Demencija

tacagz:

Ja sam pobjegla cim su mu dosla djeca i cim mi je rekao da se nosim u Q
u stvari ja mu nikako nisam mogla pomoci,jer sam mu i ja izazivala bijes ,a on je ucutao kad su mu djeca pricala price iz tog stana ( a ja to nista ne znam ) .
a i proslo mi je kroz glavu ,koji cu ja djavo ovdje kad sam na rubu zivaca,a meni moji zivci trebaju .
i nosim se mislju da par dana idem tamo samo u nabavku i da im skuvam rucak,
ne toliko zbog svekra,vec cisto pedagoski,da ovi zdravi skapiraju da je to njihov otac i muz i vise njihova odgovornost,nego moja.

- - - - - - - - - -

i da uspavali su ga ljekovi

Kliknite za proširenje...

Svekrva nije kriva sto se izletela da kaze takvu cinjenicu. Desavalo se I meni. Posle se jedva iscupam. Vremenom se nauci da se ogranicavaju teme i da se skrece na drugi kolosek. Ali morace svi da se potrude. A sve zbog mira tvog svekra i cele porodice. Meni su mamine sestre pravile haos. Vec sam pisala o tome. Stalno su je podsecale na to da je u domu, da je ostavila stan... a mama se drugog dana boravka u stanu dok sam je vodila kuci na par dana, ponasala kao da je u gostima u nepoznatoj sredini. A u domu je besnela sto nije u svojoj kuci Morate da mu odredite redosled desavanja u toku dana i da se, koliko je moguce, drzite toga. POsto je preke naravi, morate biti oprezni koju cete temu zapocinjati. Probajte da kao pitate njega za neke svoje nedoumice i da ga hvalite kako je on najbolji u tome. Kod moje mame je to palilo, jer je uvek bila pomalo sujetna. Mogli ste da pokusate da svalite na svekrvu da je pobrkala od kada je dosla iz banje i da to jeste uvek bio njegov stan. Naravno ona bi se u tom slucaju, najbolje bi bilo, slozila ... i on bi se smirio valjda. A mozda da vidite sa doktorima da mu pojaca nesto za smirenje ili neki antipsihotik? Morate i redovno da pratite pritisak i secer i sve ostalo sto moze da utice... Mozda mu je previse jaka terapija za cirkulaciju? Podrzavam te da se malo sklonis. Bojim se samo da ce ovi tvoji potpuno da zabrljaju

bezuslovna ljubav:

Svekrva nije kriva sto se izletela da kaze takvu cinjenicu. Desavalo se I meni. Posle se jedva iscupam. Vremenom se nauci da se ogranicavaju teme i da se skrece na drugi kolosek. Ali morace svi da se potrude. A sve zbog mira tvog svekra i cele porodice. Meni su mamine sestre pravile haos. Vec sam pisala o tome. Stalno su je podsecale na to da je u domu, da je ostavila stan... a mama se drugog dana boravka u stanu dok sam je vodila kuci na par dana, ponasala kao da je u gostima u nepoznatoj sredini. A u domu je besnela sto nije u svojoj kuci Morate da mu odredite redosled desavanja u toku dana i da se, koliko je moguce, drzite toga. POsto je preke naravi, morate biti oprezni koju cete temu zapocinjati. Probajte da kao pitate njega za neke svoje nedoumice i da ga hvalite kako je on najbolji u tome. Kod moje mame je to palilo, jer je uvek bila pomalo sujetna. Mogli ste da pokusate da svalite na svekrvu da je pobrkala od kada je dosla iz banje i da to jeste uvek bio njegov stan. Naravno ona bi se u tom slucaju, najbolje bi bilo, slozila ... i on bi se smirio valjda. A mozda da vidite sa doktorima da mu pojaca nesto za smirenje ili neki antipsihotik? Morate i redovno da pratite pritisak i secer i sve ostalo sto moze da utice... Mozda mu je previse jaka terapija za cirkulaciju? Podrzavam te da se malo sklonis. Bojim se samo da ce ovi tvoji potpuno da zabrljaju

Kliknite za proširenje...

procitala sam za vikend tvoje postove <3
Moj svekar je definitivno z(*&*&* lik
Sinoc je cutao i potvrdjivao kad mu je kcerka pricala o stanu i cim je ona otisla,on mi je rekao lazu me ove dve,i ja sam im jedan dan cutao ,ali vise necu
ali ja sam mu mlatila da mu je zena zabrljala,da ce sve biti kako on hoce,on kaze ja cu prodati ovaj stan,ja kazem prodajte,popijte ljekove da idemo na pijacu sutra i sve je kao mirno proslo.
jutros ustao ,po pogledu mu vidim da pojma nema ko sam ja ,nece da zivi u tom stanu ,njegov stan su prodali ( kako li samo to pamti pet dana ),sa mnom nece ni da prica,jos me imitira ( posto mu se ja obracam skoro pa sapatom i veselim tonom ) i kaze mi necu nista od tebe .
nije htio insulin ,ni dorucak ni ljekove ,ni pelene ...i kad je poceo da se trese naovemo hitnu oni pa nece da dodju,kazu zovite kad padne u komu,vasa je odgovornost da mu date ljekove.
zove ih svekrva ponovo i kaze im ne moze biti nasa odgovornost,on odbija ljekove bez kojih pada u komu ,a vi to mozete sprijeciti,eto ih dolaze.
u hitnoj ,psihijatar,zenica koju poznajemo privatno ( i ja jedva cekam da dobijem srpske papire da idem kod nje ),kaze on treba da lezi kod nas,ali je jako hladno i prokisnjava
kosnultovala se sa njegovim neurologom ubacili mu jos dva puta po cetvrtinu ,da li je klozepam nesto tako ( antipsihotik je ) i vratili ga kuci.
kod kuce on place,naslonio glavu na moje rame i place kao dijete i hoce da jede,hoce ljekove,hoce sve .
i ja odem kuci (moram da radim od kuce ) ovaj opet napravio haos ,ustao da udari zenu ,muz ga sprijecio ali ovaj pao na kauc i vice mu gubi se iz moje kuce ( po potrebi je njegova ) ,pa je gadjao mog muza flasom ,pa je muz odlijepio i rekao mu ajde da vidim sta mi mozes,i sad kaze da se uplasio i da cuti.
a da,njemu je prije sedam dana na kontroli doktor korigovao tablete za pritisak i cirkulaciju ,izbacio mu je enalapril uvece,
ne znam,ja zaista sve mogu i nije mi tesko ni da ponavljam jedno te isto do beskonacnosti i da ostavljam sve svoje obaveze da bih ga prosetala i da mu prepricavam emisije o pecanju ( a mrzim pecanje ) i da perem i kuvam i da zadrzim smiren ton i kad bombe padaju,ali ovoliku nemoc koju osjetim kad ne mogu nekom da pomognem,to ne znam kako cu podnijeti.
i pricala sam im sinoc kako je vazno odrediti sta je najhumanije.
i sinoc sam bila razumna kad sam rekla da je dom najhumanije rjesenje ,a danas sveki prica komsinici kakav dom,ko ce ga paziti u domu.
ja uopste ne shvatam,kako ona ne vidi da mi vise ne mozemo da ga pazimo,niti da mu pomognemo,ne sto mi ne zelimo,nego sto ne mozemo da mu damo ljekove i hranu,a da on ne dobije slom zivaca.
ne mozemo da ga presvucemo jer on dobije slom zivaca.
ne mozemo da mu pruzimo prijatno i poznato okruzenje,jer ga ne prepoznaje i ne prija mu.
mucimo mi njega,muci on nas.
a pri tom,ja sam tamo najstpljivija samo zato sto sam godinama volontirala sa djecom sa posebnim potrebama i prosto samo imam neke vjestine koje mi pomazu,
ali sa druge strane,ja sam samo ljudsko bice meni alarm "cuvaj sebe " vec uveliko drdna po tintati

Nagradu NIN-a ove godine je dobio roman u kojem se piše o odnosu ćerke i (dementne) majke.
http://www.blic.rs/kultura/vesti/fu...asto-je-arzamas-najbolji-roman-godine/m1jx8y8
Nisam još videla knjigu, baš me zanima.

Seka Sablić i Anica Dobra čitaju odlomak iz romana "Arzamas"

Evo upravo slušam na vijestima o toj knjizi i jedva čekam da je pročitam, da malo "sjasem" sa trilera :-)
Inače mog svekra su po drugi put htjeli primiti na psihijatriju ali nema mjesta.
A za divno čudo nakon cjelodnevnog divljanja uspjela sam ga "pretupati" da popije ljekove i čak pola banane da pojede.
Do sutra ko živ ko mrtav. :-)

Evo upravo slušam na vijestima o toj knjizi i jedva čekam da je pročitam, da malo "sjasem" sa trilera :-)
Inače mog svekra su po drugi put htjeli primiti na psihijatriju ali nema mjesta.
A za divno čudo nakon cjelodnevnog divljanja uspjela sam ga "pretupati" da popije ljekove i čak pola banane da pojede.
Do sutra ko živ ko mrtav. :-)

E, odlično, ceo dan čitam o nagradi na svim vestima, sad ću da je naručim

Inače, plan je bio da sutra u zoru idemo da vadi krv. Pozvala sam je s posla u 17h i rekla joj da jede, jer posle 18h ne sme ništa. Dolazim u 18:40, ona opušteno sedi i jede. Plan se odlaže za prekosutra

Taco, probaj da objasniš svekrvi da je mnogo bolje da deda ide u dom nego na psihijatriju. Na psihijatriji će da ga napune lekovima i da ga prividno smire, a doći će posle kući još grđi i gori. Ovo sa čim se mi borimo se ne leči, treba im stručna nega, to će u domu da dobije, ali im lečenje ništa ne znači jer leka nema.

Meni su ta njihova ajde, bezazlena brljanja jako simpatična.
Moj svekar je šesti dan bez pauze, sem spavanja agresivan.
Od jutros se razvodi, zaklace ženu na spavanju ali ne danas, već sutra prekosutra, samo mu je pas prijatelj, mi mu koricu hljeba nismo dali i sto puta potvrđeno, a najvažnije
Bolje i najgluplja laž i preusmeravanje pažnje na nešto što im prija od rasprave!
Samo mi se ukazala prilika da mlati o temama koje su meni poznate, posrecilo mi se. Rekla sam mu ajde da jedete da se oporavite pa vam tražimo novu devojku.
Neću ocu prvu.
pa prvu ćemo naučiti sa

"Arzamas" sam čitala jesenas i baš me je dirnula knjiga. Puno toga sam prepoznala, smejala se i plakala nad nekim delovima. Obavezno je pročitajte! Divne su i ostale knjige Ivane Dimić.

Znaci šesti dan agresije bez prestanka i napokon mi se ukaza tema za koju mogu da se zakacim.
On i ja ni kad je bio zdrav nismo imali o čemu da pričamo jer to su teme o vojsci, pecanju, novcu, politici, sve redom ono o čemu ja ne umem da caskam.
Pri tom on se zakačio bas za taj stan koji je postojao kad sam ja imala tri godine :-)
Ali pošto se on danas razvodi i ubice ženu na spavanju i nije plakao zbog žene kad je bila u banji već zbog doktorice kod koje je bio juče.
Ja mu u naletu najvećeg bijesa pridjem i kažem mu ajmo doručak i ljekovi da se oporavite pa tražimo drugu djevojku.
Neću drugu ocu prvu.
Ja mu kažem tu je prva samo ćemo je malo prevaspitati.
A stan?
I ja mu kažem ne poznajem taj stan, ali sam sigurna da ćete ga naci kad vam bude bolje.
I brzinski mu pokažem video klip sa praunukom i kažem mu kakve divne unuke ima i on počne da plače i plače i plače i plače i sad kao da je izašao iz zacaranog kruga.
Jes da ustane i kao pere kosu pa briše cipele ali komunicira, gleda djokovica, pitanje dokle će trajati ali bar malo da "danem dušom" :-)
Dakle sto puta pisano o tome, sto puta potvrđeno bolje i najgluplja laž i preusmeravanje na nešto što zaista vole ili im samo nešto znači od raspravljanja.

Msm ja to svojima na mogu da objasnim, te oni ne mogu glumiti idiota, te se boje da ga još više ne zbune ako slažu, ali v se sad čak i smije jer sam mu rekla da sakrije češalj i knjižice koje je kao spakovao pa mu ih našla.
A zaboravila sam kad smo se zadnji put smijali.
Kao da smo prije sto godina tumarali po pijaci pa jedan kupimo šargarepu, drugi ništa jer zaboravi po šta smo pošli, pa uspijemo upropastiti osamdeset kg kupusa (svi su tad mislili da sam ja gora od njega :-)),ali tad se stalno smijao :-(
Bas mi zao matorog baksuza :-(

Bila sam juce kod tetke.
Posle onog pada od prosle nedelje, vraca se u neku "normalu". Dobro je raspolozena,komunicira sa ljudima, lepo jede...
Ima tri udvaraca, a jedan je iz Ljubljane, bas fin gospodin
Juce je pitala za neke iz familije sa kojima nije bila previse bliska, nije ih videla od letos. Kaze mi negovateljica da se u poslednje vreme desava da je pozove po imenu, sto je potpuno neocekivano, jer nikome, ali apsolutno nikome od zaposlenih nije zapamtila ime.
Dobro je dok je ovako.
NEka idu danu.

Pahuljice, baš sam jutros mislila na tebe i tetku Biće ona dobro još dugo, ne brini, sve si super odradila i na vreme je smestila na sigurno. A vidiš da i ima dobar provod

Mi smo jutros uspele da izvadimo krv, mada sam ja sve živce pogubila jer je opet počela da ustaje u ranu zoru i tumara po kući. A ja ko zec spavam od kad ima dijagnozu, od 4 do 6 sam spavala sa jednim okom otvorenim. Onda joj tako neispavana objasni da ne ide danas kod lekara nego u ponedeljak, pa ne treba da se sređuje. A sređivanje znate kako izgleda, kao Mis Havišam, kosu ne pamtim kad je oprala, čupava je kao neki stari brisko. Ovo "bijelo g..no opet pada", zaboravila sam juče da spremim pare za laboratoriju, pa po vejavici, kao partizani peške za pare i u lab, jer nemam gde da se parkiram ispred bankomata.

Sve u svemu, umorna sam, besna, zaboravila sam da kupim uloške, sad treba da idem na posao i da se pravim da znam šta radim. Veselooo

sasandra:

Pahuljice, baš sam jutros mislila na tebe i tetku Biće ona dobro još dugo, ne brini, sve si super odradila i na vreme je smestila na sigurno. A vidiš da i ima dobar provod

Mi smo jutros uspele da izvadimo krv, mada sam ja sve živce pogubila jer je opet počela da ustaje u ranu zoru i tumara po kući. A ja ko zec spavam od kad ima dijagnozu, od 4 do 6 sam spavala sa jednim okom otvorenim. Onda joj tako neispavana objasni da ne ide danas kod lekara nego u ponedeljak, pa ne treba da se sređuje. A sređivanje znate kako izgleda, kao Mis Havišam, kosu ne pamtim kad je oprala, čupava je kao neki stari brisko. Ovo "bijelo g..no opet pada", zaboravila sam juče da spremim pare za laboratoriju, pa po vejavici, kao partizani peške za pare i u lab, jer nemam gde da se parkiram ispred bankomata.

Sve u svemu, umorna sam, besna, zaboravila sam da kupim uloške, sad treba da idem na posao i da se pravim da znam šta radim. Veselooo

Kliknite za proširenje...

KOmplikovano joj je da opere kosu.
Odvedi je do frizera ili joj pomozi.
Tetka je jednom prilikom 4 puta samponirala kosu, jer je bila besna i nervozna, i nikako nisam uspela da doprem do nje da ne treba vise sampona. Na kraju mi je rekla - pa otkud znam koliko sam puta samponirala, bolje vise nego manje!!!!

I pripazi na sebe... Pronadji nesto, makar i sitnicu u svakom danu koja ce ti ulepsati i oziveti dan.
Znam da je tesko, ali treniraj polako.

beket:

Nagradu NIN-a ove godine je dobio roman u kojem se piše o odnosu ćerke i (dementne) majke.
http://www.blic.rs/kultura/vesti/fu...asto-je-arzamas-najbolji-roman-godine/m1jx8y8
Nisam još videla knjigu, baš me zanima.

Kliknite za proširenje...

Ima odlomak na internet. Kombinacija dijaloga majke I cerke od par recenica, bez opisa I komentara I sirenja price. A onda fragmentarno razmisljanje, u vidu zapisa o smrti I egzistenciji I ljubavi I zivotu... To nije roman, kao prvo. A kao drugo nije me zaintrigirao na tih par strana. Mozda je u nastavku interesantnije, ali mislim da to nije za one koji su u veeelikom problemu sa dementnima, pa da nesto nauce I shvate u smislu konkretnih svakodnevnih problema. Kazem opet, nisam procitala sve. A nije mi u ovom trenutku do filozofiranja.

Knjiga možda nije roman u klasičnom smislu, nevelikog je obima, fragmentarna, ali je mene zaista dirnula. Usredsređena je na ono bitno, autorka piše o svom neposrednom iskustvu, ali vrlo bira epizode, prenosi delove dijaloga koji su fantastični jer sam baš u njima puno toga prepoznavala i emotivno reagovala. Svakako nije priručnik za ponašanje prema dementnima, niti je nekakva ispovest. Ali meni je fascinantno da je autorka nakon 9 godina života sa majkom koja boluje od Alchajmera uspela da napiše jednu toplu, pozitivnu, ali nadasve stilski besprekornu i pametnu knjigu. Važna je i poruka da nakon bolesti i smrti pobeđuje ljubav. Negde sam joj dok sam čitala knjigu silno zavidela što je smogla snage da do kraja odneguje majku i ostane toliko pozitivna. To se vidi i po njenim gostovanjima na raznim televizijama koja su pravo osveženje u odnosu na brojne druge nabeđene i kvaziangažovane umetnike. A nadam se da će ova knjiga makar malo doprineti razumevanju demencije u javnosti.

Mamu su prebacili na odeljenje intenzivne nege, nesto sto jako lici na bolnicu u domu.NIje bilo ama bas nikakvog razloga za to, jer je sve ovo vreme bila stabilna. Deset dana sam provela kod nje I svi su obecavali da se radi na dovodjenju nove cimerke, a onda juce ujutru ...sedam dana kako sam se vratila od mame, a udaljena sam da bih opet krenula na put... jako su me iznervirali svojom neprofesionalnoscu I licemerjem. Propraticu koga ce bas da dovedu u tu sobu gde je bila moja mama, jer je nekom ocigledno stalo da je oslobodi. Mama je bila juce vesela, jer su svi obigravali oko nje, a I mislila je da je dosla u goste. A meni su nekontrolisano isle suze celog dana. Sociolog I psiholog su rekle da se mama sjajno prilagodila juce, kao da nije dementna. Rekla sam im da me podsecaju na moje tetke I da treba vise da se informisu o demenciji, Jutros mama nece da jede, kaze da *ove svinje samo pricaju*-jedna zena ukljucuje tv po ceo dan, sto mojoj mami ne prija. Prija joj muzika, ali je ocigledno nerviraju glasovi, koje ne moze da prati. I mene nerviraju serije. Kaze mi *nemoj I ti da mi stajes na muku*. S jedne strane dobro sto je nisu prebacili na odeljenje zatvorenog tipa gde je haos I sa dementnima I sa psihickim bolesnicima I sa higijenom I bez kontrole negovatelja I ostalih...tu niko ne ulazi, osim osoblja I direktnih srodnika. I ovde ne mogu da iskontrolisem negovatelje, jer su sada pelene kod glavne sestre, a pre su bile kod komsinice. Ne znam ni da li je pila lekove, jer je ranije komsinica pratila sta se desava. Ne znam koliko je jela a komsinici je naporno da ide na sprat vise puta da bi proveravala svaki obrok... Bojim se I da ce se mama tu uznemiriti I da ce joj se pogorsati stanje. Ocigledno da joj vise prija mir I tisina, kao u staroj sobi. Prvo su rekli da nisu preneli sve stvari, da su ostavili mogucnost vracanja u staru sobu, a onda mi komsinica kaze da su preneli sve. Pitam socijalno radnicu drugi put jutros I ona potvrdi da su sve preneli. Znaci opet laz I nepostovanje dogovora. Uh...

arabeska11:

Knjiga možda nije roman u klasičnom smislu, nevelikog je obima, fragmentarna, ali je mene zaista dirnula. Usredsređena je na ono bitno, autorka piše o svom neposrednom iskustvu, ali vrlo bira epizode, prenosi delove dijaloga koji su fantastični jer sam baš u njima puno toga prepoznavala i emotivno reagovala. Svakako nije priručnik za ponašanje prema dementnima, niti je nekakva ispovest. Ali meni je fascinantno da je autorka nakon 9 godina života sa majkom koja boluje od Alchajmera uspela da napiše jednu toplu, pozitivnu, ali nadasve stilski besprekornu i pametnu knjigu. Važna je i poruka da nakon bolesti i smrti pobeđuje ljubav. Negde sam joj dok sam čitala knjigu silno zavidela što je smogla snage da do kraja odneguje majku i ostane toliko pozitivna. To se vidi i po njenim gostovanjima na raznim televizijama koja su pravo osveženje u odnosu na brojne druge nabeđene i kvaziangažovane umetnike. A nadam se da će ova knjiga makar malo doprineti razumevanju demencije u javnosti.

Kliknite za proširenje...

Vise su pisali o horizontali I vertikali strukture dela, nego sto su stavljali u prvi plan demenciju. Vise su pricali o odnosu majke I cerke, kao temi koja se retko obradjivala u nasoj knjizevnosti, nego o demenciji. Metafiziko promisljanje je I meni zanimljivo. Naravno, uzivam I ja u tome, ali kada nisam u haosu. Doduse, ne okrivljujem ja pisca sto nije napisao prakticnu knjigu o demenciji, ali ocekivala sam da ce I knjizevnica , odnosno dramaturg, da pokrene temu demencije na konferenciji za stampu. A ono u centru paznje objasnjenje porekla imena romana, koje se ponavljalo u svim novinama. Ali dobro... Bar se pomenulo.

sasandra:

Pahuljice, baš sam jutros mislila na tebe i tetku Biće ona dobro još dugo, ne brini, sve si super odradila i na vreme je smestila na sigurno. A vidiš da i ima dobar provod

Mi smo jutros uspele da izvadimo krv, mada sam ja sve živce pogubila jer je opet počela da ustaje u ranu zoru i tumara po kući. A ja ko zec spavam od kad ima dijagnozu, od 4 do 6 sam spavala sa jednim okom otvorenim. Onda joj tako neispavana objasni da ne ide danas kod lekara nego u ponedeljak, pa ne treba da se sređuje. A sređivanje znate kako izgleda, kao Mis Havišam, kosu ne pamtim kad je oprala, čupava je kao neki stari brisko. Ovo "bijelo g..no opet pada", zaboravila sam juče da spremim pare za laboratoriju, pa po vejavici, kao partizani peške za pare i u lab, jer nemam gde da se parkiram ispred bankomata.

Sve u svemu, umorna sam, besna, zaboravila sam da kupim uloške, sad treba da idem na posao i da se pravim da znam šta radim. Veselooo

Kliknite za proširenje...

Pokusaj da je ne obavestavas o terminu za kontrolu. Onda nece biti tako nervozna, a I ti ces se naspavati. Dobro je dok ne pocnes na ulici diskretno da proveravas da li imas suknju ispod kaputa. To ja radim jos od pre otprilike 3 godine.

bezuslovna ljubav:

Mamu su prebacili na odeljenje intenzivne nege, nesto sto jako lici na bolnicu u domu.NIje bilo ama bas nikakvog razloga za to, jer je sve ovo vreme bila stabilna. Deset dana sam provela kod nje I svi su obecavali da se radi na dovodjenju nove cimerke, a onda juce ujutru ...sedam dana kako sam se vratila od mame, a udaljena sam da bih opet krenula na put... jako su me iznervirali svojom neprofesionalnoscu I licemerjem. Propraticu koga ce bas da dovedu u tu sobu gde je bila moja mama, jer je nekom ocigledno stalo da je oslobodi. Mama je bila juce vesela, jer su svi obigravali oko nje, a I mislila je da je dosla u goste. A meni su nekontrolisano isle suze celog dana. Sociolog I psiholog su rekle da se mama sjajno prilagodila juce, kao da nije dementna. Rekla sam im da me podsecaju na moje tetke I da treba vise da se informisu o demenciji, Jutros mama nece da jede, kaze da *ove svinje samo pricaju*-jedna zena ukljucuje tv po ceo dan, sto mojoj mami ne prija. Prija joj muzika, ali je ocigledno nerviraju glasovi, koje ne moze da prati. I mene nerviraju serije. Kaze mi *nemoj I ti da mi stajes na muku*. S jedne strane dobro sto je nisu prebacili na odeljenje zatvorenog tipa gde je haos I sa dementnima I sa psihickim bolesnicima I sa higijenom I bez kontrole negovatelja I ostalih...tu niko ne ulazi, osim osoblja I direktnih srodnika. I ovde ne mogu da iskontrolisem negovatelje, jer su sada pelene kod glavne sestre, a pre su bile kod komsinice. Ne znam ni da li je pila lekove, jer je ranije komsinica pratila sta se desava. Ne znam koliko je jela a komsinici je naporno da ide na sprat vise puta da bi proveravala svaki obrok... Bojim se I da ce se mama tu uznemiriti I da ce joj se pogorsati stanje. Ocigledno da joj vise prija mir I tisina, kao u staroj sobi. Prvo su rekli da nisu preneli sve stvari, da su ostavili mogucnost vracanja u staru sobu, a onda mi komsinica kaze da su preneli sve. Pitam socijalno radnicu drugi put jutros I ona potvrdi da su sve preneli. Znaci opet laz I nepostovanje dogovora. Uh...

Kliknite za proširenje...

Ne bih da ti stajem na muku...ali...citam sta pises i pitam se,da li je mozda pametno da potrazis neki drugi dom
neki gde bi se dogovori postovali i gde bi ti bila mirnija nego sad.

pahuljicagm:

KOmplikovano joj je da opere kosu.
Odvedi je do frizera ili joj pomozi.
Tetka je jednom prilikom 4 puta samponirala kosu, jer je bila besna i nervozna, i nikako nisam uspela da doprem do nje da ne treba vise sampona. Na kraju mi je rekla - pa otkud znam koliko sam puta samponirala, bolje vise nego manje!!!!

I pripazi na sebe... Pronadji nesto, makar i sitnicu u svakom danu koja ce ti ulepsati i oziveti dan.
Znam da je tesko, ali treniraj polako.

Kliknite za proširenje...

Moja mama nikada nije zadovoljna kada je ja kupam. Prvo pristane uz moju laz da je to banjska voda I da ce joj leciti reumu. Onda je jedva odvucem do kupatila, uz njene povike *ubi me, smrznucu se, upropastila si me... samo si me razmrljavila, nista me nisi okupala.* Kada je potpuno sredim onda me hvali, a ja kazem da je najzgodnija gospodja I da je svi cene zato sto je doterana. I onda otpevamo nesto prikladno

- - - - - - - - - -

tacagz:

Znaci šesti dan agresije bez prestanka i napokon mi se ukaza tema za koju mogu da se zakacim.
On i ja ni kad je bio zdrav nismo imali o čemu da pričamo jer to su teme o vojsci, pecanju, novcu, politici, sve redom ono o čemu ja ne umem da caskam.
Pri tom on se zakačio bas za taj stan koji je postojao kad sam ja imala tri godine :-)
Ali pošto se on danas razvodi i ubice ženu na spavanju i nije plakao zbog žene kad je bila u banji već zbog doktorice kod koje je bio juče.
Ja mu u naletu najvećeg bijesa pridjem i kažem mu ajmo doručak i ljekovi da se oporavite pa tražimo drugu djevojku.
Neću drugu ocu prvu.
Ja mu kažem tu je prva samo ćemo je malo prevaspitati.
A stan?
I ja mu kažem ne poznajem taj stan, ali sam sigurna da ćete ga naci kad vam bude bolje.
I brzinski mu pokažem video klip sa praunukom i kažem mu kakve divne unuke ima i on počne da plače i plače i plače i plače i sad kao da je izašao iz zacaranog kruga.
Jes da ustane i kao pere kosu pa briše cipele ali komunicira, gleda djokovica, pitanje dokle će trajati ali bar malo da "danem dušom" :-)
Dakle sto puta pisano o tome, sto puta potvrđeno bolje i najgluplja laž i preusmeravanje na nešto što zaista vole ili im samo nešto znači od raspravljanja.

Msm ja to svojima na mogu da objasnim, te oni ne mogu glumiti idiota, te se boje da ga još više ne zbune ako slažu, ali v se sad čak i smije jer sam mu rekla da sakrije češalj i knjižice koje je kao spakovao pa mu ih našla.
A zaboravila sam kad smo se zadnji put smijali.
Kao da smo prije sto godina tumarali po pijaci pa jedan kupimo šargarepu, drugi ništa jer zaboravi po šta smo pošli, pa uspijemo upropastiti osamdeset kg kupusa (svi su tad mislili da sam ja gora od njega :-)),ali tad se stalno smijao :-(
Bas mi zao matorog baksuza :-(

Kliknite za proširenje...

Jesu li oni svesni da si im ti dar s nebesa Ali, moras ih naterati da se dovijaju. Inace kvare sve sto ti postignes. Rekla sam ti za moje tetke. U jednom trenutku sam im pretila da cu ostaviti sluzbenu belesku u centru za socijalno, da nisam odgovorna ako se mojoj mami nesto desi a oni je podgovaraju I zbunjuju. Maaaaalcice su se smirile. A I to je nesto znacilo. Ozbiljno razgovaraj o smestanju svekra u dom. MOzda je sada pravi momenat kada vec nije zadovoljan kucom u kojoj je. I pazite da Vam ne odsunja negde.

bezuslovna ljubav:

Mamu su prebacili na odeljenje intenzivne nege, nesto sto jako lici na bolnicu u domu.NIje bilo ama bas nikakvog razloga za to, jer je sve ovo vreme bila stabilna. Deset dana sam provela kod nje I svi su obecavali da se radi na dovodjenju nove cimerke, a onda juce ujutru ...sedam dana kako sam se vratila od mame, a udaljena sam da bih opet krenula na put... jako su me iznervirali svojom neprofesionalnoscu I licemerjem. Propraticu koga ce bas da dovedu u tu sobu gde je bila moja mama, jer je nekom ocigledno stalo da je oslobodi. Mama je bila juce vesela, jer su svi obigravali oko nje, a I mislila je da je dosla u goste. A meni su nekontrolisano isle suze celog dana. Sociolog I psiholog su rekle da se mama sjajno prilagodila juce, kao da nije dementna. Rekla sam im da me podsecaju na moje tetke I da treba vise da se informisu o demenciji, Jutros mama nece da jede, kaze da *ove svinje samo pricaju*-jedna zena ukljucuje tv po ceo dan, sto mojoj mami ne prija. Prija joj muzika, ali je ocigledno nerviraju glasovi, koje ne moze da prati. I mene nerviraju serije. Kaze mi *nemoj I ti da mi stajes na muku*. S jedne strane dobro sto je nisu prebacili na odeljenje zatvorenog tipa gde je haos I sa dementnima I sa psihickim bolesnicima I sa higijenom I bez kontrole negovatelja I ostalih...tu niko ne ulazi, osim osoblja I direktnih srodnika. I ovde ne mogu da iskontrolisem negovatelje, jer su sada pelene kod glavne sestre, a pre su bile kod komsinice. Ne znam ni da li je pila lekove, jer je ranije komsinica pratila sta se desava. Ne znam koliko je jela a komsinici je naporno da ide na sprat vise puta da bi proveravala svaki obrok... Bojim se I da ce se mama tu uznemiriti I da ce joj se pogorsati stanje. Ocigledno da joj vise prija mir I tisina, kao u staroj sobi. Prvo su rekli da nisu preneli sve stvari, da su ostavili mogucnost vracanja u staru sobu, a onda mi komsinica kaze da su preneli sve. Pitam socijalno radnicu drugi put jutros I ona potvrdi da su sve preneli. Znaci opet laz I nepostovanje dogovora. Uh...

Kliknite za proširenje...

To sa sobom je baš sumnjivo. Ne mogu da verujem da nisu imali koga da smeste u drugi krevet. Barem u Beogradu nema slobodnih mesta u državnim domovima, a po ovoj zimi su, ako je verovati medijima, dobili nalog da smeštaju i beskućnike, naročito u delovima Srbije gde ne postoje nikakva prihvatilišta. Ali čak i kada saznaš koga su smestili u sobu, to tvojoj mami i tebi mnogo ne pomaže. Ne znam da li možeš da dobiješ nekakav pisani izveštaj o razlozima premeštaja (a oni bi morali da imaju kakvu-takvu dokumentaciju o svakom korisniku), mada je pitanje koliko je pametno zaoštravati odnose sa doktorima i dr. Kako god, znamo koliko su dementni osetljivi na bilo kakvu promenu, makar ona bila i banalna, a kamoli ovako krupna.

- - - - - - - - - -

pahuljicagm:

KOmplikovano joj je da opere kosu.
Odvedi je do frizera ili joj pomozi.
Tetka je jednom prilikom 4 puta samponirala kosu, jer je bila besna i nervozna, i nikako nisam uspela da doprem do nje da ne treba vise sampona. Na kraju mi je rekla - pa otkud znam koliko sam puta samponirala, bolje vise nego manje!!!!

I pripazi na sebe... Pronadji nesto, makar i sitnicu u svakom danu koja ce ti ulepsati i oziveti dan.
Znam da je tesko, ali treniraj polako.

Kliknite za proširenje...

To sa kupanjem je posebna priča. Mama sama nije mogla u kadu, a i bolje jer je bila baš nestabilna, kukala je da joj je hladno. Ne smem da kažem koliko je najduže prošlo između dva kupanja dok je bila kod kuće U domu su tu, naravno, mnogo efikasniji. Kuka i tamo, ali manje. Tu se baš vidi razlika između stručnog osoblja i nas dobronamernih.

j.e.l.e.n.a.:

Ne bih da ti stajem na muku...ali...citam sta pises i pitam se,da li je mozda pametno da potrazis neki drugi dom
neki gde bi se dogovori postovali i gde bi ti bila mirnija nego sad.

Kliknite za proširenje...

To je drzavni dom, a ja nemam novca za privatni. Mama je bila stabilna u svojoj sobici, kao sto sam napisala. Vece probleme je pravila ranijih godina dok je bila pokretna, nego sada. A ja sam organizovala podrsku komsinice I funkcionisala je. Uspela sam I sada da stupim u kontakt sa jednom korisnicom, koja je socijalni slucaj, da joj kazem da uzme mamin mobilni, pa tako da nadgledam I da se cujem sa mamom. U domu su kategorisana odeljenja - samostalni, poluzavisni, zavisni (zakljucano odeljenje) I odeljenje gerijatrije. Moja mama je sada na gerijatriji. Ranije su joj pretili zavisnim - zakljucanim odeljenjem, gde je haos sto se tice higijene I ponasanja I korisnika I negovatelja. Uglavnom dementne kada postanu agresivni I ne mogu da ih obuzdaju u bilo kojem smislu, smestaju na to zavisno odeljenje. Na poluzavisnom su uglavnom sedirani I nakaradno obuceni, jer negovatelji se brane tim *poluzavisno*. Do sada je bila na nezavisnom, sa podrskom negovatelja za presvlacenje I kupanje. I mojom stalnom borbom da moraju da se posmatraju korisnici kao licnosti a ne kao brojevi. Na tom nezavisnom je u pocetku bilo puno izbeglica-dobijali su pomoc od vlade Svedske, mnogi su pomrli, a sada su uglavnom socijalni slucajevi. U garsonjerama su oni koji imaju da plate I koji mogu sami da se staraju o sebi. Na nezavisnom mnogi piju, a sve vise je parova u sobama ili setnji po sobama... Za njih sve moze, a za moju mamu sada ne moze. Rekla sam im da im je ta kategorizacija zastarela stvar I pozivala sam se na prava bolesnika I rizik od pogorsanja stanja... eto, ipak su resili na svoj nacin.

@bezuslovna
Bitno da nije više sama. Navići će se na buku, to je najmanji problem. Znam da ti je najgore što ne možeš sve da pratiš, ali sigurna sam da ćeš naći nekog drugog na spratu. Možda i među osobljem. Probaj i njih da razumeš, treba mnogo volje i snage za takav posao.

A ona knjiga je dobra baš zato što ne govori praktično i stručno o demenciji, baš zato što je prividno naivna. Jednostavni dijalozi (ne samo sa majkom) skiciraju tok ćerkinog (ne)prihvatanja bolesti... Refleksije koje prekidaju naraciju samo nas vraćaju na trenutak kad se treba zamisliti nad ponorom koji se otvara.

@bezuslovna <3,ja bih isto odlijepila da mi mamu bez razloga premjeste, ali se nadam da joj neće naškoditi.
Knjigu definitivno moram pročitati pa dati sud,s tim da je meni za citljivost presudan stil, pa tek onda tematika, a čini se zanimljivom.
@pahuljice i sasandra držim vam fige da vaše mama i tetka budu što duže vesele i pozitivne <3
@beket <3 <3 <3
Moj svekar je u petak hodao, juče je hodao pa padao, danas ne može da hoda.
Ali zato bijes i psovke ne jenjavaju.
Psihijatar kaže da on mora da leži na odelu jer je dijabeticar a odbija lekove i hranu. Opet mu je pojačala leponex i bensedin, ali to traje sat dva i opet počinje da kune i bez prestanka priča. Juče usta nije zatvorio.
Danas je prvo što je rekao da mi daje otkaz, da mogu da budem tu ali da neće ni doručak ni ručak ni lekove.
Pa preskačem dio sa psovkama i trazenjem noža i ponavljanjem da ide kući beskonačno.
Obično kad plače ja ga zagrlim i malo se smiri danas je pokušavao da me sutne.
Da mu nisu došle unuke i praunuke pitanje da li bi popio lekove.
Pa me poslijepodne opet zvao da mu ponesem jastuk na voz i pođemo mi na voz i jedva ustane i ja mu kažem a da mi to pomjerimo za drugi dan, može ali kad ja kažem i onda opet psovke i galama i galama niko mu nije smeo ni prici a da on ne odlijepi.a hranila sam ga bukvalno ajmo jedan zalogaj, ajmo otvorite garažu, nije nula već još jedan pa nula.
Dok se sa praunukom igrao, bacao joj balon i kad opsuje kaže, ne valja to :-)
Odlazak u krevet opet drama, plače i pusti muža i mene da ga tjesimo, smiri se i pošalje nas u pm :-)
Bojim se da kad bih ja pisala knjigu o njemu to bi bio težak hard core :-D

...zene drage, ja vam samo mogu reci da ste junaci kakvih je malo, sta sve prezivljavate i kako se sa tim borite....stize me vidim fino slicna situacija koju niti znam kako da resim niti
gde da trazim savet sem ovde medju vama....

...mama mi je sama, stara i bolesna....u poslednje vreme se sve teze koncentrise, pije lekove nekontrolisano pa tako i spava, prvede dan u spavanju, kad je zovem ili se ne javlja na telefon
ili kad se javi nema pojma ni sa kim prica....onda je na momente skroz dobro, razumno govori, ali to sve sto ja cujem je telefonom i kratko...da ja nemam zdravstvenih problema kakvih imam
pa i da odem i budem uz nju, ali na zalost nije tako..i ocigledno da je jedino resenje dom....

...najgore od svega je to sto ja niti smem niti mogu da joj to kazem...strah me je da je ne uvredim, da se ne oseti odbacenom, a uz sve to nemam nacina da platim bilo koji dom, jer same
znate da je to sve preskupo za nase prilike....bar sto se vecine nas tice...

..e sad mene zanima, kako se saopstile svojim roditeljima bilo majci ili ocu da bi ste ih smestili u dom, ako ste uopste o tome sa njima pricale....kako ste ostvarie neka prava koja bi mogla
da se ostvare od drzave, u smislu da pokrije deo troskova...i ne znam nisa sta bih jos mogla trenutno da vas pitam jer mi je jako tesko i da mislim trenutno vise od ovoga....nama bi najvise
odgovarao nekakav dom u Sapcu....

..svaki savet je dobro dosao, hvala..