или пет, навијачи не иду на гостовања.
Клеут: Слажем се да постоји метода, али би забрана одласка навијача проузроковала код свих да ипак нађу начин да дођу на стадион. Отварање шенгенског простора и могућност путовања наших грађана, који би у време одигравања утакмице независно путовали, могло би такође да створи проблеме, јер знамо шта се дешавало у Сплиту, када су аутомобили с београдским таблицама бацани у море. Не кажем да је то питање нерешиво, али је веома компликовано. Фудбал без противничких навијача не би имао потребну драж.
Политика: Шта мислите о доношењу новог закона о спорту?
Клеут: У тренутку доласка у клуб имали смо одређене приоритете. Нисмо се бавили законом о спорту. Не кажем да то није био важан елемент, наш члан Зоран Ивошевић био је у радној групи за писање законског предлога, али је то застало, а Звезда очекује да се активно укључи. На основу искустава Реала и Барселоне у Шпанији, или енглеских клубова који имају тачно дефинисаног власника, наш став је да Звезда не може да буде власништво једног човека! Годинама је стварана као велики и угледни клуб, стварана је велика армија навијача и симпатизера. Нама је најближи „шпански модел”, прилагођен условима у Србији. Све приватизације обављене у спортским клубовима имају добре и негативне стране, па да видимо шта је било добро, а шта лоше.
Грубор: Док је постојала поменута радна група био сам тамо, онда је распуштена, а нико нас формално није о томе обавестио. Текст новог закона о спорту завршен је у мају прошле године, а шта се са њим у међувремену десило не знам, можда је на основу примедби дорађиван. То је процедурална страна, а када је реч о суштини ми у Партизану, пре свега мислим на фудбалски клуб али на и цело спортско друштво, сматрамо да трансформација и приватизација имају смисла у постојећим условима ако обезбеде и стимулишу прилив свежег капитала у спорт. То је крајње начело и врло конкретно. Српски спорт је очигледно у банкроту, чак и ако неко то неће да призна! Наш спорт је банкротирао, клубови су презадужени, немају поуздане изворе финансирања, инфраструктура је у катастрофалном стању. Говоримо о спорту у целини, не само о фудбалу. Још увек важећа статусна решења по закону из 1996. очигледно су препрека за решавање проблема и за улагања у инфраструктуру и у саме клубове, за њихово функционисање. Последњи је час да се у клубове уведу решења која ће стимулисати развој спорта. Решења која су била понуђена у последњој верзији предлога законског текста то нису, јер највећи део средстава не би завршио у спорту.
Политика: Са коликим буџетом располажу Партизан и Црвена звезда?
Грубор: Генерално гледано Партизан је скупљи клуб од Црвене звезде јер имамо два спортска објекта која одржавамо: један је стадион а други је Спортски центар у Земуну. Није тајна да сносимо све трошкове одржавања. Наш реални буџет за ову годину ће износити око 12 милиона евра. Међутим, гледајући економску ситуацију, имамо план и вољу да буџет сведемо на реалне оквире, онда озбиљно размишљамо да до 2011. године смањимо буџет на око осам милиона евра. Домаће такмичење не доноси неки велики профит, генерално гледано веома је тешко наћи спонзоре. Прави извор прихода је продаја играча и учешће на такмичењима у Европи. Прошле године нам је измакло учешће у Лиги шампиона, изгубили смо од Апоела. Ипак, Партизан је прошлу годину завршио са малим минусом. Свакако да смо задовољни том чињеницом када се има у виду да је велики број клубова у Србији у озбиљним финансијским проблемима, а није ништа боља ситуација ни са многим европским клубовима.
Клеут: Наш годишњи буџет је између шест и десет милиона евра. Прошле године смо позитивно пословали, али су дуговања с којима је Звезда већ дуже време суочена и даље велики проблем, иако смо их смањили. Како смо то успели пословна је тајна, али углавном рационализацијом трошкова, смањењем уговорних обавеза према играчима... Могу да похвалим наш маркетинг, који је с неколико значајних пројеката покренуо одређена новчана средства и она се сада сливају у Звезду. Један од најважнијих пројеката је почетак рада Звездине фондације. Желимо да искористимо милионску армију навијача у земљи и иностранству, да помогну вољеном клубу који се налази у тешкој финансијској ситуацији. У великим европским клубовима је тренд да своје годишње извештаје објављују на сајту и подаци су сваком доступни. Гломазни системи као што су Партизан и Црвена звезда могу до одређене границе да смањују своје трошкове али све испод тога може да доведе до пуцања система.
Политика: Колико је тешко сести у столицу у којој су пре вас годинама с доста успеха били легендарни Владимир Цветковић и Жарко Зечевић?
Клеут: Одговорност је велика, почевши од легендарног Слободана Ћосића, Цветковића, јер наслеђујеш функцију од човека који је заједно с екипом људи донео Звезди а и српском фудбалу највећи успех у историји. Поредити се с њим је врло тешко, али с друге стране амбијент је потпуно другачији, сада имамо нова правила у организацији и функционисању клубова. Клуб је и тада водило много људи, а данас је тај број још већи, почевши већ од маркетинга који захтева засебну инфраструктуру и комуникацију са спонзорима. Оно што бих волео јесте да се у Звезди памтимо по добрим спортским резултатима, а и по томе да је Звезда кренула добрим путем, да се затечени дуг смањује и да ћемо будућим генерацијама олакшати рад у Звезди. То мора да буде пут опоравка, јер српски фудбал и српски спорт не постоје без јаког Партизана и јаке Црвене звезде.
Грубор: Одговорност јесте велика, али смисао живота и јесте у прихватању велике одговорности. Партизан је довољно велики клуб у коме свако зна своје место и обавезе. Код нас је терет одговорности велики због околности које нас стално прате. Међутим, један човек није у стању да ради без подршке најближих сарадника. Дуго сам у Партизану, свој посао радим одговорно, посвећен сам максимално свим задацима. Наравно, иза сваког великог успеха стоји пуно рада. Недавно смо на Скупштини добили пуну подршку да предводимо Партизан до 2014. године. Садашњој управи се пружа шанса да реши многа важна питања.
Клеут: Звезда то мора да уради због историје која нас све обавезује, јер поред румунске Стеауе, представљамо једини клуб из источне Европе који је био европски шампион.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Фуј....фуј....фуј....Никада....
Српски спорт на прекретници
Недавно је „алфа и омега” загребачког Динама Здравко Мамић истакао да би и фудбалски клубови с простора бивше Југославије могли по угледу на кошаркаше да формирају заједничку, такозвану регионалну лигу у којој би учешће узели клубови некадашње „велике четворке” Црвена звезда, Партизан, Динамо и Хајдук, као и најбоље екипе из Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе…О томе колико је ова идеја реална, али и о томе шта мисле о закону о спорту, каква нам је инфраструктура, с коликим буџетом располажу најбољи српски фудбалски клубови, за „Политику” говоре генерални секретари Црвене звезде Андрија Клеут и Партизана Дарко Грубор.
Политика: Данас се све чешће говори о регионалној фудбалској лиги. Какав је Ваш став?
Грубор: То је за сада још увек идеја. Партизан нема став али, начелно подржавамо такву идеју. Пре свега, у Србији треба формирати заједнички став водећих клубова, савеза, Заједнице прволигаша, свих клубова. У кошарци имамо и лоше и добро искуство. Лоше је што клубови још увек немају заједнички став. С друге стране то такмичење би подигло квалитет, а не треба заборавити ни финансијски ефекат. Посебно је важно безбедносно питање, али и ту може да се нађе решење. Наш предлог би био да навијачи не иду на гостовања, све док се за то не стекну услови. И Чешка и Словачка су заинтересоване да формирају заједничку лигу, а за то имају прећутну сагласност Европске фудбалске уније.
Клеут: Став Звезде је добро познат, изнео га је председник Владан Лукић. Ми смо начелно против такве идеје, јер још нису створени услови за реализацију таквог пројекта. Пре свега, безбедносни услови треба да буду на врхунском нивоу, сусрети бивших ривала „вечите четворке” треба да буду празник фудбала, а не нешто што покреће полиције свих градова и што оптерећује живот осталих грађана, било у Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву… Чеси и Словаци упркос томе што су живели у комунистичкој творевини Чехословачкој нису имали значајније сукобе, за разлику од нашег региона. Спорт треба да спаја људе али немојмо да он опет буде узрочник ситуација које не бисмо волели да гледамо на теренима. Фудбал је, за разлику од кошарке, масовнији спорт, а концепт кошаркашке лиге је уродио плодом уз низ срећних околности. Не кажем да једног дана таква лига неће моћи да се реализује и у фудбалу, али да видимо прво концепт и шта од ће од тога имати Србија. Да ли би и који би то наши фудбалски центри имали проблема када код њих више не би долазили Звезда и Партизан, да ли би тиме утицали на њихово гашење? И у кошарци је велико питање како су прошли Чачак, Крагујевац, Крушевац и остали центри, јер негде Звезда и Партизан нису дошли већ пет-шест сезона.
Грубор: Безбедносно питање је компликовано, али је решиво. У оквиру пројекта лиге могло би да буде решење то да у првих годину-две, три или пет, навијачи не иду на гостовања.
Клеут: Слажем се да постоји метода, али би забрана одласка навијача проузроковала код свих да ипак нађу начин да дођу на стадион. Отварање шенгенског простора и могућност путовања наших грађана, који би у време одигравања утакмице независно путовали, могло би такође да створи проблеме, јер знамо шта се дешавало у Сплиту, када су аутомобили с београдским таблицама бацани у море. Не кажем да је то питање нерешиво, али је веома компликовано. Фудбал без противничких навијача не би имао потребну драж.
Политика: Шта мислите о доношењу новог закона о спорту?
Клеут: У тренутку доласка у клуб имали смо одређене приоритете. Нисмо се бавили законом о спорту. Не кажем да то није био важан елемент, наш члан Зоран Ивошевић био је у радној групи за писање законског предлога, али је то застало, а Звезда очекује да се активно укључи. На основу искустава Реала и Барселоне у Шпанији, или енглеских клубова који имају тачно дефинисаног власника, наш став је да Звезда не може да буде власништво једног човека! Годинама је стварана као велики и угледни клуб, стварана је велика армија навијача и симпатизера. Нама је најближи „шпански модел”, прилагођен условима у Србији. Све приватизације обављене у спортским клубовима имају добре и негативне стране, па да видимо шта је било добро, а шта лоше.
Грубор: Док је постојала поменута радна група био сам тамо, онда је распуштена, а нико нас формално није о томе обавестио. Текст новог закона о спорту завршен је у мају прошле године, а шта се са њим у међувремену десило не знам, можда је на основу примедби дорађиван. То је процедурална страна, а када је реч о суштини ми у Партизану, пре свега мислим на фудбалски клуб али на и цело спортско друштво, сматрамо да трансформација и приватизација имају смисла у постојећим условима ако обезбеде и стимулишу прилив свежег капитала у спорт. То је крајње начело и врло конкретно. Српски спорт је очигледно у банкроту, чак и ако неко то неће да призна! Наш спорт је банкротирао, клубови су презадужени, немају поуздане изворе финансирања, инфраструктура је у катастрофалном стању. Говоримо о спорту у целини, не само о фудбалу. Још увек важећа статусна решења по закону из 1996. очигледно су препрека за решавање проблема и за улагања у инфраструктуру и у саме клубове, за њихово функционисање. Последњи је час да се у клубове уведу решења која ће стимулисати развој спорта. Решења која су била понуђена у последњој верзији предлога законског текста то нису, јер највећи део средстава не би завршио у спорту.
Политика: Са коликим буџетом располажу Партизан и Црвена звезда?
Грубор: Генерално гледано Партизан је скупљи клуб од Црвене звезде јер имамо два спортска објекта која одржавамо: један је стадион а други је Спортски центар у Земуну. Није тајна да сносимо све трошкове одржавања. Наш реални буџет за ову годину ће износити око 12 милиона евра. Међутим, гледајући економску ситуацију, имамо план и вољу да буџет сведемо на реалне оквире, онда озбиљно размишљамо да до 2011. године смањимо буџет на око осам милиона евра. Домаће такмичење не доноси неки велики профит, генерално гледано веома је тешко наћи спонзоре. Прави извор прихода је продаја играча и учешће на такмичењима у Европи. Прошле године нам је измакло учешће у Лиги шампиона, изгубили смо од Апоела. Ипак, Партизан је прошлу годину завршио са малим минусом. Свакако да смо задовољни том чињеницом када се има у виду да је велики број клубова у Србији у озбиљним финансијским проблемима, а није ништа боља ситуација ни са многим европским клубовима.
Клеут: Наш годишњи буџет је између шест и десет милиона евра. Прошле године смо позитивно пословали, али су дуговања с којима је Звезда већ дуже време суочена и даље велики проблем, иако смо их смањили. Како смо то успели пословна је тајна, али углавном рационализацијом трошкова, смањењем уговорних обавеза према играчима... Могу да похвалим наш маркетинг, који је с неколико значајних пројеката покренуо одређена новчана средства и она се сада сливају у Звезду. Један од најважнијих пројеката је почетак рада Звездине фондације. Желимо да искористимо милионску армију навијача у земљи и иностранству, да помогну вољеном клубу који се налази у тешкој финансијској ситуацији. У великим европским клубовима је тренд да своје годишње извештаје објављују на сајту и подаци су сваком доступни. Гломазни системи као што су Партизан и Црвена звезда могу до одређене границе да смањују своје трошкове али све испод тога може да доведе до пуцања система.
Политика: Колико је тешко сести у столицу у којој су пре вас годинама с доста успеха били легендарни Владимир Цветковић и Жарко Зечевић?
Клеут: Одговорност је велика, почевши од легендарног Слободана Ћосића, Цветковића, јер наслеђујеш функцију од човека који је заједно с екипом људи донео Звезди а и српском фудбалу највећи успех у историји. Поредити се с њим је врло тешко, али с друге стране амбијент је потпуно другачији, сада имамо нова правила у организацији и функционисању клубова. Клуб је и тада водило много људи, а данас је тај број још већи, почевши већ од маркетинга који захтева засебну инфраструктуру и комуникацију са спонзорима. Оно што бих волео јесте да се у Звезди памтимо по добрим спортским резултатима, а и по томе да је Звезда кренула добрим путем, да се затечени дуг смањује и да ћемо будућим генерацијама олакшати рад у Звезди. То мора да буде пут опоравка, јер српски фудбал и српски спорт не постоје без јаког Партизана и јаке Црвене звезде.
Грубор: Одговорност јесте велика, али смисао живота и јесте у прихватању велике одговорности. Партизан је довољно велики клуб у коме свако зна своје место и обавезе. Код нас је терет одговорности велики због околности које нас стално прате. Међутим, један човек није у стању да ради без подршке најближих сарадника. Дуго сам у Партизану, свој посао радим одговорно, посвећен сам максимално свим задацима. Наравно, иза сваког великог успеха стоји пуно рада. Недавно смо на Скупштини добили пуну подршку да предводимо Партизан до 2014. године. Садашњој управи се пружа шанса да реши многа важна питања.
Клеут: Звезда то мора да уради због историје која нас све обавезује, јер поред румунске Стеауе, представљамо једини клуб из источне Европе који је био европски шампион.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Фуј....фуј....фуј....Никада....
jos bi dolazio i do velikih njeSra kada bi gostovao neki Hr klub kod nas ili obrnuto tako da koristi od toga nema neke preterane...
tuko Partizana 2:1 '97-e 
