tri godine duge...

G

gost 114587

Elita
Poruka
23.661
znas, lakse mi je kada sve stavim na papir, u ovom slucaju na ekran, kad zapisem i upijem svako ovo slovo koje nemirno tereperi ispred mene. a u grlu osetim neku gorcinu, neko cudno tereperenje i blagi osecaj nemira. oci me peku i po pravilu, po pravilu uvek placem kada te se setim, samo, onako krisom jer, znam da ti to ne bi voleo. jer osmeh je bio tvoj "zastitni znak". ali... znas kako, tesko je brate. mnogo je tesko. tesko je sedeti pred ovim ekranom kompijutera, otvarati dusu, neke stare rane, koje ne prestaju da bole. tesko mi je ovo vreme, ovaj februar i hladnoca. ista ona hladnoca koja je jurila moje suze onoga dana... onog teskog i dugog dana... znas, tesko je bez tebe, stvarno, veruj mi. tesko je bez tvojih osmeha, pogleda, reci, sala, dodira, prica, svega. tesko je kad odem kod tebe i... kad naletim na tvoje slike, na tvoj nasmejani lik koji kao da ce reci "ej cao". umesto toga - muk... a godine, kao godine, lete. smenjuju se dani, godisnja doba... i svi kazu da vreme leci sve, i svi uporno lazu. ne moze vreme tebe da izleci. nemoguce je to. ti si bio the one and only. ti si bio dan u mojoj noci, ti si bio muzika u mojoj tisini, ti si bio melem u mojim ranama, ti si bio i ostao sve ono lepo sto mi se u zivotu desilo. sa ponosom te cuvam u mome srcu, duboko, najdublje. sa ponosom izgovaram tvoje ime pred drugima. sa ponosom gledam u proslot, srecna sto sam imala tu cast i zadovoljstvo da mi budes prijatelj. dusice moja, neka te andjeli cuvaju...
tvoja i zauvek tvoja m :sad2:
 
Ne postoji nacin da se bilo kome i bilo kako pruzi uteha u bolu...Ono sto sigurno znam jer sam na zalost i ja prosla i jos uvek prolazim kroz to je da bol, tuga i praznina ne prolaze, sto se mene tice vremenom se samo produbljuju.
Ljudi zele da pomognu, da kazu nesto utesno, ali za mene to je nesto sto jedino sama mogu da zivim,da u sebi bolujem i trazim utehu na svoj nacin.
 
hvala vam svima na recima utehe... nije mi bila namera da vas rastuzim, jednostavno, kada mi dodje momenat i kada srce zaboli, mnogo mi je lakse kada to zapisem ili podelim sa nekim.
hvala jos jednom :heart:
tesko je kada izgubite prijatelja na bilo koji nacin, posebno tako iznenada, zauvek... ne prodje dan a da ga se ne setite. ne dodje secanje a da ne zaplacete. ne sklizne suza a da dusa ne boli...
 
milica cobanica:
znas, lakse mi je kada sve stavim na papir, u ovom slucaju na ekran, kad zapisem i upijem svako ovo slovo koje nemirno tereperi ispred mene. a u grlu osetim neku gorcinu, neko cudno tereperenje i blagi osecaj nemira. oci me peku i po pravilu, po pravilu uvek placem kada te se setim, samo, onako krisom jer, znam da ti to ne bi voleo. jer osmeh je bio tvoj "zastitni znak". ali... znas kako, tesko je brate. mnogo je tesko. tesko je sedeti pred ovim ekranom kompijutera, otvarati dusu, neke stare rane, koje ne prestaju da bole. tesko mi je ovo vreme, ovaj februar i hladnoca. ista ona hladnoca koja je jurila moje suze onoga dana... onog teskog i dugog dana... znas, tesko je bez tebe, stvarno, veruj mi. tesko je bez tvojih osmeha, pogleda, reci, sala, dodira, prica, svega. tesko je kad odem kod tebe i... kad naletim na tvoje slike, na tvoj nasmejani lik koji kao da ce reci "ej cao". umesto toga - muk... a godine, kao godine, lete. smenjuju se dani, godisnja doba... i svi kazu da vreme leci sve, i svi uporno lazu. ne moze vreme tebe da izleci. nemoguce je to. ti si bio the one and only. ti si bio dan u mojoj noci, ti si bio muzika u mojoj tisini, ti si bio melem u mojim ranama, ti si bio i ostao sve ono lepo sto mi se u zivotu desilo. sa ponosom te cuvam u mome srcu, duboko, najdublje. sa ponosom izgovaram tvoje ime pred drugima. sa ponosom gledam u proslot, srecna sto sam imala tu cast i zadovoljstvo da mi budes prijatelj. dusice moja, neka te andjeli cuvaju...
tvoja i zauvek tvoja m :sad2:
Kliknite za proširenje...

da, istina je da vrijeme ne lijeci rani niti donosi zaborav.
i ne treba jer neki ljudi zasluzuju da zauvjek ostanu u nasim zivotima.
vrijeme ce ti donijeti veoma bitnu stvar a to je da ces se vremenom lakse dositi sa tugom.
sad samo hrabro naprijed u zivot a ta osoba kojoj je posvecen ovaj tekst bice ususkana u tvom srcu zauvjek.
 
"Cak i u radosti uspomene nose u sebi prizvuk gorcine, tek toliko da se podsetimo da nema zadovoljstva bez bola..."
Vreme ne leci nista, samo uspomene polako blede (ali se ne zaboravljaju), preopterecenost drugim problemima i okolnostima koje nam donose novi dani stvaraju prividan spoljasni izgled "sve je u redu"...Prividno izlecenje duse... Tri godine su prosle a moje sestre nema, iako imam osecaj da cu je sresti negde, i tako lelujam ulicama i trazeci bilo kakvu slicnost u drugoj osobi...ali ni jedan dan nije prosao da mi ne prodje kroz misli, da se ne setim najdivnije osobe u mom zivotu...
 
milica cobanica:
znas, lakse mi je kada sve stavim na papir, u ovom slucaju na ekran, kad zapisem i upijem svako ovo slovo koje nemirno tereperi ispred mene. a u grlu osetim neku gorcinu, neko cudno tereperenje i blagi osecaj nemira. oci me peku i po pravilu, po pravilu uvek placem kada te se setim, samo, onako krisom jer, znam da ti to ne bi voleo. jer osmeh je bio tvoj "zastitni znak". ali... znas kako, tesko je brate. mnogo je tesko. tesko je sedeti pred ovim ekranom kompijutera, otvarati dusu, neke stare rane, koje ne prestaju da bole. tesko mi je ovo vreme, ovaj februar i hladnoca. ista ona hladnoca koja je jurila moje suze onoga dana... onog teskog i dugog dana... znas, tesko je bez tebe, stvarno, veruj mi. tesko je bez tvojih osmeha, pogleda, reci, sala, dodira, prica, svega. tesko je kad odem kod tebe i... kad naletim na tvoje slike, na tvoj nasmejani lik koji kao da ce reci "ej cao". umesto toga - muk... a godine, kao godine, lete. smenjuju se dani, godisnja doba... i svi kazu da vreme leci sve, i svi uporno lazu. ne moze vreme tebe da izleci. nemoguce je to. ti si bio the one and only. ti si bio dan u mojoj noci, ti si bio muzika u mojoj tisini, ti si bio melem u mojim ranama, ti si bio i ostao sve ono lepo sto mi se u zivotu desilo. sa ponosom te cuvam u mome srcu, duboko, najdublje. sa ponosom izgovaram tvoje ime pred drugima. sa ponosom gledam u proslot, srecna sto sam imala tu cast i zadovoljstvo da mi budes prijatelj. dusice moja, neka te andjeli cuvaju...
tvoja i zauvek tvoja m :sad2:
Kliknite za proširenje...
mene je ovaj tekst vise nego potresao...izbegavam da citam citulje u novinama jer obavezno zaplacem...za nekim nepoznatim ljudima koje sam mozda ipak negde srela u prolazu a vise ih nema... onda se setim i onih koji su mi bili dragi rodjaci i prijatelji a ni njih nema...To su trenuci kad ostanes sam kad si sa svojim mislima..sigurno da je veoma tesko...s velikim naporom treba se okrenuti necemu drugom...ne osamljivati se ne misleci na tu tugu...nekako kad dodje jesen ili zima ta tuga je veca znam ali treba ici dalje...nekako...
 
ariela:
mene je ovaj tekst vise nego potresao...izbegavam da citam citulje u novinama jer obavezno zaplacem...za nekim nepoznatim ljudima koje sam mozda ipak negde srela u prolazu a vise ih nema... onda se setim i onih koji su mi bili dragi rodjaci i prijatelji a ni njih nema...To su trenuci kad ostanes sam kad si sa svojim mislima..sigurno da je veoma tesko...s velikim naporom treba se okrenuti necemu drugom...ne osamljivati se ne misleci na tu tugu...nekako kad dodje jesen ili zima ta tuga je veca znam ali treba ici dalje...nekako...
Kliknite za proširenje...

Kod mene je tuga podjednaka iz dana u dan, ne mogu se osloboditi tih misli i secanja, samo sticajem okolnosti nekad manje imam vremena da razmisljam o tome, nekad vise, pa od toga i zavisi moje raspolozenje... Ali nesto sto uvek pomaze da misli odlutaju jesu prijatelji i ljudi do kojih vam je stalo. Moram priznati da je divan osecaj kad vas u tim mislima tuge, prekine poziv prijatelja, smatram to kao neki vid telepatije - izbavljenja iz muka u pravom trenutku...
 
milica cobanica:
znas, lakse mi je kada sve stavim na papir, u ovom slucaju na ekran, kad zapisem i upijem svako ovo slovo koje nemirno tereperi ispred mene. a u grlu osetim neku gorcinu, neko cudno tereperenje i blagi osecaj nemira. oci me peku i po pravilu, po pravilu uvek placem kada te se setim, samo, onako krisom jer, znam da ti to ne bi voleo. jer osmeh je bio tvoj "zastitni znak". ali... znas kako, tesko je brate. mnogo je tesko. tesko je sedeti pred ovim ekranom kompijutera, otvarati dusu, neke stare rane, koje ne prestaju da bole. tesko mi je ovo vreme, ovaj februar i hladnoca. ista ona hladnoca koja je jurila moje suze onoga dana... onog teskog i dugog dana... znas, tesko je bez tebe, stvarno, veruj mi. tesko je bez tvojih osmeha, pogleda, reci, sala, dodira, prica, svega. tesko je kad odem kod tebe i... kad naletim na tvoje slike, na tvoj nasmejani lik koji kao da ce reci "ej cao". umesto toga - muk... a godine, kao godine, lete. smenjuju se dani, godisnja doba... i svi kazu da vreme leci sve, i svi uporno lazu. ne moze vreme tebe da izleci. nemoguce je to. ti si bio the one and only. ti si bio dan u mojoj noci, ti si bio muzika u mojoj tisini, ti si bio melem u mojim ranama, ti si bio i ostao sve ono lepo sto mi se u zivotu desilo. sa ponosom te cuvam u mome srcu, duboko, najdublje. sa ponosom izgovaram tvoje ime pred drugima. sa ponosom gledam u proslot, srecna sto sam imala tu cast i zadovoljstvo da mi budes prijatelj. dusice moja, neka te andjeli cuvaju...
tvoja i zauvek tvoja m :sad2:
Kliknite za proširenje...
Mnogo potresna priča i duša me boli kada ovako nešto pročitam, jer sam i sama neko ko je duboko emotivna dušica. Draga moja, ja znam da neke rane vreme ne briše i laže ko kaže da vreme leči sve. Ne leči, samo ublažava stare rane. I svako ko je na neki način prošao kroz naš život je bio naš učitelj u nečemu, svakako nas je nečemu naučio, pomogao nam, nasmejao nas ili nam pruzio ruku u danima tuge ili osmeh za radovanje u danima sreće. Vazno je poneti u sebi sve ono lepo, draga moja, urezati u pamcenje i biti zahvalan za sve lepo vreme koje ti neki ljudi provedu u našim životima. I kao što se smenjuju godišnja doba, kao sto dan zamenjuje noć i ti ćeš biti dobro, bićeš, ja to znam jer si hrabra i umeš da voliš druge ljude i da bideđ voljena. umeš da ih ceniš i poštuješ. To je tvoj lepi dar i zbog toga znam da ceš biti kao onaj lepi lotos, koji kao da je u haiku poeziji. Hajde, hajde lepu glavicu gore, draga moja. bice sve dobro ja to znam. Drzim palčeve za neke dane buduce i zelim ti maleno lavlje srce da se izboriš sa svim što te muči. :cmok2:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top