Brak / deca

Skoro procitah da su dvoje bili dugo u vezi, dugo pokusavali da dobiju bebu, i tek kad je ona zatrudnela resili da se vencaju, jer on nije hteo da je zeni dok ne zatrudni.

Koliko god mi je to glupo, ipak me je navelo na razmisljanje - da li bih bila u braku sa nekim, a da znam da taj neko ne moze da ima dece? I obrnuto, kad ja ne bih mogla da imam dete, da li bih razumela kad taj drugi ne bi hteo da ostane sa mnom?

Sta vi mislite o ovome?

Najbolje da je čekao da se porodi, da vidi da li će roditi zdravo i pravo dete, pa ako sve u redu da je oženi, a ako nije da vata tutanj.

Moj stav je da bih bila u braku sa muškarcem koji mi po svemu odgovara a i ja njemu, znači stabilna, jaka veza, kada on ne bi mogao da ima decu. Ipak, takva odluka je apsolutno individualna i zavisi od milion stvari.

Poznajem jedan par koji je u braku dugo i nemaju dece, a niko nije pitao ali pretpostavljamo da ne mogu da imaju dece. Odlicno funkcionisu i super se slazu, prihvatili su to kao deo svoje svakodnevnice, a osim toga uvek postoje mogucnosti za vestacku oplodnju, koja je dosta uspesna kod nas, koliko mi se cini da sam citala po novinama
E sad - ima tu vise aspekata - prvi je - da li ne zele, a mogu da imaju decu - znam mnogo ovakvih parova, koji super funkcionisu iako nemaju dece i to im nije nikakva prepreka to je njihova odluka
Drugi je - da zele, ali ne mogu da imaju - ima puno slucajeva, ali koliko sam cula, vestacka oplodnja je mnoge ovakve parove usrecila. Na kraju, postoji i mogucnost usvajanja
Treci je - kad ne postoji isti stav po pitanju dece, pa jedno zeli a drugo ne zeli - e tu postoji problem, to je jasno, a za sve ostale situacije postoje moguca resenja, koja nekada nisu odmah i lako resiva, ali se ipak dese

Deca su kruna svakog braka, ali brak bez dece nikako nije manje vredan
Ja bih svakako bila sa svojim muzem sve i da ne mozemo da imamo decu, verujem da bismo pokusavali vestackom oplodnjom dok ne uspemo, no hvala Bogu oboje smo i zdravi, i imamo vec predivnu cerku
Mislim da kada je ljubav iskrena i obostrana, a primera u praksi ima mnogo, par ostaje zajedno i nadje resenje da ima decu, da li kroz oplodnju ili usvajanje, ali nadje se resenje

Multivita:

Skoro procitah da su dvoje bili dugo u vezi, dugo pokusavali da dobiju bebu, i tek kad je ona zatrudnela resili da se vencaju, jer on nije hteo da je zeni dok ne zatrudni.

Koliko god mi je to glupo, ipak me je navelo na razmisljanje - da li bih bila u braku sa nekim, a da znam da taj neko ne moze da ima dece? I obrnuto, kad ja ne bih mogla da imam dete, da li bih razumela kad taj drugi ne bi hteo da ostane sa mnom?

Sta vi mislite o ovome?

Kliknite za proširenje...

1. Da. Bila bih sa covekom koji ne moze imati dece. Uvek postoji mogucnost za vestacku oplodnju ili usvajanje.

2. Da. Razumela bih kada bi me ostavio zato sto ne mogu imati dece. Ne opravdavam to, ali razumem. Zasto bih ga ja sprecavala u tome da ima decu?

LJILJA MMM:

Najbolje da je čekao da se porodi, da vidi da li će roditi zdravo i pravo dete, pa ako sve u redu da je oženi, a ako nije da vata tutanj.

Moj stav je da bih bila u braku sa muškarcem koji mi po svemu odgovara a i ja njemu, znači stabilna, jaka veza, kada on ne bi mogao da ima decu. Ipak, takva odluka je apsolutno individualna i zavisi od milion stvari.

Kliknite za proširenje...

..slazem se sa svim shto si napisala..
..mozda bih samo dodala da je taj mogao i da vata tutanj ako nije sinchina..

Sto se tice tog coveka sto je cekao da zatrudni, pa da je zeni, to mi je jako glupo, ali svako ima pravo da svoj zivot uredjuje po svojoj meri

Sustina je da ti zelis dete sa nekim jer tog nekog istinski i duboko volis, a ne da zelis nekog pored sebe samo zato sto ce dati zdravo potomstvo

Pricali smo o tome pre nego sto sam zatrudnela i da, u svakom slucaju bismo bili u braku.
Brak moze da funkcionise i bez dece, a deca u losem braku samo pate.
Pokusavali bismo svakako, verovatno usvojili, uvek postoji resenje kad ima ljubavi.

Naravno da postoje brojne mogucnosti da dvoje imaju dete, vestackom oplodnjom, usvajanjem... Ali nisam dovoljno upoznata sa uspehom vestacke oplodnje, pa sam se bas zato i pitala oko nemanja dece...
Dakle, kad ne mogu da imaju dece, a oboje zele? Ne mogu, pa ne mogu...
Normalno i da ne mislim da jedno hoce, drugo nece.

Ja bih definitivno razumela kad taj neko ne bi bio sa mnom, da ne mogu da imam dece.
Ali ne mogu da kazem 100% da bih svesno usla u brak, a da znam da on ne moze... Ili nece, pa da se nadam da ce promeniti misljenje...

Iako ni ja ne mislim da je brak uspesan i ok jedino kad u njemu ima dece, nisam sigurna kako bih kasnije to prihvatila... A posebno bih se bojala da u nekom momentu ne pocnem njega manje da volim... otkud znam, kad budem imala 40 god, nemam pojma...
tesko, majku mu, bas tesko...

Inace, ja bas imam rodjake koji nisu mogli da imaju dece, sad su vec matori (preko 70 god), i vidim da pate zbog toga...

znam 2 para kod kojih je bila uspjesna vjestacka oplodnja....
i jedni i drugi imaju blizance


sad kazem naravno da bih s njim bila u svakom slucaju...
vjerujem da i mm isto tako...
a opet tesko je reci/garantovati nesto kad nismo bili u takvoj situaciji...

**TASKA**:

znam 2 para kod kojih je bila uspjesna vjestacka oplodnja....
i jedni i drugi imaju blizance

Kliknite za proširenje...

znam i ja nekoliko parova... ali ne znam da li svima uspeva... al' im svima zelim da uspe! iz prve!

mada znam i par koji je krenuo na vestacku oplodnju, pa je ubrzo muz poceo da vara zenu, i na kraju je ostavio par dana posle izgubljene trudnoce... nema smajlija koji moze da docara to sto osetim kad se setim toga... a ja uvek mislila da ih ta oplodnja jos jace veze kao par...

Multivita:

znam i ja nekoliko parova... ali ne znam da li svima uspeva... al' im svima zelim da uspe! iz prve!

mada znam i par koji je krenuo na vestacku oplodnju, pa je ubrzo muz poceo da vara zenu, i na kraju je ostavio par dana posle izgubljene trudnoce... nema smajlija koji moze da docara to sto osetim kad se setim toga... a ja uvek mislila da ih ta oplodnja jos jace veze kao par...

Kliknite za proširenje...

njima je iz druge bilo sve ok...

a sto se tice ovoga...
pa vjerujem da bi on u svakom slucaju to sve uradio i da je rodila....samo kasnije....

sjecam se kad sam bila prvi put u porodilistu...
u sobi je bila majka jedne lijepe zdrave djevojcice...
muz je dosao s majkom da joj kaze da ne dolazi kuci,
pogadjate zasto

a samo da napomenem....ta zenica je imala 3 neuspele trudnoce
prije ove,koju je lezeci odrzavala....plakala je i plakala...nismo mogli da je utjesimo...
izgubila i mlijeko od stresa...

i meni je taxista ispricao slicnu pricu... muz nije hteo da dodje po zenu u porodiliste iz istog razloga na tako nesto nemam komentar, ne razumem niti cu ikada razumeti...

pa, ja ne bih zamjerila nekom ako ne bih mogla imati djecu pa on poželi da ode. To je u redu.
Neko toliko želi djecu, da mu je to iznad svega.
s druge strane, znati da neko čeka da l ću ja ostati trudna...to je strašan pritisak i ne bih tako mogla.

lako je biti u teoriji divan i tolerantan i reći, pa dobro bili bismo i sve bi bilo kul i bez dece... mislim generalno ne razmišljam o deci kao nečemu MUST DO (koja konstrukcija) niti smislu života, al opet nekako milim da bi to bila velika i možda nesavladiva prepreka... na ličnom planu čoveka, a to bionda gušiloi tu vezu/brak... za većinu ljudi... verovatno i za mene... opet ko to zna dok ga ne strefi...

Ne mislim da iko ceka da zatrudnis, mozda sam ja isla pretpostavkom da vecina bracnih drugova zeli decu. Kazem vecina, ne svi.
Meni su se deca podrazumevala kad sam se vencavala... I mm takodje...

Mada, kad bolje razmislim, mnogi i cekaju da zatrudni

november child:

..slazem se sa svim shto si napisala..
..mozda bih samo dodala da je taj mogao i da vata tutanj ako nije sinchina..

Kliknite za proširenje...

možda baš i nije takav.......čovek

Multivita:

Skoro procitah da su dvoje bili dugo u vezi, dugo pokusavali da dobiju bebu, i tek kad je ona zatrudnela resili da se vencaju, jer on nije hteo da je zeni dok ne zatrudni.

Koliko god mi je to glupo, ipak me je navelo na razmisljanje - da li bih bila u braku sa nekim, a da znam da taj neko ne moze da ima dece? I obrnuto, kad ja ne bih mogla da imam dete, da li bih razumela kad taj drugi ne bi hteo da ostane sa mnom?

Sta vi mislite o ovome?

Kliknite za proširenje...

Na oba pitanja, jedino posteno mogu da kazem: Ne znam.

A ne znam jer vec imam dete i ne mogu da se postavim u situaciju nikako.

Znam primere da su ljudi ostajali zajedno i usvojili dete i bili zaista srecni.

Ima ljudi koji pokusaju da ostanu zajedno, ali se pojavi zelja za samodokazivanjem, zene cak i od nekih ginekologa dobiju savet: menjaj majstora. A muskarci varaju zene, da vide da li ce da se zakaci kod druge. A ljubav....nestala u medjuvremenu a da nisu ni primetili.

Ne moze se pricati o tome dok se ne dodje u tu situaciju. A i tada zavisi od mnogo faktora sta ce se desiti na kraju.

Meni lično je glupo, tj. ne bih se udavala za nekog samo ako ćemo imati dece.
Moja udaja je isključivo zavisila od toga kakav je on čovek, kako se slažemo, da li se volimo...

Imam drugaricu koja nije mogla da se veže ni za jednog muškarca. A jako je želela dete. Onda je upoznala muškarca koji joj je bio ok i otvoreno mu je rekla da će ostati sa njim samo ako budu imali dece. On je bio lud za njom i složio se. Kad je bila u poodmakloj trudnoći venčali su se, sad imaju klinca od godinu dana i super se slažu.

Jednostavno, nekad je nemoguće naći pravu ljubav. A ima toliko toga u životu što je važno bar jednako kao ljubav, ako ne i važnije. A to su deca, stabilna veza, muškarac na kog se možeš osloniti, brak...
Svako ima svoje prioritete i to je u redu.
Bitno je samo biti iskren od početka da niko ne bi bio povređen. I onda svako svoju sreću kroji...

Ja sad razmišljam da li bih se udala za čoveka koji izričito ne želi decu?
I mislim da ne bih....uvek mi je bilo važnije da imam bar jedno dete nego da se udam...
A čovek koji ne želi decu, sigurno ima potpuno drugačiji mentalni sklop od mene i pošto je za mene to suštinsko pitanje, ne bih mogla da ga ignorišem...

Niko od nas kada započne život sa nekim ne zna da li će imati dece ili ne......ukoliko žena ne zatrudni pa onda tek rešavaju šta će u skladu sa novonastalim okolnostima.
kakve su vam garancije da će dvoje zdravih, pravih ljudi imati decu? Nema garancija. Život počinju zato što odgovaraju jedno drugom a ne zato da bi imali decu. Zato je po meni osnov dobra veza a ne deca.....lepo je imati ih, zapravo divno, naravno za one koji ih žele, ali kada sam se udavala (4 godine zabavljanja pa udaja) ni on ni ja nismo znali da li ćemo imati dece ali smo znali da želimo da živimo skupa.
Takodje smo znali i ovo
Svekar i svekrva su, usled dugog zabavljanja, čekali da zatrudnim (muž je jedini sin) dok je moj otac zapretio mladoženji da povede računa jer se ni jedna iz naše familije nije na venčanje išla sa stomakom (jedan od retkih pokušaja da izigrava oca).
Mi smo se smešili svima i terali po svome......ispade posle dobro......ali, moglo je i drugačije da bude

Druga je stvar ako oboje želimo decu, a ne možemo da ih imamo. Nije bitno da li je problem u njemu ili meni. Ali ako on od starta ne želi decu, to je za mene već "neprevaziđena razlika".

Multivita:

Skoro procitah da su dvoje bili dugo u vezi, dugo pokusavali da dobiju bebu, i tek kad je ona zatrudnela resili da se vencaju, jer on nije hteo da je zeni dok ne zatrudni.

Koliko god mi je to glupo, ipak me je navelo na razmisljanje - da li bih bila u braku sa nekim, a da znam da taj neko ne moze da ima dece? I obrnuto, kad ja ne bih mogla da imam dete, da li bih razumela kad taj drugi ne bi hteo da ostane sa mnom?

Sta vi mislite o ovome?

Kliknite za proširenje...

Tesko je to kada su dvoje u braku pa nakon nekog vremena dodje do tih problema.
Jer sta je svrha naseg postojanja nego da imamo potomke?Da imamo nekog ko ce ostati iza nas kao dokaz naseg postojanja.Ako nema dece nekon par godina od smrti oba supruznika bledi njihova slika kao da nikada nisu ni postojali.

Na pitanje da li bih ostala u takvom braku moj odgovor je da,ostala bih...zasto?Verovatno zbog ljubavi prema tom coveku.
A da li bih razumela da nece da ostane uz mene...da,razumela bih...zasto?Svi smo mi razliciti i niko od nas nema iste ciljeve.Ali bih sigurno jako patila i bila neizlecivo povredjena.

EliNS:

Ja sad razmišljam da li bih se udala za čoveka koji izričito ne želi decu?
I mislim da ne bih....uvek mi je bilo važnije da imam bar jedno dete nego da se udam...
A čovek koji ne želi decu, sigurno ima potpuno drugačiji mentalni sklop od mene i pošto je za mene to suštinsko pitanje, ne bih mogla da ga ignorišem...

Kliknite za proširenje...

EliNS:

Druga je stvar ako oboje želimo decu, a ne možemo da ih imamo. Nije bitno da li je problem u njemu ili meni. Ali ako on od starta ne želi decu, to je za mene već "neprevaziđena razlika".

Kliknite za proširenje...

..isto ovako..

Mene je neka moja nepromisljena recenica, kad sam bila klinka, pocela da progoni i sve dok nisam zatrudnela bojala sam se da necu ni moci. to sam cak i mm rekla. dakle, bez neke realne osnove sam to mislila. i bas sam zato i razmilsljala o ovome, a jedan post me je naveo da otvorim temu...

eto. dakle, dok jos nisam znala da li mogu ili ne, mislila sam da bih razumela kad taj neko ne bi ostao sa mnom jer ne bismo imali dece. dakle ne pricam o vestackoj oplodnji, usvajanju, prosto - ne moze. iz bilo kog razloga.
e ali nisam mogla da smislim da li bih mogla da ostanem sa nekim, a da on ne moze...
naravno da nisam trazila priplodnog muskarca niti da sam se udala samo da bih imala dete, i slicne stvari.
valjda je normalno da dvoje tek kada se vole do neba i pocinju da misle o bebi. a ne obrnuto, trazi seme, pa bas ako i moras da se udas, ajde, samo da bi rodila.
pricam o redovnom toku stvari, volimo se, slazemo, vec planiramo neku buducnost i onda jedan otrkrije da ne moze...

mada mnogi ovde govore da bi ostali u braku/vezi, pa bi onda isli na vestacku opl., usvojili... ali to opet nije brak bez dece...

dakle, da pojasnim (da ne moram vise da se pravdam ) - da li biste bili u braku bez dece, svesno znate da ne moze? da li biste razumeli onu drugu stranu, koja moze, ali vas voli?

meni je ovo tesko, bas tesko...

Ja imam sestru od tetke kojoj su sa 18 godina izvadili matericu.
Danas ima 32 godine i stalno je sama. Samo jednom sam je pitala zašto je sama, a ona mi je rekla da ne želi da uništi život nekome jer ona ne može da ima decu.
To je strašno razmišljanje... Pokušala sam da joj objasnim da ne može tako, da to ne ide baš tako, da o tome treba druga strana da odluči, ali eto, ona se drži toga. Kao da samu sebe kažnjava... Nemam pojma, ali je strašno...
A možda se i boji odbijanja... ne znam...tuga...