Ко је творац идеје Велика Србија?

МАЧАК

МАЧАК

Buduća legenda
Poruka
25.542
Владислав Петковић - Дис

УЗДАХ СА ДУНАВА



На Калемегдану, посред старог града,

где Београд грле и Дунав и Сава,

Једно Српче гледа земљу наших нада,

Што их тајно крије та даљина плава.



Огромна равница пред њиме се пружа,

Несрећна и лепа, као српска туга,

У тој земљи има и поља и ружа,

Ал' слобода само тој се земљи руга.



Столећима Србин у тој земљи живи,

Ал' Немац и Мађар вечито га гоне,

Једино се Србин тој земљи не диви,

Јер његова звона само на плач звоне.



Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни,

Далмација, Босна - све то земље Срба,

Ту је и Хрватска: свуд спомени славни,

Чувају се тајно место српског грба.



И док сунце греје Велику Cрбију,

На Калемегдану док цвеће мирише,

Српче стоји тако, сузе му се лију,

И његово срце овако уздише:



"О велике земље, о српски народе,

Када ће и за те доћи живот прави?

Што судбина крије буктињу слободе?

Велико пролеће кад ће да се јави?



С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара,

Кад ће у бој поћи наше моћне чете,

Да униште једном име господара,

Који као тиран гуши земље свете?"
 
МАЧАК:
Владислав Петковић - Дис

УЗДАХ СА ДУНАВА



На Калемегдану, посред старог града,

где Београд грле и Дунав и Сава,

Једно Српче гледа земљу наших нада,

Што их тајно крије та даљина плава.



Огромна равница пред њиме се пружа,

Несрећна и лепа, као српска туга,

У тој земљи има и поља и ружа,

Ал' слобода само тој се земљи руга.



Столећима Србин у тој земљи живи,

Ал' Немац и Мађар вечито га гоне,

Једино се Србин тој земљи не диви,

Јер његова звона само на плач звоне.



Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни,

Далмација, Босна - све то земље Срба,

Ту је и Хрватска: свуд спомени славни,

Чувају се тајно место српског грба.



И док сунце греје Велику Cрбију,

На Калемегдану док цвеће мирише,

Српче стоји тако, сузе му се лију,

И његово срце овако уздише:



"О велике земље, о српски народе,

Када ће и за те доћи живот прави?

Што судбина крије буктињу слободе?

Велико пролеће кад ће да се јави?



С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара,

Кад ће у бој поћи наше моћне чете,

Да униште једном име господара,

Који као тиран гуши земље свете?"
Kliknite za proširenje...

Прелепа песма..

:super:
 
Ta granica se spominje jos za vreme Djuradja Brankovica koji je predlozio Turcima da se sve srpske teritorije ujedine zapadna granica bi bila Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Kasnije 1812 arhimandrid pivskog manastira u razgovoru sa ruskim izaslanicima dogovarao da se ujedine takodje sve srpske zemlje a da zapadna granica bude Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica! Kralj Aleksandar Karadjordjevic razmisljao ne znam tacnu godinu da odcepi Hrvate iz kraljevine Juge jer su se nesto bunili takodje po liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica! Znaci to je teritorija na kojoj su od vek veka ziveli Srbi i ona treba njima(nama) da pripada!
 
На жалост Срби никада нису имали неки озбиљан пројекат везан за сопствену будућност, то чак није ни Гарашаниново Начертаније.

Аустроугарска која је одувек претендовала на територије на којима су живели Срби и остали јужни Словени,
нама Србима је приписала идеју Велике Србије, како би нас осујетила у стварању заједничке српске државе,
а Југославија је само један подли покушај наших "савезника", да нам увале кеглу....
 
Ave Serbia

Jovan Ducic







Tvoje sunce nose sad na zastavama,
Ti zivis u besnom ponosu sinova;
Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,
I zore da zrace na putima snova.

Jos si uz nas, sveta majko, koju muce;
Sve su tvoje munje, u maceva sevu,
Sve u nasoj krvi tvoje reke huce,
Svi vetri u nasem osvetnickom gnevu.

Mi smo tvoje bice i tvoja sudbina,
Udarac tvog srca u svemiru. Vecna,
Tvoj je udes pisan na celu tvog sina,
Na mac njegov rec ti strasna, neizrecna.

Mlekom svoje dojke nas si otrovala,
U bolu i slavi da budemo prvi;
Jer su dva blizanca sto si na svet dala-
Mucenik i heroj, kap suze i krvi.

Ti si znak u nebu i svetlost u noci,
Kolevka i groblje, u odeci sunca;
Ti si gorki zavet stradanja i moci,
Jedini put koji vodi do vrhunca.

Mi smo tvoje trube pobede, i vali
Tvog ognjenog mora i suncanih reka:
Mi smo, dobra majko, oni sto su dali
Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.
 
МАЧАК:
Владислав Петковић - Дис

УЗДАХ СА ДУНАВА



На Калемегдану, посред старог града,

где Београд грле и Дунав и Сава,

Једно Српче гледа земљу наших нада,

Што их тајно крије та даљина плава.



Огромна равница пред њиме се пружа,

Несрећна и лепа, као српска туга,

У тој земљи има и поља и ружа,

Ал' слобода само тој се земљи руга.



Столећима Србин у тој земљи живи,

Ал' Немац и Мађар вечито га гоне,

Једино се Србин тој земљи не диви,

Јер његова звона само на плач звоне.



Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни,

Далмација, Босна - све то земље Срба,

Ту је и Хрватска: свуд спомени славни,

Чувају се тајно место српског грба.



И док сунце греје Велику Cрбију,

На Калемегдану док цвеће мирише,

Српче стоји тако, сузе му се лију,

И његово срце овако уздише:



"О велике земље, о српски народе,

Када ће и за те доћи живот прави?

Што судбина крије буктињу слободе?

Велико пролеће кад ће да се јави?



С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара,

Кад ће у бој поћи наше моћне чете,

Да униште једном име господара,

Који као тиран гуши земље свете?"
Kliknite za proširenje...

A Vojvodjani mogu da kazu ko je tvorac "Republike Vojvodine":

VOJVODINA

Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša,
vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice,
tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
večito će lepršati nad našim umornim glavama.

I volim je prosjačku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, čas raspusnu, čas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajući pod stolovima,
pa Vojvodinu bečku i varmeđsku, sa tuđim barjacima pred četama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po čelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleće selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveća njenog.
Uvek će biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaču,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila račun,
nazdravlje, diži čaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti,što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rakožut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,
makedonski i lički, preko dalekih njiva,
i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova,
jer se ne stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!
Miroslav Antic
Kliknite za proširenje...
 
МАЧАК:
Владислав Петковић - Дис

УЗДАХ СА ДУНАВА



На Калемегдану, посред старог града,

где Београд грле и Дунав и Сава,

Једно Српче гледа земљу наших нада,

Што их тајно крије та даљина плава.



Огромна равница пред њиме се пружа,

Несрећна и лепа, као српска туга,

У тој земљи има и поља и ружа,

Ал' слобода само тој се земљи руга.



Столећима Србин у тој земљи живи,

Ал' Немац и Мађар вечито га гоне,

Једино се Србин тој земљи не диви,

Јер његова звона само на плач звоне.



Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни,

Далмација, Босна - све то земље Срба,

Ту је и Хрватска: свуд спомени славни,

Чувају се тајно место српског грба.



И док сунце греје Велику Cрбију,

На Калемегдану док цвеће мирише,

Српче стоји тако, сузе му се лију,

И његово срце овако уздише:



"О велике земље, о српски народе,

Када ће и за те доћи живот прави?

Што судбина крије буктињу слободе?

Велико пролеће кад ће да се јави?



С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара,

Кад ће у бој поћи наше моћне чете,

Да униште једном име господара,

Који као тиран гуши земље свете?"
Kliknite za proširenje...

Pesma je lepa,ime tvorca ideologije me manje-vise ne interesuje.Ja se samo zalazem za nju ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Н
Србија
Odgovora
17
Pregleda
276
ННПКИ
Н
S
Srbija je pozvana u BRICS
8 9 10
Odgovora
230
Pregleda
3.097
Тихи
Тихи
N
Уживо конференција: Велика пљачка у Београду
Odgovora
5
Pregleda
363
dlugomir
dlugomir

Back
Top