Demencija

Margareta lepo cveta, florena, birdie, haydi, mika nikolić, beket, bezuslovna ljubav, munch.mallow .... sve Vas pozdravljam i jedno veliko hvala svima.
Slobodu koja mi je najviše nedostajala sada imam ali sam mnogo tužna. Idu praznici koje volim pa će možda razblažiti moju tugu.
Ovaj forum mislim da neću nikada zaboraviti. On je postao dio mog života i tu sam za sve Vas i za sebe samu i nadalje ...

Florena
bas te briga ko ce sta da kaze.Ljudi i ne shvataju kakva je to bolest.Pomazi ocu koliko ti dozvoli, pa i mi smo samo ljudi od krvi i mesa i to ljudi sa ogromnim problemima.Secam se u pocetku bolesti , moja majka je kupovala banane i jela ispred prodavnice krijuci se od nas.Znate, kada je covek stariji ljudi u glavnom kazu staracka skleroza, a moja majka je imala 57 god. Samo 2 god pre toga je predavala djacima jer je bila uciteljica.Mene je bilo sramota jer se tada na njoj nisu previse primecivali znaci bolesti.Sada , posle 6- 7 god od tada, na njoj se vide tragovi bolesti. Nestabilna je kada hoda ,pa ljudi vide da nije u pitanju samo psihicko oboljenje. Od pre 2-3 meseca ne moze sama u toalet, a o higijeni da ne govorimo, ja i moja supruga je kupamo.Imamo srece jer do sada nije bila agresivna.Pre godinu dana je imala halucinacije ali je to za sada reseno risarom , mada joj je dodavanje leka Cavintona ja mislim vise pomoglo.Oni ciji roditelji imaju halucinacije a ne koriste Cavinton mogu da porazgovaraju sa psihijatrom o mogucnosti uvodjenja ovog leka u kombinaciji sa antipsihotikom jer mojoj majci za sada pomaze.Govorim "za sada" jer ne znam sta me sutra ceka.Moja majka prepoznaje ljude, i koliko toliko je jos uvek svesna svoje bolesti, mozda i zbog toga nije agresivna.
Birdie da li mislis da B12 pomaze tvom tati.Kazi mi koji koristite i koliko.Njima vitamini ne mogu da stete u propisanim dozama.Pozdrav svima

centarns:

Margareta lepo cveta, florena, birdie, haydi, mika nikolić, beket, bezuslovna ljubav, munch.mallow .... sve Vas pozdravljam i jedno veliko hvala svima.
Slobodu koja mi je najviše nedostajala sada imam ali sam mnogo tužna. Idu praznici koje volim pa će možda razblažiti moju tugu.
Ovaj forum mislim da neću nikada zaboraviti. On je postao dio mog života i tu sam za sve Vas i za sebe samu i nadalje ...

Kliknite za proširenje...

Tvoja majka je dozivela duboku starost.Shvati da je izbegla fazu bolesti u kojoj bi se mucile i ti i ona.Tuga ce potrajati ali se moras okrenuti sebi.Pozdrav

mikanikolic, na poslednjoj kontroli mama je rekla neurologu da smo samoinicijativno uveli B 12 u kapima. Ljekar je rekao da je to odlično. U početku smo se opredijelili za kapi jer se sipaju u vodu pa smo razmišljali kako on to neće primijetiti. Uvijek je mrzio tablete, a kad je bio najgori pio je devet tableta dnevno što je zaista mnogo. Bilo nas je strah ako dodamo još nešto da će odbiti da pije bilo šta. Te kapi je pio puna dva mjeseca, toliko i traje ta jedna flašica. Onda smo mu uveli tablete matičnog mliječa, nekad sam se bavila prodajom proizvoda na bazi matičnog mliječa i znam da su dobre za regeneraciju ćelija, pa smo i to ubacili misleći - ne može da škodi ! E sad je popio i te tablete, sad bi trebala "skoknuti" do Srbije da negdje kupim te kapi B 12 ponovo, jer ovamo kod nas ih nema nigdje. Tražila sam na nekoliko mjesta.
Inače, već sam u postovima spominjala, čitala sam i da je kurkuma dobra za demenciju. Ali moj otac negoduje kad to stavim u hranu, kaže da mu se ne dopada ukus hrane, pa od korišćenja tog začina nema ništa. Ma bila sam spremna skinuti i zvijezdu s neba samo da zna gdje je i da nas prepozna. Bilo je užasno, ali eto, sad je dobar. Ali je kao dijete. I mazan je kao dijete, ne može više informacija odjednom da primi, ne može ni tv slušati i gledati uvijek, ako čita onda čita naglas, traži pažnju, uz mamu je stalno i tako.Molim Boga, ako već ne može biti bolje, nek bude ovako i ja ću biti presretna, jer ono kakav je bio ovo ljeto je bilo strašno.

Centrans znam da ti je mnogo tesko...
Ali se nemoj previse nadati tome da ce ti praznici pomoci...
Gledaj da ne budes sama i po mogucnosti da odes negde iz kuce...
Bilo gde-rodjaci,prijatelji....Jer sam cin praznika zna da slomi i naj tvrdji orah...
Znam po tome kako sam provela slavu - Svetog Nikolu
Zato razmisljam da za N.G odem do cere a i za Bozic...
Nemam snage da ostanem kuci a znam da ce tata po navici leci oko 9h.
Za njega to i nisu praznici...
A danas je tvrdio kako je sinoc video nekoga kod mene u sobi
I nikakvim recima nisam mogla da ga razuverim da nije bilo nikoga...
Sta li ce jos dovuci na vrata iz straha da nam neko ulazi u kucu..
Miko ne obazirem se ja na taj sebicni svet oko sebe .Ali me pogadja sto moj otac ide takav...
Bojim se da ne zaradi neku zuticu ili nesto ne daj boze...
Sad sto moze meni da prenese ni po jada ali ako ja neku glupost odnesem mojoj deci
Znam kako da se postavim prema njemu ali ne znam kako da uspostavim kontakt da me slusa.
Jer je on jedino mamino misljenje uvazavao..

Florena, ako imas mogucnosti, svakako gledaj da provedes praznike sa svojom decom. Ja nisam nikada pridavala znacaj Novoj godini, a pogotovo mi je tesko od 2006.-te, kada je moj otac neznajuci da boluje od kancera i jos pokretan, pevao i radovao se narednoj godini. U aprilu je preminuo iste te godine.
Moja majka nema pojma koje je doba godine, ni koja je godina... prosle godine je legla u krevet kao da je bilo koji dan, a pretprosle je Novogodisnju noc provela preturajuci po ormanima, jer je izgubila penziju i ustedjevinu-sakrila je i zaboravila gde-nasla sam sledeceg dana u jednoj kesi izmedju dve stare cipele koje su bile za bacanje, i optuzivala mene da sam joj uzela pare. Moga muza je nazivala bratom i trazila da je zastiti od mene. On je podrzavao u nameri da nadje pare, a nije bio svestan ni on ni ja sta nas sve ceka, jer je tek dobila dijagnozu - mesec dana pre toga, pa smo se nadali da to nece biti tako drasticno i naporno sem povremene zaboravnosti. Za Bozic nije htela da sedne sa nama za sto, a pre toga je izvredjala i mene i mog supruga. Kako ce biti ove godine... to niko ne moze znati.
Nemoj se truditi da objasnjavas tati da niko nije bio u sobi. Ja sam to radila u pocetku i samo je izazivalo jos vecu uznemirenost i agresivnost moje majke. Po savetu lekara, kada pocne da prica o nepoznatim ljudima i dogadjajima, trudim se da je pitam nesto sasvim deseto i da skrenem razgovor ili da se nasalim na moj racun. On ce i tako posle par minuta zaboraviti sta je *video*, a kad se ponovi opet se trudi da usmeris pricu u drugom toku, da ga zagrlis i predlozis da se zabavite nekim *redjanjem stvari, predmeta*-cini mi se da mnogi dementni uzivaju u tome, da mu objasnis da ti o svemu brines, da razumes sto on brine o tebi i sebi a da nema razloga za toliki strah, da neces dozvoliti da mu se bilo sta lose desi, da je sve pod kontrolom, da komsija policajac brine sve vreme i seta ispred kuca-cak sam i to pricala...pa, *hajde sada da nesto pojedemo zajedno ili da sredimo tvoje i moje stvari u ormanu ili da mi pomognes da nesto prenesem u kuhinju...*-osecace se vaznim i potrebnim. Tebi potrebnim, kao i ti njemu.
Proveri sa doktorom da li neki od lekova utice na halucinacije i uznemirenost. Mozda bi trebalo da pije neki blagi sedativ za smirenje. Znam da su mnogi protiv uzimanja sedativa, ali svi znamo da stres i nerviranje dodatno unistavaju nervne celije, koje su i tako u opadanju kod demencije. Moja majka je veceras rekla da je njena cimerka u Domu otisla u selo, a da je cimerkina sestra tu. Pitala sam kako se zove sestra cimerkina a majka je pitala cimerku *kako ti je ime*. Cula sam cimerkin glas i shvatila koliko je moja majka zbunjena. Objasnila je da ih ima dve i da se menjaju i da su slicne, pa nikada ne zna koja je koja od njih dve. Zapravo je tu samo jedna osoba. Rekla sam joj da to nije vazno i da je bitno da se lepo slazu i da ih ceka vecera u prijatnom drustvom, pa je odmah promenila temu i rekla da ide da se spremi za veceru u trpezariji.
Birdie, drago mi je da je tvom tati bolje. Vec ste i vi uigrani u odnosu prema njemu, pa je onda malo lakse.To sam primetila i kod sebe. Mada ima trenutak i sada da me izludi i da mi dodje da eksplodiram... ali se pred njom uzdrzim, pa se isplacem sama.
Mikanikolic, tesko je objasniti ljudima sta su sve propratne stvari uz zaboravnost. Meni govore da je moja majka nestabila zato sto ima lose naocari, pa ne vidi dobro... Pogodi ko to prica i zasto Pa, daaaa! Moje cuvene tetke

Sto se tice vitamina, moja mama je pila 1,5 godinu cavinton u kombinaciji sa vitaminom E - tokopherol. Kada su pocele halucinacije i agresija, promenili su joj terapiju, zamenili cavinton sermionom. Onda je dobijala OHB12 injekcije, 5 komada na svaki drugi dan. Bila je odusevljena sto se lekari brinu oko nje i sto ce primati injekcije od kojih ce joj biti bolje. Srce mi se cepa kada vidim koliko je i njoj stalo u svesnom stanju da se bori sa tom opakom bolescu. Doduse, kada smo dosli kod medicinske sestre da primi injekciju, skinula je pantalone i gace do kolena na moje zaprepascenje Rekla sam joj zbunjeno da ne mora toliko da ogoli telo da bi dobila injekciju, a ona je rekla *nemas ti pojma, ja to radim da olaksam sestri da bolje vidi gde treba da ubode* Nasmejale smo se i medicinska sestra i ja. Od tog vitamina E, koza joj se zategla i tako se osvezila da su moje tetke govorila kako bolje izgleda od njih - sto znaci da je zdrava, a ja je *pravim ludom* Naravno i OHB12 je pomogao da joj ojaca organizam, jer je krvna slika pocela da slabi a nisu mogli da pronadju uzrok. Internista je pitao *bako, koliko imas godina?*, a majka je rekla *42*. Ja sam objasnila da ima 77, pa je doktor prokomentarisao *pa sta bi vi hteli, to je odlicno u njenim godinama. nemojte da preterujete sa ocekivanjima*. Ne znam da li bi se tako ponasao i da je njegova majka u pitanju. A ovaj novi zakon o 2 analize krvi godisnje, odredjenoj kolicini lekova... to ce tek biti problem za one koji ne mogu da se izbore sa doktorima koji stite drzavu i budzet i za one koji nemaju da plate privatne analize i lekove za koje ne daju recept. Trenutno joj daju beviplex uz redovnu terapiju. Za one, koji nece da piju lekove i primaju injekcije, mozda je jedno od resenja da biraju namirnice koje sadrze vitamin E i B12. Vitamin E je podizao mami secer, pa smo morali da ga redukujemo. A doktorica je rekla da ti vitamini mogu u vecoj meri da koriste kao preventiva, ali kada bolest uzme maha...

Evo i mene posle duzeg vremena.Imala sam nekih problema sa kompjuterom,ali sad sam ponovo sa vama.Procitala sam sve postove od kad nisam bila tu i vidim da vam se svasta izdesavalo.Kao prvo,zelim da Centarns uputim moje iskreno saucesce.Dok sam citala postove redom,ni slutila nisam kako se sve tako brzo moze izdesavati kod tvoje mame.Verujem da ti je tesko,ali moras ostati hrabra kao sto si i dosad bila i nije na odmet da poslusas nase drage prijatelje sa ovog foruma koji su ti dali korisne savete kako da sto lakse prebolis ovaj period dalje.
Flory draga nemas pojma koliko mi je drago sto si ponovo sa nama!!!!!Mada vise bih volela da nam se javljas i delis svoje savete i iskustva iz situacija kojih si imala sa mamom,ali vidim draga da ti ponovo prozivljavas isto i jako mi je zao zbog togaTi si stvarno zena koja izaziva divljenje zbog tvoje snage i izdrzljivosti.Nekad kad zapadnem u krizu setim se tebe,a i mnogih koji su na ovom forumu i mnogo lakse preguram taj period jer znam da nisam jedinstven slucaj i da ima jos gorih situacija od ove moje u kojoj sam.
Zelim da pozdravim Hady i Milana,oni mi ne izlaze iz glave od kad sam procitala njihove poslednje postove.Haydi,vidim da se situacija sa tvojom mamom pogorsala u poslednje vreme i da ti to sve teze podnosis jer si sama u svemu.Nemoj se samo povlaciti u sebe.Pokusaj, ako si u mogucnosti da nadjes nekog da te odmeni bar sat vremena dnevno i izadji napolje,druzi se,bice ti lakse.
Milane,verujem da ti je dete na prvom mestu u odnosu na sve.Slicnu situaciju sam imala i ja sa mojom cerkom,koja je zbog stesa i celokupne situacije bila zavrsila na konorarnom odeljenju.Do tad sam iznad svega stavljala moju mamu,bila i previse opterecena sa njom i strahom sta ce biti sutra.Svi mi volimo svoje roditelje bezgranicno,ali postoje i druge osobe u nasim zivotima koje takodje traze ljubav i paznju i tog treba da budemo svesni svakog trenutka.Od tad sam stvari podredila deci.Prvo one pa onda svi ostali,mada je sada meni teze jer moram da balansiram izmedju dece,mame,supruga i svekrve,ali ja samu sebe ubedjujem da imam dovoljno snage da izguram sve to.Najbitnije od svega mi je da mi deca ostanu normalna i zdrava i ta misao me vodi i kad mi je najteze i kad zapadnem u krizu i kad posegnem za tabletom za smirenje.Dovoljno je samo da pomislim da sam ja u sustini sretna zena,imam prelepe dve zdrave cerke,dobre studente,decu koja ne puse,ne piju,ne prave skandale,imam skladan brak,pa sta bih ja od zivota jos htela....ne moze bas SVE savrseno u zivotu da bude.E tad ostavim tabletu za smirenje,nasmejem se i krenem dalje bistre glave.Tad odem kod dece u sobu ako su kuci iako imaju vremena,trazim da puste muziku,djuskamo,ili igramo neku drustvenu igricu,ili ih ubedim da zajedno pravimo neke kolace,picu(a za picu su uvek raspolozene),salimo se...desavalo se cak da se gadjamo jastucima kao mala deca.Eto Milane ja sam pocela na taj nacin da se praznim i veruj mi da se osecam mnogo smirenije.
Eto opet sam se raspisala po obicaju.......

mistika:

Evo i mene posle duzeg vremena.Imala sam nekih problema sa kompjuterom,ali sad sam ponovo sa vama.Procitala sam sve postove od kad nisam bila tu i vidim da vam se svasta izdesavalo.Kao prvo,zelim da Centarns uputim moje iskreno saucesce.Dok sam citala postove redom,ni slutila nisam kako se sve tako brzo moze izdesavati kod tvoje mame.Verujem da ti je tesko,ali moras ostati hrabra kao sto si i dosad bila i nije na odmet da poslusas nase drage prijatelje sa ovog foruma koji su ti dali korisne savete kako da sto lakse prebolis ovaj period dalje.
Flory draga nemas pojma koliko mi je drago sto si ponovo sa nama!!!!!Mada vise bih volela da nam se javljas i delis svoje savete i iskustva iz situacija kojih si imala sa mamom,ali vidim draga da ti ponovo prozivljavas isto i jako mi je zao zbog togaTi si stvarno zena koja izaziva divljenje zbog tvoje snage i izdrzljivosti.Nekad kad zapadnem u krizu setim se tebe,a i mnogih koji su na ovom forumu i mnogo lakse preguram taj period jer znam da nisam jedinstven slucaj i da ima jos gorih situacija od ove moje u kojoj sam.
Zelim da pozdravim Hady i Milana,oni mi ne izlaze iz glave od kad sam procitala njihove poslednje postove.Haydi,vidim da se situacija sa tvojom mamom pogorsala u poslednje vreme i da ti to sve teze podnosis jer si sama u svemu.Nemoj se samo povlaciti u sebe.Pokusaj, ako si u mogucnosti da nadjes nekog da te odmeni bar sat vremena dnevno i izadji napolje,druzi se,bice ti lakse.
Milane,verujem da ti je dete na prvom mestu u odnosu na sve.Slicnu situaciju sam imala i ja sa mojom cerkom,koja je zbog stesa i celokupne situacije bila zavrsila na konorarnom odeljenju.Do tad sam iznad svega stavljala moju mamu,bila i previse opterecena sa njom i strahom sta ce biti sutra.Svi mi volimo svoje roditelje bezgranicno,ali postoje i druge osobe u nasim zivotima koje takodje traze ljubav i paznju i tog treba da budemo svesni svakog trenutka.Od tad sam stvari podredila deci.Prvo one pa onda svi ostali,mada je sada meni teze jer moram da balansiram izmedju dece,mame,supruga i svekrve,ali ja samu sebe ubedjujem da imam dovoljno snage da izguram sve to.Najbitnije od svega mi je da mi deca ostanu normalna i zdrava i ta misao me vodi i kad mi je najteze i kad zapadnem u krizu i kad posegnem za tabletom za smirenje.Dovoljno je samo da pomislim da sam ja u sustini sretna zena,imam prelepe dve zdrave cerke,dobre studente,decu koja ne puse,ne piju,ne prave skandale,imam skladan brak,pa sta bih ja od zivota jos htela....ne moze bas SVE savrseno u zivotu da bude.E tad ostavim tabletu za smirenje,nasmejem se i krenem dalje bistre glave.Tad odem kod dece u sobu ako su kuci iako imaju vremena,trazim da puste muziku,djuskamo,ili igramo neku drustvenu igricu,ili ih ubedim da zajedno pravimo neke kolace,picu(a za picu su uvek raspolozene),salimo se...desavalo se cak da se gadjamo jastucima kao mala deca.Eto Milane ja sam pocela na taj nacin da se praznim i veruj mi da se osecam mnogo smirenije.
Eto opet sam se raspisala po obicaju.......

Kliknite za proširenje...

Hvala
Moj sincic je jedinac, i sigurno ne bi toliko obracao paznju na nas da ima brata ili sestru.Polako se vracamo u normalu i ja i supruga i klinac.Sto se tice prioriteta u kuci tu dileme nema, deca , deca i uvek deca na prvom mestu.Ne smemo pred njima ispoljavati negativne emocije, jer oni to teze podnose od nas.To sam shvatio kada je kod psihologa poceo da prica sta ga muci.Ja sam bio skroz puko i nisam vodio racuna kako se ponasam pred njim, a i pred majkom i suprugom.Za koji dan idemo opet kod psihologa pa cemo videti.Ja sam sada dosta mirniji nego pre, ali videcu ako opet ne mogu da kontrolisem svoje emocije pravac psihijatrija po pravu terapiju.Da se razumemo, ja sam za moju majku ucinio sve sto sam mogao, preskocio 2 grada da bi joj obezbedio sto bolje lecenje, i pruzao joj svu mogucu paznju, ali bolest je takva kakva je.
Pozdrav svima

Misti draga
Vec sam se bila zabrinula kada sam procitala sve postove a tebe nema
Uvek u nasim uslovima pomislis na najgore...
Nisam bila duuugo tu. Malo sam sebi dala oduska dok mogu
A prlepe dane na moru su mi pruzili prijatelji a posle u Omanu moja cera...
Ma nema nista bez dece
Tako i nasim roditeljima - nisata bez nas

Bezuslovna
Ni sama ne znam sta da radim...
Sta da kazem kada je tata danas doneo cetvrtinu praseta da imamo za NG.
Nikad on o tim stvarima nije vodio racuna niti ga je interesovalo...Mozda je nacuo da idem do cere i unucica pa ko veli da mi on kupi da ja ostanem kuci..Zao mi je da ostane sam
Savest je cudo
Ma necu da razmisljam jos o tome dok ne dodje ...
Nemam snage vise...Kako bude islo tako cu se i postaviti .
Ne vredi da se trosim unapred
Hvala ti na savetu i mnogo mi je zao tvoje mame...
Ali ona sada ne zna nista pa neka te utesi da je sa svojim vrsnjacima da ima neki zivot i druzenje.
Ovako bi samo upadala u konflikte sa njom...Koliko god da se trudis izbaci te iz koloseka neka sitnica...
Znam da ti nije lako ali zamisli NG.gde je ona sa svojim vrsnjacima a ti sa svojom porodicom.
Pri tom ce znati da je neki praznik i provesce se lepo.Dok bi kod kuce lezala i ne bi brinula o tome da se sredjuje.
Vec bi gledala kako da nekom nesto prebaci ili ...tek da nesto kaze
Ma videces da ce joj biti lepse tamo nego sa vama..
I ne placi zasto - cemu Svi najdrazi su oko tebe..
Mene muci i ta dilema jer se i moj bivsi muz najavio kod cere da ce doci da sa njima doceka NG.jer sada nema sa kim
A njegovo drustvo mi bas i ne treba..
Pogotovu jer ocekuje da mu se sada vratim posle svega
Ma sutra ce sneg pa cemo mozda i uzivati u toj tisini i lepoti

Lepo je to sto je tvoj tata uradio nesto sto pokazuje njegovu zelju da okupi porodicu, Florena. Mozda je to korak dalje od njegovog osamljivanja u vikendici i druzenja sa kucama lutalicama. Ne znam. Mozda ja nisam dobar sagovornik u tom slucaju. Tu prorade moje emocije i verovatno da bih ga podrzala u toj dobroj nameri. A opet... svi znamo da su nepredvidivi u toj bolesti i da moze i da legne u krevet par sati pre ponoci. E sad, na tebi je da procenis da li ces rizikovati i mozda se razocarati nastavkom price, opet se suociti sa neprimerenom reakcijom ili ces otici kod svoje dece. Pomisao da ce tvoj bivsi suprug biti kod tvoje dece... pa ne znam kako se ponasao do sada i da li je bilo takvih susreta i koliko bi te to smorilo i pokvarilo raspolozenje.
Da li si do sada ostavljala oca samog u kuci u toku noci?
Da, moja majka je u drustvu, ali ocekuje moj dolazak. Raduje se proslavi, mada ne znam kako je to organizovano u Domu. Pitacu psihologa. Meni je i inace tesko kada dodjem u prazan stan. Uvek se isplacem cim zatvorim vrata. Moj suprug je introvertna licnost i vec sam pominjala da se ogradjivao i kada je njegova mama bolovala. A ja uvek dam sve od sebe, bilo o kome da se radi. Tako da nisam sama, ali sam mnooogo usamljena.
Evo sada je jedna tetka u 74.-toj dobila krvarenje iz materice i mora na laksu operativnu intervenciju. Kada se moja mama razbolela, ta ista tetka je govorila *neka vam je bog u pomoci, ja ne smem da se nerviram jer sam operisana od kancera.* Ona je najvise huskala druge protiv mene i tvrdila da moja majka moze da se izleci, a da je ja ne vodim kod pravih lekara, da je to pogresna dijagnoza... Sada se obratila meni, od svih ostalih krije svoj problem da ne bi komentarisali- a to nju nervira, ti komentari rdobine. A glavni je organizator da mi svi zajedno pojedu dzigericu, od samog pocetka bolesti moje mame. I sta sad da radim... zvala sam ordinacije i lekare, pricam s njom i organizujem joj da to obavi sto lakse, a da cuvam pri tome njenu *tajnu*, da se zastiti od *nerazumne rodbine*. Sada je malo spustila loptu u prici u mojoj majci, a to sam i ocekivala.
I ja sam pocela da razmisljam u stilu *o tome cu misliti sutra*, a uvek me je nervirao takav stav Skarlet O Hare Valjda je to nacin da se zastitimo od situacija na koje ne mozemo da uticemo, a sve je vise takvih prilika odnosno neprilika.
Divim se, Florena, tvom optimizmu i pored svih muka kroz koje prolazis. Znam da ti je mnogo tesko i zao mi je sto se takvoj osobi desavaju tako ruzne stvari.
Moram napomenuti i da mi nedostaje Beket. Odavno je nema na forumu. Nadam se da je dobro i ona i njena mama, koliko je to moguce s obzirom na okolnosti.

tu sam i ja svaki dan, ali nemam šta pametno da kažem, nema ništa novo (moja majka je stabilno, ume sad čak i da telefonira!) -
a mene ovih dana slomila neka jača prehlada, malo sam zbog toga i labilna, ali imam tu dobar izgovor da se nigde ne pojavljujem -
čitam sve ove vaše dileme i savete, stvarno nemam reči...

Sto se tice tudje nege i pomoci predali smo papire maja meseca ove godine, pozvali su nas tek pocetkom novembra u leskovackom PIO.Posle mesec dana smo dobili obavestenje da je majka odbijena.Odmah smo se zalili, ali ako sam dobro shvatio oni mogu a i ne moraju da nas pozovu.A i ako nas pozovu to ce se dogoditi opet za 5-6 meseci, tako da na taj novac vise i ne racunam.Pise u otpusnim listama "tezak poremecaj pamcenja" ali oni to cini mi se uopste i ne citaju.Napisala je doktorka opet da je neophodna tudja nega i pomoc .Inace znam ljude koji zive sami, sami kuvaju, idu u kupovinu a dobijaju novac za tudju negu, a moja majka kojoj treba pratnja do toaleta nema pravo.Eee Srbijo.Nije u pitanju samo novac nego i osecaj da imas drzavu koja te nece ostaviti na cedilu , ovako...
Birdie ako zelis svom ocu da dajes kurkumu postoje i kapsule Curcumin.

Misti draga veliki pozdrav za tebe!!Nedostajala si nam.Kao sto si I sama procitala mojoj mami se stanje bas pogorsalo.Pocela je nocu da se budi u nekom strahu,plasi se I u wc da ode,stalno misli da ce neko da je povredi.Probala sam sve kombinacije sa lekovima koje koristi,da neke smanjim,ukinem ali nista ne vredi.Zakazala sam pregled kod dr.Pavlovica sa neuroloske klinike u jednoj privatnoj ordinaciji,pa cu da vidim sta ce on da mi kaze I da se posavetujem.Kazu da je on jedan od najboljih u toj oblasti.Ne nadam se ja nekom cudu,nego da vidim da li pije uopste dobre lekove I mozda ima nesto drugo sto bi joj vise odgovaralo.Idem u sredu uvece pa vam javljam sta je bilo.Moram da priznam da sam pocela da razmisljam I o domu,posle svih noci nespavanja,jer prosto ne mogu da funkcionisem,a imam odgovoran posao pun stresa.

Haydi ti si stvarno u nezavidnoj situaciji jer potpuno si sama u svemu ovome.Dobro je sto si dosla do najboljeg doktora u toj oblasti.Nadam se da ce joj dati adekvatnu terapiju.Mada ne bi bilo na odmet da malo bolje razmislis o domu.Koliko sam shvatila ti si relativno mlada zena kojoj nije jos vreme da se povuce u kucu i da joj se ceo dan svede na posao,kucu i brigu o majci.Mene sa mojih 44 godine ova situacija i izolovanost od spoljnjeg sveta gusi i ponekad dovede do depresije i ako nas je u kuci puno i nikad nisam sama,pa mogu da zamislim kako je tek tebi.Javi nam se obavezno posle pregleda.

Ne znam sta cu da radiom ali sve vise razmisljam da ostanem sa tatom za NG.
Jer ce i njemu sigurno biti tesko da bude sam bez mame...Ali isto tako znam da ce se NG.kod njega svesti na to da pojede to pecenje i da legne da spava..Ili u najgorem slucaju da se dohvati case
A tada je nemoguc...inace on je bio sam dok sam ja bila na putu i po ceo dan je na placu sa tim svojim kucama.
Kada mu je bilo lose zvao je sestru telefonom pa je ona dosla.Posto je medicinski radnik izmerila mu je pritisak i odmah ga spakovala na hitan prijem.Gde on naravno nije hteo da ostane u bolnicu
Pa je tako morala i sutradan da ga vodi gde je on imao facijalni grc i dezorijentisanost .A oba puta mu je pritisak bio oko200\130.Zbog toga se i bojim da ostane sam u takvim trenutcima.
Kada sam ceri danas rekla za moju dilemu ...bas se naljutila..
I sada sam izmedju dve vatre

Miko nemoj da gubis vreme na zalbe nego odmah podnesi nov zahtev..
Jer ja sam se zalila i cekala na odgovor 10 mes.U medjuvremenu je mama preminula kada je stiglo da su je odbili.
Kasnije sam saznala od drugih da je trbalo samo ponovo da je vodim na komisiju bez zalbe...
I samo budi uporan jer su to njene pare koje njoj pripadaju a ne tzv.invalidima koji se seckaju.
Da je moja majka dobila te pare mozda bih mogla da joj priustim i neki bolji lek ili vitamin..

FLORENA:

Znam kako da se postavim prema njemu ali ne znam kako da uspostavim kontakt da me slusa.
Jer je on jedino mamino misljenje uvazavao..

Kliknite za proširenje...

Flori, nema snega, niti će ga biti do kraja ove kalendarske - i mnogima od nas - naporne godine. Možda tek po koja pahulja...

Zavidim ti na iskustvu, divim ti se zbog tvoje požrtvovanosti i izdržljivosti; zahvalna sam ti naročito što si pokrenula ovu temu i tako je svojom iskrenošću oživela - da praktično nema boljeg foruma o demenciji -------------------

ali da ne davim:::
citat koji sam izdvojila samo je podsetnik (za tebe, mene i ostale):
verujem da svako od nas/vas ume da se postavi kako treba, samo treba naći ključ* -
/dakle, Florena, možda možeš da se pozoveš ponekad na autoritet svoje majke, na nešto što je ona govorila, nešto lepo i pametno, da je čak imitiraš........ itd./
treba naći neki samo svoj* način, pa makar to bilo malo vode u čaši rakije...
u svakom slučaju, skriveni darovi postoje, treba ih samo naći, i za sebe i druge...

Hajdi, molim te da nam preneseš svoja iskustva sa tim doktorom u privatnoj klinici.
i sam već duže vreme planiram da se okrenem privatnoj praksi što se tiče maminog lečenja.
pozdrav svima, MM.

Naravno da se javljam MM,ovaj put necu voditi mamu nego idem sama sa svim nalazima i papirima.Posto je pregled uvece ne vredi da vodim nju jer tad nije sposobna za nista a i rekli su mi da nema potrebe da je dovodim,valjda ja vise mogu da mu ispricam nego ona.Miko zao mi je sto nisi dobio tudju negu,izgleda da ima veze sta pise na otpusnoj listi.Mojoj mami pise alchajmer najtezeg tipa i kad smo bili na komisiji nije znala da odgovori ni na jedno pitanje,tako da su nam je odobrili i to trajno..

Kod moje majke je dijagnoza Morbus Alzheimer i u opisu pise tezak poremecaj pamcenja kao sto sam napisao.Doktorka koja nam je napisala predlog za tudju negu i koja je leci nam je rekla da ona po zakonu ima pravo na tudju negu.Dzaba ona zna da sam joj ja sin, sto je bilo jedno od pitanja komisije kada ne zna da nadje put do kupatila i samostalno obavi nuzdu.A kakva su im to pitanja tipa "da li spremate rucak" na koje je moja majka odgovorila sa " ponekad", kada ona ne zna ni ringlu da ukljuci.Uz to je i nestabilna kada hoda , jednom je pala i razbila glavu. Ne znam koji su njihovi kriterijumi za dodelu te pomoci ali kao sto sam rekao znam starijeg coveka , koji zivi sam , sam sebi sprema rucak , ide u kupovinu, trezveniji od mene dobija tu pomoc.Negde sam procitao komentar citaoca da mimo zakona ukidaju tudju pomoc i negu deci dijabeticarima koji su na nju imali pravo do svoje 18. godine.Zasto su povecali ucesce na lekove za Alchajmerovu bolest?Nekako sve ide na stetu teskih bolesnikaSto se tice dr. Dragana Pavlovica citao sam dosta o njemu, kazu da je najbolji strucnjak za demenciju u Srbiji.Naravno ne ocekuj nemoguce, ali se nadam da ce uspeti da koliko toliko popravi stanje tvoje majke i olaksa i tebi zivot.Pozdrav

Milane,potpuno si u pravu za sve sto si napisao.Kod moje mame je u otpusnoj listi pisalo da nije sposobna za samostalan zivot i da mora biti pod nadzorom 24h.Kad smo bili na komisiji za tudju pomoc i negu,nju su pitali pitanja tipa ko sam joj ja,dali sam udata,dal imam decu i kako se zovu.Naravno na ta pitanja je znala da odgovori,ali nije znala da odgovori kad su je pitali koji je dan i koji je mesec u godini trenutno.Posle nepunih mesec dana smo dobili odbijenicu.Ja sam se tad bas bila razocarala i nisam imala snage da podnesem zalbu i ponovo da prolazim sa njom kroz sve te procedure.Sada mi je zao zbog toga.Posebno jer sam u 22.ovog meseca bila sa njom na kontroli u Sremskoj Kamenici(2007. je opersala dojku,imala je maligni tumor) .Od operacije pa do sad je pila Noladex tablete svaki dan kao preventivu,ali doktorica nam je rekla da ce uvesti posle naredne kontrole(u junu mesecu) druge tablete jer se posle 5 godina od operacije uvodi druga terapija.Kada sam posle kontrole u hodniku popricala sa zenama koje koriste te druge tablete,one su mi rekle da su jako skupe i da kostaju 11.500,00dinara sa ucescem.Kada saberem Ebixu koja mi traje 28 dana i kosta 7.800,00 i te tablete,a njena penzija 12,500,00. bas strasna suma.Da ne pricam o uloscima koje koristi jer ne moze ponekad da kontrolise mokrenje i cigaretama koje popusi svaki dan po paklu....Strasno sam razocarana koliko ova drzava malo brine po pitanju zdravstvenog i socijalnog polozaja bolesnika.

Flory po tvom pitanju stvarno je tesko bilo sta odgovoriti.Prosle godine sam i ja bia u dilemi dali da ostanemo kuci sa mamom ili da odemo kod komsija da sa njima docekamo novu godinu.Resili smo da ostanemo kuci.Pozvala sam i svekrvu da bude sa nama kako bi i mami bilo lepse jer sam smatrala da ce se bolje osecati ako nas bude vise i ako bude tu jos neko ko je priblizniji njenim godinama.Prvo je nastao problem kad smo seli da veceramo,a ona sela na stolicu koja je ledjima okrenuta tv-u.Uzalud su bila nasa ubedjivanja da je docek nove godine i da sedne tako da i ona moze da gleda tv.Jednostavno nas je odbijala navodeci razlog da nju pesme i tv ne interesuju.Tako je ostala da sedi do ponoci.Jako malo je pricala sa nama,vise je prazno bez ikakvih emocija gledala ispred sebe u prozor.U ponoc smo iscestitali novu godinu jedni drugima i posle nekih 15 minutami je rekla da joj se bas spava i da joj namestim krevet.Ujutru sam je pitala jel se seca sta smo sinoc slavili,nije znala da mi odgovori.Tad sam shvatila da ti datumi njoj nista u sustini ne znace.Ove godine cu je srediti za spavanje,dati joj njene tablete(svejedno posle njih uglavnom zaspi) i otici cemo kod komsija,a svekrva ce pripaziti na nju ukoliko se probudi.Mada bicemo i mi blizu tako da mogu da dotrcim do kuce ako bude nekih problema.Suprug i ja smo se dogovorili za pravoslavnu novu godinu da budemo kuci i da je docekamo sa mamama .Tako cu bar malo ubiti grizu savesti sto je 31.ostavljam i idem

E sad ne znam u kojoj je fazi tvoj tata,koliko je dementan i dali ce se sutradan secati svega?Mozda da ga malo slagis da moras kod cerke da joj pricuvas decu jer oni idu na doceka nove godine,a sutradan da ispecete tu prasetinu i da napravite reprizu nove godine.

Pozdrav svima.
U narednih par postova pokušat ću rezimirati tok bolesti moje mame. Možda će nekome ko je na početku, tek se susreće sa ovom bolešću vredeti.
Po mojoj proceni bolest kod moje majke počela je pre 8-9 godina. Brzo iza smrti moga tate. Mi kao porodica smo shvatili tek zadnje dve godine, kada su faze „delirijuma“ postale ekstremne. U početku majka se žalila na sve: porodicu, komšije, državu, klimu itd. Ovu fazu smo objašnjavali tako što je ostala sama. Brat otišao daleko zbog ratih događaja a ja već jako davno udajom.
Posle dve godine od smrti tate uočila sam da je prestala kuvati i da je potpuno izgladnela. Bilo je leto i mada je to period kada je uvek bila u svom stanu doveli smo je kod mene i uz brigu ona se vrlo brzo oporavila. Kada smo je doveli sva se tresla, teturala kada hoda, tupo nas posmatrala. Verovala sam da nema želju da sprema hranu jer je sama. Pored svih razgovora nije htela da ostane kod nas. U ponašanju stalno je kao nešto bila ljuta, nismo znali ni na koga ni zašto.
Nastavak sledi

Lepo je što hoćeš da ispričaš sve to, upravo zbog toga što stalno kažemo da sam početak tada nismo prepoznali.
I bolest moje majke počela je posle jednog vrlo stresnog događaja, koji je za nju bio dvostruko strašan – i kao teško iskustvo, u kojem je bila veoma uplašena, i kao sećanje na jedan takav događaj iz njenog puberteta, koji je i tada bio ozbiljno traumatičan. Posle toga počela je da izbegava dnevne obaveze: odlazak u prodavnicu, kuvanje, čišćenje. Onda je to učestalo, ali uvek uz neko opravdavanje zašto nešto nije uradila, a mi smo mislili da žena ima pravo da ne radi ako joj se neće. U to vreme potpuno je prestala da dolazi kod mene sama (ja već godinama nisam živela sa njom), a ranije je umela sa dođe skoro svako pre podne da prošeta sa mojim detetom. Posle dve godine dogodilo de nekoliko situacija u kojima je potpuno čudno i za nju neuobičajeno odreagovala. Jednom je potpuno mirno i na vrlo grub način odbila da mi pomogne u situaciji koja za mene bila veoma teška, a drugog puta potpuno je ignorisala njenu blisku rođaku kojoj je trebala neka usluga, veoma, veoma važna, a koju mamu ništa ne bi remetila. Oba puta smo primetili koliko je to čudno, čak i komentarisali, ali nismo shvatili poruku, niti je povezali sa prethodnim događajima.
A onda su stvari počele da proklizavaju.

Flori, ti si stvarno duša ove teme i mi svi živnemo kad si tu!