Sentimentalna budala
Ističe se
- Poruka
- 2.331
''Немачки председник Комитета за здравље Савета Европе (Health Committee of the Council of Europe), Волфганг Водарг, износи оптужбе против фармацеутских лобија и влада. Дао је иницијативу да то тело започне истрагу о улози коју су фармацеути играли у паници око вируса.
Бивши члан СПД (SPD)[1] Волфганг Водарг је лекар и епидемиолог. Чланови Комитета за здравље Европског савета су једногласно одобрили његов захтев да истражна комисија испита улогу фармацеутских компанија у борби против епидемије свињског грипа коју су водили Светска здравствена организација (WHO) и поједине државе...
Шта је учинило да посумњате да су фармацеутске компаније утицале на одлуке које су доношене око свињског грипа?
Волфганг Водарг (ВВ): Суочени смо са огромним неуспехом националних институција одговорних за упозоравање на ризике и за реаговање уколико до пандемије дође. У априлу, када је стигао први знак за узбуну из Мексика, веома су ме изненадиле бројке које је дала Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO) у циљу оправдавања објаве пандемије. Одмах сам постао сумњичав: бројке су биле врло ниске, а ниво аларма врло висок. Није било још ни хиљаду оболелих, а већ се говорило о пандемији века. А проглашен је и максимални ниво опреза, заснован на томе што је вирус био нов. Али карактеристика инфлуенце (грипа) и јесте да се врло брзо развије, уз вирусе који стално добијају нови облик тако што пролазе кроз нове домаћине: животиње, људе, итд.
У томе није било ничега новог. Сваке године се јавља нови тип вируса грипа. У ствари, није било разлога да се толико јако звони на узбуну. То је било омогућено само тиме што је WHO почетком маја променила сопствену дефиницију пандемије. До тада, требало је да се ради не само о болести која се истовремено појавила у више земаља, него је она требало да има и врло озбиљне последице – број смртних исхода је требало да буде изнад уобичајеног просека. Из нове дефиниције је овај аспект уклоњен, и као једини критеријум задржана је само брзина распростирања обољења.
Осим тога, они (из даљег текста произлази да ВВ под “они“ подразумева наизменично – некад WHO, некад фармацеутску индустрију – прим. прев.) су тврдили да је вирус опасан, јер људи нису имали прилике да против њега развију имунитет. То за овај вирус није била истина. Јер – запажено је да људи старији од 60 година већ имају антитела. То ће рећи: већ су имали прилика да дођу у додир са сличним вирусима. То је и разлог што скоро нико старији од 60 година није ни оболео од те болести. Па ипак, препоручено је да се баш та група брзо вакцинише.
Оно што ми је, између осталог, побудило сумњу била је, с једне стране та одлучност да се звони на узбуну – а с друге стране и неке чудне чињенице. То је, на пример, препорука WHO да се дају по две дозе вакцине. То никада раније није чињено. За то не постоји научно засновано оправдање. Ту је такође било и та препорука да се употребљавају само специјалне, патентиране вакцине. Али, није било разлога да се, као “допуна“ редовној сезонској вакцини која се сваке године користи сада не додају и специфичне антивирусне[2] честице овог новог H1N1 вируса (specific antiviral particles of this new H1N1 virus). Ово није учињено зато што су више волели да користе патентиране вакцине које су највеће лабораторије већ конципирале и произвеле како би биле спремне за случај да се развије пандемија. А радећи тако, нису оклевали да угрозе вакцинисане људе.
Каква је опасност?
ВВ: Како би се што брже испоручили производи, у неким вакцинама су коришћени адјуванси[3] чији ефекти још нису испитани на задовољавајући начин. Другим речима – они су апсолутно желели да користе баш те нове патентиране производе, уместо да развију вакцине традиционалним методима производње, који су много једноставнији, поузданији и јефтинији. За то нису постојали медицински разлози. То је било [рађено] једино у сврхе маркетинга.
Па како то неко може да оправда?
ВВ: Да би то разумели, треба да се вратимо на епизоду птичјег грипа (avian influenza) из 2005-2006. То је било време када су дефинисани нови међународни планови како поступати у случају пандемијске узбуне. Званично, ти планови су прављени како би се омогућила брза производња вакцина у случају упозорења [на опасност]. То је довело до преговора фармацеутских компанија са владама. С једне стране, лабораторије су се обавезале да буду стално спремне за развој и производњу, а с друге стране државе су се обавезале да ће то све покуповати. После овог чудноватог договора, фармацеутска индустрија више није имала ризика кад започне нову производњу. А у случају избијања пандемије, био би јој обезбеђен џекпот (jackpot)[4].
Не слажете се са дијагнозама, па чак ни са могућом тежином инфлуенце А?
ВВ: Да, то је само једна нормална врста грипа. Он не изазива ни десети део смртности коју изазива класични грип. Све што је било од важности и што је довело до велике паничне кампање коју смо доживели било је да је то била златна прилика представницима лабораторија који су знали да ће добити џекпот ако се објави пандемија.
Ви износите јако озбиљне оптужбе. Како је омогућен такав један процес у WHO?
ВВ: Једна група људи у WHO је врло тесно повезана са фармацеутском индустријом.
Да ли ће се истрага Савета Европе водити и у том правцу?
ВВ: Ми желимо да разјаснимо све оно што је довело до ове огромне операције дезинформација. Хоћемо да знамо ко је доносио одлуке, на основу којих доказа/чињеница и да тачно сазнамо како је дошло до утицаја фармацеутске индустрије на доношење одлука. А најзад је дошло и време да и ми изнесемо захтеве владама. Циљ ове истраге је да убудуће више не дође до лажних узбуна ове врсте и да се људи могу ослонити на анализе и експертизе националних и међународних јавних институција. Ове друге су сада дискредитоване, јер су милиони људи вакцинисани производима који садрже могуће ризике по здравље. То није било потребно. То је такође довело и до приличног расипања јавних финансијских средстава.
Имате ли неке конкретне бројке о висини ових расипања?
ВВ: У Немачкој, то износи 700 милиона евра. Али, врло је тешко сазнати тачне бројке, јер с једне стране говоримо о вакцинама које су биле препродаване страним земљама, а већина фирми не саопштава своте из уговора које су закључиле са државама, као и у вези са одштетним клаузулама из тих уговора, све због принципа “пословне тајне“.
Да ли ће истрага Савета Европе обухватити и “лобирање“ фармацеутских компанија код националних института за здравље?
ВВ: Да, ми ћемо испитати држање института као што су Роберт Кох институт у Немачкој, или Пастер у Француској, који би у ствари требало да саветују своје владе са критичке тачке гледишта. У неким земљама извесни институти су тако урадили. У Финској и у Пољској су например, критички гласови рекли: „није нам то потребно“.
Да ли је џиновска глобална операција дезинформације такође била омогућена захваљујући томе што је фармацеутска индустрија имала своје “представнике“ и унутар влада најмоћнијих земаља?
ВВ: Што се министарстава тиче, то ми изгледа очигледно. Не могу да објасним како су специјалисти, јако бистри људи који проблеме болести инфлуенце напамет знају, могли да не примете шта се догађа.
Па шта се, онда, десило?
ВВ: Без да идем тако далеко да кажем да се ради о чистој корупцији, а сигуран сам да она постоји, лабораторије су имале много начина да утичу на одлуке. Ево врло конкретног примера: Клаус Штор (Klaus Stöhr), који је био шеф епидемиолошког одељења WHO у времену птичјег грипа, и који је зато правио претходно поменуте планове за борбу против пандемије, у међувремену постао водећи директор компаније Новартис (Novartis). А ту си и сличне повезаности између компанија Глаксо и Бакстера (Glaxo and Baxter), итд. и утицајних лица из WHO. Ове велике фирме имају “своје људе“ у спојницама управљачких система, па им тако повлаче конце како би се доносиле “исправне“ одлуке. То ће рећи: онакве одлуке које ће им омогућити да испумпају што више пара од пореских платиша.
Али ако ваша истрага успе, зар то неће бити подршка грађанима да траже да њихове владе захтевају да такве велике групације полажу рачуне?
ВВ: Да, у праву сте, то је један од најважнијих аспеката ове истраге. Државе би ово заиста могле искористити да се успротиве уговорима који су закључени под, да тако кажемо, неправилним условима. Ако би се могло показати да је тај процес започет под утицајем фирми, онда би државе требало подстаћи да захтевају повраћај новца. Али, то је само финансијска страна, а ту је и људска страна –људи који су вакцинисани неадекватно испитаним производима.
Дакле, којим су се ризицима људи несвесно изложили примајући вакцину?
ВВ: Понављам, вакцине су пребрзо разрађене (развијене), неки адјуванси су недовољно испитани. Али, најгоре тек долази. Новартисова вакцина је произведена од ћелија рака у биореактору. То је техника која никада није до сада употребљена.
Зашто, ја очигледно нисам експерт, али како неко може да прави вакцину од болесних ћелија?
Бивши члан СПД (SPD)[1] Волфганг Водарг је лекар и епидемиолог. Чланови Комитета за здравље Европског савета су једногласно одобрили његов захтев да истражна комисија испита улогу фармацеутских компанија у борби против епидемије свињског грипа коју су водили Светска здравствена организација (WHO) и поједине државе...
Шта је учинило да посумњате да су фармацеутске компаније утицале на одлуке које су доношене око свињског грипа?
Волфганг Водарг (ВВ): Суочени смо са огромним неуспехом националних институција одговорних за упозоравање на ризике и за реаговање уколико до пандемије дође. У априлу, када је стигао први знак за узбуну из Мексика, веома су ме изненадиле бројке које је дала Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO) у циљу оправдавања објаве пандемије. Одмах сам постао сумњичав: бројке су биле врло ниске, а ниво аларма врло висок. Није било још ни хиљаду оболелих, а већ се говорило о пандемији века. А проглашен је и максимални ниво опреза, заснован на томе што је вирус био нов. Али карактеристика инфлуенце (грипа) и јесте да се врло брзо развије, уз вирусе који стално добијају нови облик тако што пролазе кроз нове домаћине: животиње, људе, итд.
У томе није било ничега новог. Сваке године се јавља нови тип вируса грипа. У ствари, није било разлога да се толико јако звони на узбуну. То је било омогућено само тиме што је WHO почетком маја променила сопствену дефиницију пандемије. До тада, требало је да се ради не само о болести која се истовремено појавила у више земаља, него је она требало да има и врло озбиљне последице – број смртних исхода је требало да буде изнад уобичајеног просека. Из нове дефиниције је овај аспект уклоњен, и као једини критеријум задржана је само брзина распростирања обољења.
Осим тога, они (из даљег текста произлази да ВВ под “они“ подразумева наизменично – некад WHO, некад фармацеутску индустрију – прим. прев.) су тврдили да је вирус опасан, јер људи нису имали прилике да против њега развију имунитет. То за овај вирус није била истина. Јер – запажено је да људи старији од 60 година већ имају антитела. То ће рећи: већ су имали прилика да дођу у додир са сличним вирусима. То је и разлог што скоро нико старији од 60 година није ни оболео од те болести. Па ипак, препоручено је да се баш та група брзо вакцинише.
Оно што ми је, између осталог, побудило сумњу била је, с једне стране та одлучност да се звони на узбуну – а с друге стране и неке чудне чињенице. То је, на пример, препорука WHO да се дају по две дозе вакцине. То никада раније није чињено. За то не постоји научно засновано оправдање. Ту је такође било и та препорука да се употребљавају само специјалне, патентиране вакцине. Али, није било разлога да се, као “допуна“ редовној сезонској вакцини која се сваке године користи сада не додају и специфичне антивирусне[2] честице овог новог H1N1 вируса (specific antiviral particles of this new H1N1 virus). Ово није учињено зато што су више волели да користе патентиране вакцине које су највеће лабораторије већ конципирале и произвеле како би биле спремне за случај да се развије пандемија. А радећи тако, нису оклевали да угрозе вакцинисане људе.
Каква је опасност?
ВВ: Како би се што брже испоручили производи, у неким вакцинама су коришћени адјуванси[3] чији ефекти још нису испитани на задовољавајући начин. Другим речима – они су апсолутно желели да користе баш те нове патентиране производе, уместо да развију вакцине традиционалним методима производње, који су много једноставнији, поузданији и јефтинији. За то нису постојали медицински разлози. То је било [рађено] једино у сврхе маркетинга.
Па како то неко може да оправда?
ВВ: Да би то разумели, треба да се вратимо на епизоду птичјег грипа (avian influenza) из 2005-2006. То је било време када су дефинисани нови међународни планови како поступати у случају пандемијске узбуне. Званично, ти планови су прављени како би се омогућила брза производња вакцина у случају упозорења [на опасност]. То је довело до преговора фармацеутских компанија са владама. С једне стране, лабораторије су се обавезале да буду стално спремне за развој и производњу, а с друге стране државе су се обавезале да ће то све покуповати. После овог чудноватог договора, фармацеутска индустрија више није имала ризика кад започне нову производњу. А у случају избијања пандемије, био би јој обезбеђен џекпот (jackpot)[4].
Не слажете се са дијагнозама, па чак ни са могућом тежином инфлуенце А?
ВВ: Да, то је само једна нормална врста грипа. Он не изазива ни десети део смртности коју изазива класични грип. Све што је било од важности и што је довело до велике паничне кампање коју смо доживели било је да је то била златна прилика представницима лабораторија који су знали да ће добити џекпот ако се објави пандемија.
Ви износите јако озбиљне оптужбе. Како је омогућен такав један процес у WHO?
ВВ: Једна група људи у WHO је врло тесно повезана са фармацеутском индустријом.
Да ли ће се истрага Савета Европе водити и у том правцу?
ВВ: Ми желимо да разјаснимо све оно што је довело до ове огромне операције дезинформација. Хоћемо да знамо ко је доносио одлуке, на основу којих доказа/чињеница и да тачно сазнамо како је дошло до утицаја фармацеутске индустрије на доношење одлука. А најзад је дошло и време да и ми изнесемо захтеве владама. Циљ ове истраге је да убудуће више не дође до лажних узбуна ове врсте и да се људи могу ослонити на анализе и експертизе националних и међународних јавних институција. Ове друге су сада дискредитоване, јер су милиони људи вакцинисани производима који садрже могуће ризике по здравље. То није било потребно. То је такође довело и до приличног расипања јавних финансијских средстава.
Имате ли неке конкретне бројке о висини ових расипања?
ВВ: У Немачкој, то износи 700 милиона евра. Али, врло је тешко сазнати тачне бројке, јер с једне стране говоримо о вакцинама које су биле препродаване страним земљама, а већина фирми не саопштава своте из уговора које су закључиле са државама, као и у вези са одштетним клаузулама из тих уговора, све због принципа “пословне тајне“.
Да ли ће истрага Савета Европе обухватити и “лобирање“ фармацеутских компанија код националних института за здравље?
ВВ: Да, ми ћемо испитати држање института као што су Роберт Кох институт у Немачкој, или Пастер у Француској, који би у ствари требало да саветују своје владе са критичке тачке гледишта. У неким земљама извесни институти су тако урадили. У Финској и у Пољској су например, критички гласови рекли: „није нам то потребно“.
Да ли је џиновска глобална операција дезинформације такође била омогућена захваљујући томе што је фармацеутска индустрија имала своје “представнике“ и унутар влада најмоћнијих земаља?
ВВ: Што се министарстава тиче, то ми изгледа очигледно. Не могу да објасним како су специјалисти, јако бистри људи који проблеме болести инфлуенце напамет знају, могли да не примете шта се догађа.
Па шта се, онда, десило?
ВВ: Без да идем тако далеко да кажем да се ради о чистој корупцији, а сигуран сам да она постоји, лабораторије су имале много начина да утичу на одлуке. Ево врло конкретног примера: Клаус Штор (Klaus Stöhr), који је био шеф епидемиолошког одељења WHO у времену птичјег грипа, и који је зато правио претходно поменуте планове за борбу против пандемије, у међувремену постао водећи директор компаније Новартис (Novartis). А ту си и сличне повезаности између компанија Глаксо и Бакстера (Glaxo and Baxter), итд. и утицајних лица из WHO. Ове велике фирме имају “своје људе“ у спојницама управљачких система, па им тако повлаче конце како би се доносиле “исправне“ одлуке. То ће рећи: онакве одлуке које ће им омогућити да испумпају што више пара од пореских платиша.
Али ако ваша истрага успе, зар то неће бити подршка грађанима да траже да њихове владе захтевају да такве велике групације полажу рачуне?
ВВ: Да, у праву сте, то је један од најважнијих аспеката ове истраге. Државе би ово заиста могле искористити да се успротиве уговорима који су закључени под, да тако кажемо, неправилним условима. Ако би се могло показати да је тај процес започет под утицајем фирми, онда би државе требало подстаћи да захтевају повраћај новца. Али, то је само финансијска страна, а ту је и људска страна –људи који су вакцинисани неадекватно испитаним производима.
Дакле, којим су се ризицима људи несвесно изложили примајући вакцину?
ВВ: Понављам, вакцине су пребрзо разрађене (развијене), неки адјуванси су недовољно испитани. Али, најгоре тек долази. Новартисова вакцина је произведена од ћелија рака у биореактору. То је техника која никада није до сада употребљена.
Зашто, ја очигледно нисам експерт, али како неко може да прави вакцину од болесних ћелија?
Poslednja izmena:
Samo ne znam ko bi tada odgovarao...
