Gresis sinak, ovaj, silno gresis. Greska je u "trecoj crtici" Jer taj objekat, ako se kosmos siri, ocito nije bio na toj udaljenosti tada (kad je svetlost krenula), vec mnogo blizi. U "cetvrtoj crtici" pretpostavljas da je samo taj objekat krenuo iz Velikog praska, a ne i sve ostalo, a relativisticke brzine (brzine bliskim c) sabiras na klasican nacin. Kada se posmatraju daleki objekti kao kvazari na primer, neophodno je primenjivati teoriju Relativiteta. Jer ona ne vazi samo za kretanja tela relativistickim brzinama, vec i ako su udaljenosti ogromne i to upravo zbog simultanosti dogadjaja. Gde se, i kada sta dogodilo, zavisi od polozaja posmatraca u prostoru. Kratko receno: istovremeni (simultani) dogadjaji za nekog posmatraca ne moraju biti istovremeni za nekog drugog. Otuda i zbunjenost, gde se nalazio objekat i kad je emitovao svetlost.
Sto se tice pozadinskog zracenja, ono predstavlja "fosil" ostatke, velikog Praska. A odakle je? Odasvud, jer se Veliki Prasak dogodio u svakoj tacki ovog geometrijski trodimenzionalnog prostora u kome mi zivimo. A sto se tice sirenja, Univerzum nista ne ogranicava u pogledu brzine sirenja. Tako da, on se moze siriti i brzinom vecom od c i to nije u suprotnosti sa STR (kao ni postojanje tahiona). dakle, siri se sam prostor a ne materija. rastojanja izmedju objekata u prostoru se povecavaju, zahvaljujuci sirenju. u knjigama se to slikovito objasnjava. Kao kad duvas balon. Naime, balon, tj sfera (koja je dvodimenzionalna, kao i svaka povrs) siri se u trodimenzionalnom prostoru. Sve tacke na njenoj povrsini koje si prethodno markirao olovkom se medjusobno udaljavaju jedna od druge. To udaljavanje je posledica sirenja balona i pri tome nijedna tacka na povrsini sfere nije privilegovana - ni jedna nije centar sirenja. Slicna je i hipoteza za univerzumom. dakle rastojanja izmedju tela se povecavaju zahvaljujuci sirenju Univerzuma u cetvorodimenzionalnom prostoru.
Jos nesto oko "stvaranja materije". Osnovni zakon fizike, ako ne i citave nauke, je da se materija ne moze stvoriti ni unistiti, vec samo moze prelaziti iz jednog oblika u drugi. I to je poznato jos iz osnovne.
Dakle, kada se kaze "stvaranje" (kreacija) ili "unistavanje" (anhilacija) ne misli se na stvaranje ni iz cega i nestajanje u nista, vec samo PROMENA jednog oblika materije u drugi. Dakle, materija nije "stvorena" Velikim Praskom ona je oduvek postojala i nikad nece nestati. Sto bi se reklo - vecna je. Ali njena PROMENA dovodi do toga da govorimo o "nastajanju" i "nestajanju" (tj. pogresnom tumacenju procesa).
Medjutim, ovaj stav iskljucuje Tvorca, dakle nekog ko bi je "stvorio". Da bi On postojao, upravo taj Tvorac, morao bi se nalaziti izvan ove nase dimenzije prostora i vremena da bi mogao da utice na "proces stvaranja" materije. E sad je pitanje gde? Verovatno (ad hoc) u prostoru sa najvecom mogucom dimenzijom (jer bi postojanje u nekoj nizoj dimenziji prostora bilo nerealno, iz razumljivih razloga). Medjutim, to sad i nije predmet nauke.
