strawbbery_city
Iskusan
- Poruka
- 6.580
Rakete na Golešu
Američka administracija je odustala od postavljanja antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj, projektili stižu na Balkan, a radari u Izrael
BEOGRAD - Američka administracija najavila je povlačenje projekta antiraketnog štita iz Poljske i Češke, a kao alternative pominju se Balkan, Turska ili Izrael. Kako piše jučerašnji Njujork tajms, Balkan ili Turska mogle bi biti nove destinacije za postavljanje ove strateške odbrane, koja bi najpre bila uperena ka iranskim raketama kraćeg dometa.
Neki vojnobezbednosni analitičari smatraju da je zapravo reč o potpunom odustajanju od antiraketnog štita, ali vlada i mišljenje da bi najpogodnija destinacija za to bilo brdo Goleš pored Prištine!
Doktor Darko Trifunović s Fakulteta bezbednosti uveren je da je to gotova stvar i da će Balkan, zajedno sa Izraelom, udomiti američki antiraketni štit, s tim da će na jednom mestu biti instalirane rakete, a na drugom glavni radarski sistem.
- Jasno je kao dan da bi to mogli biti Albanija, Kosovo, Crna Gora ili Makedonija, a nisu isključene ni Srbija ili Bugarska. Idealna lokacija za to je brdo Goleš pored aerodroma Slatina kraj Prištine. Na njoj su i bili naši najjači protivavionski sistemi, a geografski položaj je takav da se kontroliše ceo region. Tu je bila i naša vojna baza, koja je koštala milijarde. Izrael je, s druge strane, već dobio direktan pristup radarima NATO - kaže Trifunović.
On ističe da ovaj raketni štit ne bio okrenut prema Rusiji, već više prema Iranu, jer SAD i Rusija već sarađuju geostrateški.
- Setimo se da su Rusi prvi povukli svoje snage sa KiM, upravo sa aerodroma Slatina, a zauzvrat Amerikanci ćute po pitanju Južne Osetije i Abhazije - primećuje on.
Veljko Kadijević, član Atlantskog saveta, ubeđen je da Severnoatlantski savez neće za novo odredište uzeti Balkan, već naprotiv, smatra da će doći do odustajanja od štita.
- Imalo je logike da to budu Poljska i Češka, ali to je za Rusiju sporno. Prostor Balkana strateški nije značajan niti bi mogao predstavljati područje odbrane od nuklearnog terorizma sa srednjeg Istoka, pre svega Irana. Ako sada imamo potrebu zaštite od terorističkih udara, onda se štit može postaviti u Turskoj. Mislim da se pre ide na odustajanje od celog projekta. Stvara se novo poverenje u odnosima s Rusijom, i u budućnosti SAD planira da sa svima gradi partnerstvo, a ne antagonizam - konstatuje Kadijević.
Vojni analitičar Milovan Drecun smatra da je Amerika već potpuno odustala od protivraketnog štita, a da su navodi o njegovom prebacivanju na Balkan samo prazne priče.
- Eminentni američki naučnici utvrdili su da taj štit nije efikasan i da ne bi bio svrsishodan, odnosno bio bi neupotrebljiv. To je glavni razlog odustanka. Drugi je svetska ekonomska kriza. A treće, Obama sad želi dobre odnose s Rusima i da izbegne novu trku u nuklearnom naoružanju - zaključuje Drecun i dodaje da su Rusi ponudili zaštitu za Evropu pomoću radara koje imaju u Azerbejdžanu.
Štit za Evropu i SAD
Patrik O’Rajli, direktor Agencije za protivraketnu odbranu, koja radi u sastavu ministarstva odbrane SAD, izjavio je da „protivraketni sistem u Evropi mora da štiti i Evropu i SAD“, podsetivši da je to odluka Kongresa.
- Zato Pentagon rakete želi da prenese sa brodova na kopno, kako bi mogle da unište rakete već u uzlaznoj fazi leta. To zahteva dalje kopnene baze, jednu u Izraelu, drugu u Turskoj ili na Balkanu - rekao je glavni lobista za američki antiraketni štit.
Američka administracija je odustala od postavljanja antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj, projektili stižu na Balkan, a radari u Izrael
BEOGRAD - Američka administracija najavila je povlačenje projekta antiraketnog štita iz Poljske i Češke, a kao alternative pominju se Balkan, Turska ili Izrael. Kako piše jučerašnji Njujork tajms, Balkan ili Turska mogle bi biti nove destinacije za postavljanje ove strateške odbrane, koja bi najpre bila uperena ka iranskim raketama kraćeg dometa.
Neki vojnobezbednosni analitičari smatraju da je zapravo reč o potpunom odustajanju od antiraketnog štita, ali vlada i mišljenje da bi najpogodnija destinacija za to bilo brdo Goleš pored Prištine!
Doktor Darko Trifunović s Fakulteta bezbednosti uveren je da je to gotova stvar i da će Balkan, zajedno sa Izraelom, udomiti američki antiraketni štit, s tim da će na jednom mestu biti instalirane rakete, a na drugom glavni radarski sistem.
- Jasno je kao dan da bi to mogli biti Albanija, Kosovo, Crna Gora ili Makedonija, a nisu isključene ni Srbija ili Bugarska. Idealna lokacija za to je brdo Goleš pored aerodroma Slatina kraj Prištine. Na njoj su i bili naši najjači protivavionski sistemi, a geografski položaj je takav da se kontroliše ceo region. Tu je bila i naša vojna baza, koja je koštala milijarde. Izrael je, s druge strane, već dobio direktan pristup radarima NATO - kaže Trifunović.
On ističe da ovaj raketni štit ne bio okrenut prema Rusiji, već više prema Iranu, jer SAD i Rusija već sarađuju geostrateški.
- Setimo se da su Rusi prvi povukli svoje snage sa KiM, upravo sa aerodroma Slatina, a zauzvrat Amerikanci ćute po pitanju Južne Osetije i Abhazije - primećuje on.
Veljko Kadijević, član Atlantskog saveta, ubeđen je da Severnoatlantski savez neće za novo odredište uzeti Balkan, već naprotiv, smatra da će doći do odustajanja od štita.
- Imalo je logike da to budu Poljska i Češka, ali to je za Rusiju sporno. Prostor Balkana strateški nije značajan niti bi mogao predstavljati područje odbrane od nuklearnog terorizma sa srednjeg Istoka, pre svega Irana. Ako sada imamo potrebu zaštite od terorističkih udara, onda se štit može postaviti u Turskoj. Mislim da se pre ide na odustajanje od celog projekta. Stvara se novo poverenje u odnosima s Rusijom, i u budućnosti SAD planira da sa svima gradi partnerstvo, a ne antagonizam - konstatuje Kadijević.
Vojni analitičar Milovan Drecun smatra da je Amerika već potpuno odustala od protivraketnog štita, a da su navodi o njegovom prebacivanju na Balkan samo prazne priče.
- Eminentni američki naučnici utvrdili su da taj štit nije efikasan i da ne bi bio svrsishodan, odnosno bio bi neupotrebljiv. To je glavni razlog odustanka. Drugi je svetska ekonomska kriza. A treće, Obama sad želi dobre odnose s Rusima i da izbegne novu trku u nuklearnom naoružanju - zaključuje Drecun i dodaje da su Rusi ponudili zaštitu za Evropu pomoću radara koje imaju u Azerbejdžanu.
Štit za Evropu i SAD
Patrik O’Rajli, direktor Agencije za protivraketnu odbranu, koja radi u sastavu ministarstva odbrane SAD, izjavio je da „protivraketni sistem u Evropi mora da štiti i Evropu i SAD“, podsetivši da je to odluka Kongresa.
- Zato Pentagon rakete želi da prenese sa brodova na kopno, kako bi mogle da unište rakete već u uzlaznoj fazi leta. To zahteva dalje kopnene baze, jednu u Izraelu, drugu u Turskoj ili na Balkanu - rekao je glavni lobista za američki antiraketni štit.
