Nikad gori odnosi Rusije i Ukrajine
30.08.2009.
Rusija je nastavila da se distancira od prozapadno orijentisanih komšijskih zemalja, a godinu dana nakon sukoba sa Gruzijom vidljivo je udaljavanje Moskve i od Ukrajine, jednog od najvažnijih igrača u regionu istočne Evrope
Narodi dve zemlje dele istu veru, a u samoj Ukrajini živi veliki broj Rusa. U Sevastopolju, lučkom gradu na poluostrvu Krim, čiju je luku Moskva zakupila od Kijeva za potrebe svoje mornarice, više od 60 odsto stanovništva čine etnički Rusi, a tu su i Ukrajinci koji vrlo često imaju bliske porodične ili poslovne veze sa istočnom supersilom.
Odnosi dve zemlje na najnižem su stupnju još od raspada SSSR-a, imajući u vidu količinu provokacija i uzajamnih optužbi lidera dve zemlje. Ako tenzija u jednom trenutku dostigne kulminaciju, upravo pomenuto poluostrvo Krim zbog svoje geostrateške pozicije moglo bi da postane epicentar otvorenog sukoba.
Krajem prošlog meseca ukrajinska policija pritvorila je ruske vojnike koji su ulicama Sevastopolja prevozili vojne rakete u kamionima. Postupak ukrajinskih vlasti stvorio je sliku da se radi o švercerima koji su u lučki grad doneli krijumčarenu robu, a ne da je reč o regularnim vojnim kadrovima. Čini se da lokalni zvaničnici žele da stave do znanja Rusiji da Krim za njih više nije prijateljski teren. Ukrajina je tokom prethodnih godina bila predvodnik napora bivših sovjetskih zemalja da svoju politiku okrenu ka zapadnim zemljama, što nije naišlo na blagonaklonost ruskog poltičkog vrha.
Predsednik Ruske Federacije Dmitri Medvedev optužio je Ukrajinu za vođenje "antiruske" politike i ukazao na "neprestane pokušaje" uznemiravanja ruske pomorske baze u Sevastopolju. Medvedev je osudio namere Ukrajine ka članstvu u NATO-u, kao i njenu podršku Gruziji, upozoravajući da naće poslati svog ambasadora u Kijev. Od tada uzajamna prepucavanja nisu prestajala.
Na dan nezavisnosti Ukrajine, prossle nedelje, ruski tužioci nisu propustili priliku da optuže nacionalističke ukrajinske grupe za pomaganje gruzijskih boraca tokom avgustovskog rata ove zemlje sa Rusijom. Ukrajina je odbacila optužbe, ali su odnosi dve zemlje dodatno zategnuti.
Kijev nije ostao dužan. Nova vlada, utemljena nakon narandžaste revolucije iz 2004. godine, optužila je Rusiju da na nasilan način pokušava da uspostavi vojnu i ekonomsku dominaciju na celokupnoj teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza.
Po svemu sudeći, od vitalnog značaja za buduće odnose dve zemlje biće januarski predsednički izbori u Ukrajini. Novi predsednik će možda oštrije odgovoriti na ruske optužbe u nameri da osigura nezavisnost Kijeva, a Kremlj će, sva je prilika, pokušati na sve moguće načine da pomogne proruske političare u Kijevu.
Tračak nade da će se odnosi zadržati u prihvatljivijim okvirima daju izjave lidera obe zemlje da ne žele da situacija izmakne kontroli. Ukrajinski lideri strahuju da Rusi preko crnomorske luke žele da protegnu svoju vojnu moć širom celokupnog regiona. Kremlj, sa druge strane, smatra da ukrajinska vlada ne poštuje grad koji je u istoriji bio poprište velikih bitaka, između ostalog onih tokom krimskog rata, ali i Drogog svetskog rata.
Ukrajinci ne samo da su nedavno pritvorili pomenute ruske vojnike koji su transportovali rakete, već su i proterali ruskog diplomatu koji je nadgledao pomorsku politiku svoje zemlje, a takođe su zabranili službenicima FSB-a, naslednika KGB-a, da dalje rade u Sevastopolju. Kijev verovatno radi na tome da što pre zatvori rusku pomorsku stanicu, a Moskvi je zapretio oštrim kaznama u slučaju da flota zagađuje more.
"Ukrajina je postala mnogo zahtevnija, a na to svakako ima pravo", kaže gradonačelnik Sevastopolja Sergej Kunicin, kojeg je na to mesto postavila vlada Ukrajine. On kaže da su ruski vojni kamioni zaustavljeni zbog toga što su se kretali nedozvojenom rutom, suprotnom od one o kojoj su dve države postigle sporazum.
Kucin kaže da Ukrajina na ovaj način ne pokušava da protera rusku flotu, iako priznaje da je pritisak povećan u odnosu na raniji period, pravdajući to "poslovnim zadacima". "Ukoliko bismo nešto tako zaista želeli, mogli bismo da pronađemo najmanje 1.000 razloga zbog kojih flota ne bi mogla da opstane", kaže on.
Na poluostrvu Krim živi oko 2 miliona ljudi. Nikita Hruščov, tadašnji predsednik SSSR-a dodelio je Ukrajini ovu oblast, što tada nije imalo neki veći nacionalni značaj obzirom da su obe države bile u sastavu Sovjetskog Saveza. Pored toga što služi kao dom Crnomorske flote, poluostrvo ima i turistički i agroekonomski značaj, jer je prepuno plaža, a obiluje i voćem i povrćem.
Nakon pada Sovjetskog Saveza Rusija je sklopila dogovor sa Ukrajinom da baza flote ostane u Sevastopolju, iznajmivši luku do 2017. godine. Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko je u nekoliko navrata isticao da ugovor o iznajmljivanju neće biti produžavan, iako se vrlo lako može desiti da se njegovi naslednici ne budu složili sa njim po tom pitanju.
Krim može da postane jedan od kamena spoticanja na putu ka normalizaciji odnosa dve zemlje u budućnosti. Situacija je složena i zbog toga što Rusi čine 60 odsto stanovništva poluostrva i vrlo lako mogu poželeti da Krim postane deo Ruske Federacije. U najvećem gradu, Sevastopolju, živi još veći procenat Rusa.
Ljudi na poluostrvu su ranije negodovali zbog mera ukrajinske vlade prema kojima se preporučuje upotreba ukrajinskog, a ne ruskog jezika, kako u javnim aktivnostima, tako i u obrazovnom procesu. Stanovnici Sevastopolja su čak otvorili i štandove na kojima prikupljaju potpise neophodne za podnošenje peticije protiv nepopularnih mera.
Juriju Luškovu, gradonačelniku Moskve, svojevremeno je zabranjen ulazak u Ukrajinu zbog izjave da Sevastopolj pripada Rusiji. U ponedeljak, na pomenuti dan nezavisnosti zemlje, Rusi sa Krima organizovali su antiukrajinske demonstracije.
http://www.borba.rs/content/view/8768/123/
Šta će se dešavati između ove dve susedne zemlje,da li će Rusija"pojesti"Ukrajinu,da li se Ukrajina deli,koliko trpe pojedine evropske zemlje?
30.08.2009.
Rusija je nastavila da se distancira od prozapadno orijentisanih komšijskih zemalja, a godinu dana nakon sukoba sa Gruzijom vidljivo je udaljavanje Moskve i od Ukrajine, jednog od najvažnijih igrača u regionu istočne Evrope
Narodi dve zemlje dele istu veru, a u samoj Ukrajini živi veliki broj Rusa. U Sevastopolju, lučkom gradu na poluostrvu Krim, čiju je luku Moskva zakupila od Kijeva za potrebe svoje mornarice, više od 60 odsto stanovništva čine etnički Rusi, a tu su i Ukrajinci koji vrlo često imaju bliske porodične ili poslovne veze sa istočnom supersilom.
Odnosi dve zemlje na najnižem su stupnju još od raspada SSSR-a, imajući u vidu količinu provokacija i uzajamnih optužbi lidera dve zemlje. Ako tenzija u jednom trenutku dostigne kulminaciju, upravo pomenuto poluostrvo Krim zbog svoje geostrateške pozicije moglo bi da postane epicentar otvorenog sukoba.
Krajem prošlog meseca ukrajinska policija pritvorila je ruske vojnike koji su ulicama Sevastopolja prevozili vojne rakete u kamionima. Postupak ukrajinskih vlasti stvorio je sliku da se radi o švercerima koji su u lučki grad doneli krijumčarenu robu, a ne da je reč o regularnim vojnim kadrovima. Čini se da lokalni zvaničnici žele da stave do znanja Rusiji da Krim za njih više nije prijateljski teren. Ukrajina je tokom prethodnih godina bila predvodnik napora bivših sovjetskih zemalja da svoju politiku okrenu ka zapadnim zemljama, što nije naišlo na blagonaklonost ruskog poltičkog vrha.
Predsednik Ruske Federacije Dmitri Medvedev optužio je Ukrajinu za vođenje "antiruske" politike i ukazao na "neprestane pokušaje" uznemiravanja ruske pomorske baze u Sevastopolju. Medvedev je osudio namere Ukrajine ka članstvu u NATO-u, kao i njenu podršku Gruziji, upozoravajući da naće poslati svog ambasadora u Kijev. Od tada uzajamna prepucavanja nisu prestajala.
Na dan nezavisnosti Ukrajine, prossle nedelje, ruski tužioci nisu propustili priliku da optuže nacionalističke ukrajinske grupe za pomaganje gruzijskih boraca tokom avgustovskog rata ove zemlje sa Rusijom. Ukrajina je odbacila optužbe, ali su odnosi dve zemlje dodatno zategnuti.
Kijev nije ostao dužan. Nova vlada, utemljena nakon narandžaste revolucije iz 2004. godine, optužila je Rusiju da na nasilan način pokušava da uspostavi vojnu i ekonomsku dominaciju na celokupnoj teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza.
Po svemu sudeći, od vitalnog značaja za buduće odnose dve zemlje biće januarski predsednički izbori u Ukrajini. Novi predsednik će možda oštrije odgovoriti na ruske optužbe u nameri da osigura nezavisnost Kijeva, a Kremlj će, sva je prilika, pokušati na sve moguće načine da pomogne proruske političare u Kijevu.
Tračak nade da će se odnosi zadržati u prihvatljivijim okvirima daju izjave lidera obe zemlje da ne žele da situacija izmakne kontroli. Ukrajinski lideri strahuju da Rusi preko crnomorske luke žele da protegnu svoju vojnu moć širom celokupnog regiona. Kremlj, sa druge strane, smatra da ukrajinska vlada ne poštuje grad koji je u istoriji bio poprište velikih bitaka, između ostalog onih tokom krimskog rata, ali i Drogog svetskog rata.
Ukrajinci ne samo da su nedavno pritvorili pomenute ruske vojnike koji su transportovali rakete, već su i proterali ruskog diplomatu koji je nadgledao pomorsku politiku svoje zemlje, a takođe su zabranili službenicima FSB-a, naslednika KGB-a, da dalje rade u Sevastopolju. Kijev verovatno radi na tome da što pre zatvori rusku pomorsku stanicu, a Moskvi je zapretio oštrim kaznama u slučaju da flota zagađuje more.
"Ukrajina je postala mnogo zahtevnija, a na to svakako ima pravo", kaže gradonačelnik Sevastopolja Sergej Kunicin, kojeg je na to mesto postavila vlada Ukrajine. On kaže da su ruski vojni kamioni zaustavljeni zbog toga što su se kretali nedozvojenom rutom, suprotnom od one o kojoj su dve države postigle sporazum.
Kucin kaže da Ukrajina na ovaj način ne pokušava da protera rusku flotu, iako priznaje da je pritisak povećan u odnosu na raniji period, pravdajući to "poslovnim zadacima". "Ukoliko bismo nešto tako zaista želeli, mogli bismo da pronađemo najmanje 1.000 razloga zbog kojih flota ne bi mogla da opstane", kaže on.
Na poluostrvu Krim živi oko 2 miliona ljudi. Nikita Hruščov, tadašnji predsednik SSSR-a dodelio je Ukrajini ovu oblast, što tada nije imalo neki veći nacionalni značaj obzirom da su obe države bile u sastavu Sovjetskog Saveza. Pored toga što služi kao dom Crnomorske flote, poluostrvo ima i turistički i agroekonomski značaj, jer je prepuno plaža, a obiluje i voćem i povrćem.
Nakon pada Sovjetskog Saveza Rusija je sklopila dogovor sa Ukrajinom da baza flote ostane u Sevastopolju, iznajmivši luku do 2017. godine. Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko je u nekoliko navrata isticao da ugovor o iznajmljivanju neće biti produžavan, iako se vrlo lako može desiti da se njegovi naslednici ne budu složili sa njim po tom pitanju.
Krim može da postane jedan od kamena spoticanja na putu ka normalizaciji odnosa dve zemlje u budućnosti. Situacija je složena i zbog toga što Rusi čine 60 odsto stanovništva poluostrva i vrlo lako mogu poželeti da Krim postane deo Ruske Federacije. U najvećem gradu, Sevastopolju, živi još veći procenat Rusa.
Ljudi na poluostrvu su ranije negodovali zbog mera ukrajinske vlade prema kojima se preporučuje upotreba ukrajinskog, a ne ruskog jezika, kako u javnim aktivnostima, tako i u obrazovnom procesu. Stanovnici Sevastopolja su čak otvorili i štandove na kojima prikupljaju potpise neophodne za podnošenje peticije protiv nepopularnih mera.
Juriju Luškovu, gradonačelniku Moskve, svojevremeno je zabranjen ulazak u Ukrajinu zbog izjave da Sevastopolj pripada Rusiji. U ponedeljak, na pomenuti dan nezavisnosti zemlje, Rusi sa Krima organizovali su antiukrajinske demonstracije.
http://www.borba.rs/content/view/8768/123/
Šta će se dešavati između ove dve susedne zemlje,da li će Rusija"pojesti"Ukrajinu,da li se Ukrajina deli,koliko trpe pojedine evropske zemlje?
