Imam 18 godina.
Dve godine znam jednog dečka. Družili smo se, mada je od početka među nama postojala privlačnost.
Do septembra 2009. se naš odnos svodio na par poljubaca i ničeg više.
Od tog septembra smo u vezi.
Poludeli smo jedno za drugim.
Sad, meni nije cilj da vam pišem kako sam ja srećna i zaljubljena već da vam izložim problem kojie je toliko uzeo maha da sam počela da gubim sebe.
Ja tu vezu krijem od svojih roditelja.
Zašto?
Nisu strogi. Ali od mene se, obzirom na to iz kakve sam porodice, očekuje da nađem iole pristojnog momka iz grada koji studira ili ima završen fakultet i radi.
On? On je divan. Dobar, pametan i vredan dečko kojem je stalo do mene.
Ali zato radi jedan sasvim običan posao, ima srednju školu i živi u prigradskom naselju.
Bavi se muzikom, istetoviran je… Ne baš po ukusu mojih roditelja.
Ja sam sa njim izgubila nevinost.
A sve to krijem. Sad će skoro pet meseci.
Ne znam da li je iko u stanju da shvati pod kojim sam ja pritiskom.
Dok moji misle da sam sa drugaricama, ja sam u drugom delu grada sa svojim dečkom za kojeg oni i ne znaju da postoji. Grozno mi je, stalno sam u strahu da će otkriti da ih lažem, u konstantnom sam grču.
Mnogi će reći: “Pa punoletna si, devojko, radi šta želiš!” – ali nije baš tako.
Mama je počela da sumnja. Ćak mi je i skoro spomenula da nju intuicija nikada nije prevarila i da misli da krijem nešto.
Ona zna da on postoji kao moj drug i rekla mi je par puta da joj se uopšte ne dopada.
Cela situacija pravi pakao od mog života.
Kako sada da dođem pred roditelje i kažem im istinu?!
Ali kako da ga zbog njih ostavim?!
Ludim.
Nadam se da je neko stigao dovde sa čitanjem i da ću dobiti bar jedan savet.
Ne, ja nisam neki internet paćenik koji traži pomoć od nepoznatih ljudi.
Ali ovde me niko ne zna, tim mi je i lakše.
Najgore od svega je to što ni on ne zna da krijem našu vezu.
Ne znam.... jedino je sigurno da nešto trebam da uradim.
Moram da nađem izlaz.
Ali kako?
Dve godine znam jednog dečka. Družili smo se, mada je od početka među nama postojala privlačnost.
Do septembra 2009. se naš odnos svodio na par poljubaca i ničeg više.
Od tog septembra smo u vezi.
Poludeli smo jedno za drugim.
Sad, meni nije cilj da vam pišem kako sam ja srećna i zaljubljena već da vam izložim problem kojie je toliko uzeo maha da sam počela da gubim sebe.
Ja tu vezu krijem od svojih roditelja.
Zašto?
Nisu strogi. Ali od mene se, obzirom na to iz kakve sam porodice, očekuje da nađem iole pristojnog momka iz grada koji studira ili ima završen fakultet i radi.
On? On je divan. Dobar, pametan i vredan dečko kojem je stalo do mene.
Ali zato radi jedan sasvim običan posao, ima srednju školu i živi u prigradskom naselju.
Bavi se muzikom, istetoviran je… Ne baš po ukusu mojih roditelja.
Ja sam sa njim izgubila nevinost.
A sve to krijem. Sad će skoro pet meseci.
Ne znam da li je iko u stanju da shvati pod kojim sam ja pritiskom.
Dok moji misle da sam sa drugaricama, ja sam u drugom delu grada sa svojim dečkom za kojeg oni i ne znaju da postoji. Grozno mi je, stalno sam u strahu da će otkriti da ih lažem, u konstantnom sam grču.
Mnogi će reći: “Pa punoletna si, devojko, radi šta želiš!” – ali nije baš tako.
Mama je počela da sumnja. Ćak mi je i skoro spomenula da nju intuicija nikada nije prevarila i da misli da krijem nešto.
Ona zna da on postoji kao moj drug i rekla mi je par puta da joj se uopšte ne dopada.
Cela situacija pravi pakao od mog života.
Kako sada da dođem pred roditelje i kažem im istinu?!
Ali kako da ga zbog njih ostavim?!
Ludim.
Nadam se da je neko stigao dovde sa čitanjem i da ću dobiti bar jedan savet.
Ne, ja nisam neki internet paćenik koji traži pomoć od nepoznatih ljudi.
Ali ovde me niko ne zna, tim mi je i lakše.
Najgore od svega je to što ni on ne zna da krijem našu vezu.
Ne znam.... jedino je sigurno da nešto trebam da uradim.
Moram da nađem izlaz.
Ali kako?
