МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
стране 11 и 12
http://www.scribd.com/doc/25303871/Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija
Atentat na Koštunicu
Operacijom „Bandit”, u kojoj je 15. jula 2002. tadašnji predsednik SRJ trebalo da
bude ubijen snajperskim hicem u Sarajevu, rukovodili delovi zapadnih obaveštajnih
službi
BEOGRAD – Vojislav Koštunica trebalo je da bude ubijen snajperskim hicem 15. jula
2002. godine u Sarajevu, pred sam pocetak trojnog samita šefova država SRJ, BiH i
Hrvatske! Iza atentata stajali su delovi zapadnih obaveštajnih službi, a cela operacija
imala je naziv „Bandit”. Medutim, citava akcija je provaljena i atentatori koji je trebalo
da stignu iz Hrvatske nikada nisu došli do Sarajeva.
Bezbednosne strukture Srbije i Republike Srpske „uhvatile” su susret dvojice
kljucnih obaveštajaca u Srbiji u to vreme, Entonija Monktona i Dejvida Bleka, koji su
razgovarali upravo o operaciji „Bandit”. Kurir ekskluzivno prenosi transkript njihovog
razgovora, koji je voden u restoranu jednog beogradskog hotela 7. avgusta 2002. godine.
Monkton: Dejvide, nije mi jasno kako je akcija otkrivena. Odabrani su najpoverljiviji
ljudi.
Blek: Izgleda da je logistika podbacila. Muslimanima se jednostavno ne može mnogo
verovati.
Monkton: Ko je bio ukljucen od operativaca iz Sarajeva?
Blek: Naši ljudi. Provereni.
Monkton: Da li je planirani atentator bio solista ili je postojalo još nekoliko ekipa za
pokrivanje?
Blek: Jedan covek, ali je za svaki slucaj naša ekipa iz Zagreba trebalo da ga pokriva. Ne
znam gde je greška.
Monkton: Ko je obezbedivao cilj?
Blek: BIA je do sada obezbedivala predsednika Koštunicu, ali u okviru dubinskog
obezbedenja moguce je da su se ukljucili i neki obaveštajni centri Državne bezbednosti
Republike Srpske.
Monkton: Krga i Tomic su bili pod prismotrom neprekidno pre samita Ešdauna sa
predsednikom Mesicem, Koštinicom i clanovima predsedništva BiH. Odgovorni iz BIA
su takode bili u obradi. Naši operativci sa terena u Bosni su referisali da su njihovi
obaveštajni centri pod kontrolom.
Blek: Da, ali je obaveštajna služba Vojske RS još uvek jaka i ocigledno nije pod
kontrolom.
Monkton: Greška je napravljena sa Biljanom Plavšic. Dok je ona bila tu, stvari su se
brzo postavljale na svoje mesto!
Blek: Da li je Ešdaun znao za operaciju „Bandit”?
Monkton: To je bila tajna operacija i za nju su znala samo tri coveka. (R.K.)
Ko su u stvari Endrju Monkton i Dejvid Blek
Endrju Monkton (puno ime Entoni Kolijer Leopold Monkton) je bio šef engleske
obaveštajne službe MI 6 za Balkan. Monkton je u Beograd došao neposredno pre
petooktobarskih promena 2000. godine, a najbitniji zadatak bio mu je izrucenje
Miloševica u Hag, koji je uspešno obavio.
Bio je blizak sa Vladimirom-Bebom Popovicem, Cedomirom Jovanovicem i posebno
Dušanom Mihajlovicem, tadašnjim ministrom policije. O tome svedoci i bivši zamenik
nacelnika RDB Srbije Zoran Mijatovic u knjizi „Opelo za državnu tajnu”. O danu
izrucenja Miloševica u Hag piše:
„...Javlja mi se gospodin Monkton, savetnik iz britanske ambasade u Beogradu, kaže
da ce kasniti jer se nalazi u Crnoj Gori... Iz razgovora sa Monktonom vidim da je ceo
posao oko transfera Miloševica u Hag bio na relaciji gospodin Monkton, britanski vojni
ataše i ministar Mihajlovic. Ko je kakvu ulogu imao, kako je izgledao plan u globalu,
meni je bilo apsolutno nepoznato... Vec cinjenica da je u akciju ukljucen gospodin
Monkton mirisala mi je na maler iz sledecih, malo neobicnih razloga. Monkton, zvanicno
savetnik britanske ambasade, bio je obaveštajac, a u dobro obaveštenim krugovima
njegovo ime vezivalo se i za smrt ledi Di...”.
Monkton je napravio još jedan presedan. Kako upuceni tvrde, engleski obaveštajac je
bio izuzetno dobro povezan sa srpskim podzemljem, pa je tako o aktivnostima
„zemunskog” i „surcinskog klana” znao mnogo više nego šefovi javne i državne
bezbednosti Srbije.
Dejvid Blek je bio covek koji je zajedno sa Džonom Nejborom kontrolisao rad
srpskih obaveštajnih službi, s tim što je on bio zadužen za DB, a Nejbor za vojne
obaveštajne strukture. Posle hapšenja Nejbora postaje šef CIA za Balkan.
http://www.scribd.com/doc/25303871/Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija
Atentat na Koštunicu
Operacijom „Bandit”, u kojoj je 15. jula 2002. tadašnji predsednik SRJ trebalo da
bude ubijen snajperskim hicem u Sarajevu, rukovodili delovi zapadnih obaveštajnih
službi
BEOGRAD – Vojislav Koštunica trebalo je da bude ubijen snajperskim hicem 15. jula
2002. godine u Sarajevu, pred sam pocetak trojnog samita šefova država SRJ, BiH i
Hrvatske! Iza atentata stajali su delovi zapadnih obaveštajnih službi, a cela operacija
imala je naziv „Bandit”. Medutim, citava akcija je provaljena i atentatori koji je trebalo
da stignu iz Hrvatske nikada nisu došli do Sarajeva.
Bezbednosne strukture Srbije i Republike Srpske „uhvatile” su susret dvojice
kljucnih obaveštajaca u Srbiji u to vreme, Entonija Monktona i Dejvida Bleka, koji su
razgovarali upravo o operaciji „Bandit”. Kurir ekskluzivno prenosi transkript njihovog
razgovora, koji je voden u restoranu jednog beogradskog hotela 7. avgusta 2002. godine.
Monkton: Dejvide, nije mi jasno kako je akcija otkrivena. Odabrani su najpoverljiviji
ljudi.
Blek: Izgleda da je logistika podbacila. Muslimanima se jednostavno ne može mnogo
verovati.
Monkton: Ko je bio ukljucen od operativaca iz Sarajeva?
Blek: Naši ljudi. Provereni.
Monkton: Da li je planirani atentator bio solista ili je postojalo još nekoliko ekipa za
pokrivanje?
Blek: Jedan covek, ali je za svaki slucaj naša ekipa iz Zagreba trebalo da ga pokriva. Ne
znam gde je greška.
Monkton: Ko je obezbedivao cilj?
Blek: BIA je do sada obezbedivala predsednika Koštunicu, ali u okviru dubinskog
obezbedenja moguce je da su se ukljucili i neki obaveštajni centri Državne bezbednosti
Republike Srpske.
Monkton: Krga i Tomic su bili pod prismotrom neprekidno pre samita Ešdauna sa
predsednikom Mesicem, Koštinicom i clanovima predsedništva BiH. Odgovorni iz BIA
su takode bili u obradi. Naši operativci sa terena u Bosni su referisali da su njihovi
obaveštajni centri pod kontrolom.
Blek: Da, ali je obaveštajna služba Vojske RS još uvek jaka i ocigledno nije pod
kontrolom.
Monkton: Greška je napravljena sa Biljanom Plavšic. Dok je ona bila tu, stvari su se
brzo postavljale na svoje mesto!
Blek: Da li je Ešdaun znao za operaciju „Bandit”?
Monkton: To je bila tajna operacija i za nju su znala samo tri coveka. (R.K.)
Ko su u stvari Endrju Monkton i Dejvid Blek
Endrju Monkton (puno ime Entoni Kolijer Leopold Monkton) je bio šef engleske
obaveštajne službe MI 6 za Balkan. Monkton je u Beograd došao neposredno pre
petooktobarskih promena 2000. godine, a najbitniji zadatak bio mu je izrucenje
Miloševica u Hag, koji je uspešno obavio.
Bio je blizak sa Vladimirom-Bebom Popovicem, Cedomirom Jovanovicem i posebno
Dušanom Mihajlovicem, tadašnjim ministrom policije. O tome svedoci i bivši zamenik
nacelnika RDB Srbije Zoran Mijatovic u knjizi „Opelo za državnu tajnu”. O danu
izrucenja Miloševica u Hag piše:
„...Javlja mi se gospodin Monkton, savetnik iz britanske ambasade u Beogradu, kaže
da ce kasniti jer se nalazi u Crnoj Gori... Iz razgovora sa Monktonom vidim da je ceo
posao oko transfera Miloševica u Hag bio na relaciji gospodin Monkton, britanski vojni
ataše i ministar Mihajlovic. Ko je kakvu ulogu imao, kako je izgledao plan u globalu,
meni je bilo apsolutno nepoznato... Vec cinjenica da je u akciju ukljucen gospodin
Monkton mirisala mi je na maler iz sledecih, malo neobicnih razloga. Monkton, zvanicno
savetnik britanske ambasade, bio je obaveštajac, a u dobro obaveštenim krugovima
njegovo ime vezivalo se i za smrt ledi Di...”.
Monkton je napravio još jedan presedan. Kako upuceni tvrde, engleski obaveštajac je
bio izuzetno dobro povezan sa srpskim podzemljem, pa je tako o aktivnostima
„zemunskog” i „surcinskog klana” znao mnogo više nego šefovi javne i državne
bezbednosti Srbije.
Dejvid Blek je bio covek koji je zajedno sa Džonom Nejborom kontrolisao rad
srpskih obaveštajnih službi, s tim što je on bio zadužen za DB, a Nejbor za vojne
obaveštajne strukture. Posle hapšenja Nejbora postaje šef CIA za Balkan.
