bubobubo
Ističe se
- Poruka
- 2.683
Упознала је дно живота
Једина жена оптужена и осуђена пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу, први лидер који је признао кривицу и први високи функционер који је одслужио изречену казну, за пет недеља биће пуштена на слободу. Биљана Плавшић (79), ратна потпредседница и постдејтонска председница Републике Српске, биће ослобођена пре времена, јер 24. октобра истиче две трећине једанаестогодишње казне на коју је пред Трибуналом осуђена за прогоне на политичкој, расној и верској основи. Време проведено у притвору, од јануара 2001. године када се добровољно предала, урачунато јој је у казну.
У образложењу одлуке о помиловању пише да је Плавшићева пружила доказе значајне рехабилитације и да је, признањем кривице, прихватила одговорност у раној фази поступка.
Док на Палама поздрављају ослобађање и критикују Трибунал што такву одлуку није донео раније, дотле су несрпски чланови Председништва БиХ „огорчени”. Удружење Жена жртава рата тражи да суд одговори да ли је то награда за геноцид над Муслиманима.
Некада универзитетски професор, доктор биологије и бивши Фулбрајтов стипендиста, Плавшићева се у првом појављивању пред судом изјаснила да није крива ни по једној тачки оптужнице, да би касније признала кривицу за прогоне. „Ова одговорност је моја и само моја. Она се не протеже на друге лидере и њихово право да се бране. Она се засигурно не протеже на наш српски народ, који је већ платио високу цијену за поступке нашег руководства. Сазнање да сам одговорна за такве људске патње и за
каљање угледа мог народа, увијек ће остати дио мене”, рекла је прихватајући кривицу што се тумачило као прекретница у раду Трибунала, али и изазвало различита нагађања. Спекулисало се, између осталог, да је признање део нагодбе са тужилаштвом како би пристала да сведочи у процесу против Слободана Милошевића што се касније, због одустајања тужитељке Карле дел Понте, није догодило.
Судска одлука да казну служи у Шведској изазвала је нагађања да је то, с обзиром на услове у тамошњим затворима, награда за признање кривице, те да због својих година неће ни дан провести иза решетака. Ни једно ни друго није било тачно: захтев за помиловање шведска влада одбила је два пута, Плавшићева је, због недостатка ваздуха, завршила у болници, руку је сломила бежећи пред затвореницама осуђеним за проституцију, убиства, наркоманију.
„Српска челична лејди”, како су је називали западни медији, описала је те дане реченицом: „Под крај живота, упознала сам дно живота”. Сада се враћа најближима – брату Здравку и снаји Василији.
Nije posteno, ako je ona najveci srpski kriminalac, sto je nesumnjivo dokazano - priznala je. Ne bi trebala da sluzi tako blagu kaznu. Ako je ona organizovala neke zlocine, neka sad ispasta.
Једина жена оптужена и осуђена пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу, први лидер који је признао кривицу и први високи функционер који је одслужио изречену казну, за пет недеља биће пуштена на слободу. Биљана Плавшић (79), ратна потпредседница и постдејтонска председница Републике Српске, биће ослобођена пре времена, јер 24. октобра истиче две трећине једанаестогодишње казне на коју је пред Трибуналом осуђена за прогоне на политичкој, расној и верској основи. Време проведено у притвору, од јануара 2001. године када се добровољно предала, урачунато јој је у казну.
У образложењу одлуке о помиловању пише да је Плавшићева пружила доказе значајне рехабилитације и да је, признањем кривице, прихватила одговорност у раној фази поступка.
Док на Палама поздрављају ослобађање и критикују Трибунал што такву одлуку није донео раније, дотле су несрпски чланови Председништва БиХ „огорчени”. Удружење Жена жртава рата тражи да суд одговори да ли је то награда за геноцид над Муслиманима.
Некада универзитетски професор, доктор биологије и бивши Фулбрајтов стипендиста, Плавшићева се у првом појављивању пред судом изјаснила да није крива ни по једној тачки оптужнице, да би касније признала кривицу за прогоне. „Ова одговорност је моја и само моја. Она се не протеже на друге лидере и њихово право да се бране. Она се засигурно не протеже на наш српски народ, који је већ платио високу цијену за поступке нашег руководства. Сазнање да сам одговорна за такве људске патње и за
каљање угледа мог народа, увијек ће остати дио мене”, рекла је прихватајући кривицу што се тумачило као прекретница у раду Трибунала, али и изазвало различита нагађања. Спекулисало се, између осталог, да је признање део нагодбе са тужилаштвом како би пристала да сведочи у процесу против Слободана Милошевића што се касније, због одустајања тужитељке Карле дел Понте, није догодило.
Судска одлука да казну служи у Шведској изазвала је нагађања да је то, с обзиром на услове у тамошњим затворима, награда за признање кривице, те да због својих година неће ни дан провести иза решетака. Ни једно ни друго није било тачно: захтев за помиловање шведска влада одбила је два пута, Плавшићева је, због недостатка ваздуха, завршила у болници, руку је сломила бежећи пред затвореницама осуђеним за проституцију, убиства, наркоманију.
„Српска челична лејди”, како су је називали западни медији, описала је те дане реченицом: „Под крај живота, упознала сам дно живота”. Сада се враћа најближима – брату Здравку и снаји Василији.
Nije posteno, ako je ona najveci srpski kriminalac, sto je nesumnjivo dokazano - priznala je. Ne bi trebala da sluzi tako blagu kaznu. Ako je ona organizovala neke zlocine, neka sad ispasta.
