„Чак ни богови не могу да униште прошлост!“

Обилазећи насељена места на Пељешцу, Оребић и Трпањ, изненадио сам се угледавши у појединим домовим, људи са којима сам се спријатељио, Православне иконе. На питање одакле оне ту, добио сам кратак одговор. То је наша Крсна слава.
Изненађење је било још веће кад су ми рекли да је Пељешац комплет насељен живљем чије је порекло српско. Интересантно је било слушати те људе који су тачно знали из којих српских крајева су доселили њихови преци.
Данас, кажу они, ми смо припадници Католичке цркве, али имамо нешто што немају остали припадници ове вероисповести и знамо своје корене од којих не бежимо.
Сетих се тих драгих људи, познатих произвођача вина светске класе, тек неки дан кад наиђох на један текст. Мислим да заслужују да се већина оних, који нису знали за ове податке упознају са њим.


http://pravoslavlje.spc.rs/broj/962/tekst/peljesac-i-ston-kroz-istoriju/c/0

А када је Иван Мажуранић попунио два певања (XIV и XV) Гундулићевог „Османа“, на једном месту унео је ове стихове:

„Ах, да је проклет ко рад вире

На својега режи брата,

Јер несрећа твоја извире

Само из тог калног блата...“

cuo sam da na nekom malom ostrvu prema italiji, valjda nekom najdaljem od hr obale postoji pravoslavna crkva, tj sada je kao katolicka ali joj je ulaz na zapadu a oltar na istoku,.dakle pravoslavna je
i jako stara.

И ја сам нешто слично доживео на Корчули, где сам упознао људе који носе чисто хрватска презимена имају славу а иду у Католичку цркву.