Franšizing je u našem pravu neimenovan ugovor, što znači da nije eksplicitno regulisan pozitivnim propisima.Ne postoji jedinstvena definicija tog ugovora, ali ipak, mogu se odrediti njegovi uobičajeni elementi i prava i obaveze ugovornih strana.
Davalac franšize:
1. ustupa primaocu isključivo pravo poslovanja (proizvodnje, prodaje ili vršenja usluga);
2. ustupa primaocu pravo poslovanja pod njegovim nazivom i žigom;
3. ustupa primaocu pravo da upotrebe drugih poslovnih znakova;
2. ustupa primaocu poslovno-tehničko znanje i iskustvo u vršenju delatnosti (know-how);
3. pruža usluge radi otpočinjanja i vođenja poslova određenih ugovorom (obuka, reklamiranje, pomoć, pružanje informacija...);
4. vrši nadzor nad poštovanjem propisanih standarda.
Primalac franšize:
1. plaća naknadu davaocu;
2. poštuje propisane standarde davaoca, njegova uputstva i obezbeđuje jednoobraznost (isti tehnološki proces, izgled, oblačenje zaposlenih...);
3. čuva poslovnu tajnu (to je obično know-how);
4. investira;
5. nabavlja robu od davaoca franšize ili lica koje on označi.
Naknada se plaća kao paušalna ili kao varijabilna. Paušalna se plaća pre zaključenja ugovora, a varijabilna tokom trajanja ugovora za ustupljena prava, i uglavnom se ugovara u određenom procentu od ostvarenog prometa. Kada se varijabilna naknada ne ugovara, radi se uglavnom o robnim franšizama, kod kojih je naknada uračunata u cenu robe koju primalac nabavlja od davaoca.
dakle, posluješ u svemu prema standardima i pod imenom brendiranog davaoca franšize, a zauzvrat mu plaćaš naknadu...
primere ugovora mogao si pronaći i na netu...
poznate franšize: Coca Cola, McDonald's...
A da ne bih objasnjavao imas sve lepo napisano ovde 
