Sta je dosada?

Moze li filozofima da bude dosadno?
Inace ne znam sta je dosada, jeste nekad deci dosadno sto je apsurd, ali meni je retko bilo zbog biblioteke u koju sam mogao da dolazim kao na sladoled , kad hocu...i sa sladoledom ....to vreme nikad vise nece da se vrati , da ljudi toliko brinu o deci i decijem razvoju...
 
Dosada je veoma znacajno pitanje i problem u zivotu i filozofiji, mada na prvi pogled ne izgleda tako. Dosada nije nesto nevazno ...bezazlena sitnica koja se lako uklanja...netacno.

Kada je Zevs zavoleo prelepu Iju da bi je sakrio od svoje žene Here, pretvorio ju je u kravu. Ali gromovnik time ne spase Iju. Hera vide snežnobelu kravu i zatraži je od Zevsa na poklon. Zevs nije bio u stanju da odbije Heru. Dobivši Iju, Hera je, međutim, dade na čuvanje stookom Argusu. Patila je nesrećna Iju i nikom nije mogla da poveri svoja stradanja; pretvorena u kravu, ona je bila lišena moći govora. Argus, koji nikad nije spavao, čuvao je Iju i ona nije mogla da se sakrije od njega. Zevs primeti njene muke. On pozva svog sina Hermesa, kome naredi da je otme.
io4606.jpg

Hermes brzo odjuri do vrha planine na kojoj je stooki stražar čuvao Iju. On uspava Argusa svojim besedama, i tek što ovaj sklopi svojih sto očiju, Hremes uze svoj savijeni mač i jednim udarcem odrubi Argusu glavu. Ija tad beše oslobođena, ali ni tim je Zevs ne spasi od Herinog gneva. Hera posla čudovišnog obada. Svojom užasnom žaokom obad je gonio od muka izbezumljenu nesrećnu paćenicu Iju iz zemlje u zemlju. Ona nigde ne mogaše da nađe mir. Besno trčeći, ona je jurila sve dalje i dalje, a obad je leteo za njom, stalno zabadajući žaoku u njeno telo; obadova žaoka je pekla Iju kao užareno gvožđe.
ioandgadfly.jpg
Kliknite za proširenje...

Iju mozemo uzeti za simbol svakog zivog bica na zemlji, a obada kao simbol patnje koja ce to bice na njegovom zivotnom putu neprestano muciti. Medjutim svako ce primetiti da Ija pati samo kada je obad ubada zaokom ali to nije tacno.
Zivotni put se krece od patnje do dosade , od dosade do patnje. Zadovoljstvo izmedju je iluzija i samo negativno.
Sreća i zadovoljstvo moguci su samo kao negacija patnje.

Zadovoljenje ili usrecenje ne može biti nikada nešto više do oslobodjnje od nekog bola, od neke patnje. Svako zadovoljstvo ili kako se to obično naziva , sreća u stvari je po sustini svojoj negativno.”
citat Sopenhauer
Kliknite za proširenje...

Da bi neko uzivao u hrani mora prethodno trpeti glad. Ako je neko sit i iznesu mu najukusnije jelo ovoga sveta, on neće ostetiti zadovoljstvo, već gadjenje.
Znaci neophodan uslov svakog zadovoljstva jeste prethodna oskudica, nemastina, patnja. Patnja mora trajati dugo da bi negacija patnje ili „zadovljstvo” dalo sto veću iluziju nečega lepog ,koje će i pored toga trajati samo hiljaditi deo vremena prethodne patnje, tj samo za vreme negacije iste.

Medjutim sa zadovoljnjem ..sa sitoscu..ne nastupa neko ultimativno usrecenje i zadovljenje (koje je trajalo samo za vreme negacije gladi) vec nastupa obamrlost, ravnodusnost i DOSADA.

To je isto kao prlikom slusanja muzickog dela.
Kada slusamo muziku polazimo od osnovnog tona koji predstavlja zadovoljenje, harmoniju, ekvilibrijum. Ali kada bi se muzicko delo sastojalo samo od tog jednog jedinog tona i njegovih harmonijskih pratilaca, ubrzo bi nas uhvatila neopisiva dosada. Zato cemo pozeleti promenu , disonansu, udaljavanje od osnovnog tona... Ili dok je muzicko delo u disonanci nama je neprijatno i pozelimo razresenje u konsonanci (u osnovnom tonu). Ali kada bi se taj osnovni ton produzio mucenje bi bilo jos i vece nego prvi put.

DOSADA je samo na prvi pogled bezazlena. Ona je jaca patnja nego ona poznatija...otelovljena u nezadovoljenoj volji.

Najveca kazna nad kaznama medju kaznjenicima jeste samica ili kaznjavanje DOSADOM. Samica je mnogo strasnije orudje za mucenje od srednjovekovnih sprava. To nam moze pokazati zasto narodu treba HLEBA i IGARA a ne samo hleba..zato jer dosada vreba. A obad ima kao svoje oruzje ne samo zaoku ...vec . paradoksalno..i odsustvo zaoke.
 
oziman:
Dosada je veoma znacajno pitanje i problem u zivotu i filozofiji, mada na prvi pogled ne izgleda tako. Dosada nije nesto nevazno ...bezazlena sitnica koja se lako uklanja...netacno.



Iju mozemo uzeti za simbol svakog zivog bica na zemlji, a obada kao simbol patnje koja ce to bice na njegovom zivotnom putu neprestano muciti. Medjutim svako ce primetiti da Ija pati samo kada je obad ubada zaokom ali to nije tacno.
Zivotni put se krece od patnje do dosade , od dosade do patnje. Zadovoljstvo izmedju je iluzija i samo negativno.
Sreća i zadovoljstvo moguci su samo kao negacija patnje.



Da bi neko uzivao u hrani mora prethodno trpeti glad. Ako je neko sit i iznesu mu najukusnije jelo ovoga sveta, on neće ostetiti zadovoljstvo, već gadjenje.
Znaci neophodan uslov svakog zadovoljstva jeste prethodna oskudica, nemastina, patnja. Patnja mora trajati dugo da bi negacija patnje ili „zadovljstvo” dalo sto veću iluziju nečega lepog ,koje će i pored toga trajati samo hiljaditi deo vremena prethodne patnje, tj samo za vreme negacije iste.

Medjutim sa zadovoljnjem ..sa sitoscu..ne nastupa neko ultimativno usrecenje i zadovljenje (koje je trajalo samo za vreme negacije gladi) vec nastupa obamrlost, ravnodusnost i DOSADA.

To je isto kao prlikom slusanja muzickog dela.
Kada slusamo muziku polazimo od osnovnog tona koji predstavlja zadovoljenje, harmoniju, ekvilibrijum. Ali kada bi se muzicko delo sastojalo samo od tog jednog jedinog tona i njegovih harmonijskih pratilaca, ubrzo bi nas uhvatila neopisiva dosada. Zato cemo pozeleti promenu , disonansu, udaljavanje od osnovnog tona... Ili dok je muzicko delo u disonanci nama je neprijatno i pozelimo razresenje u konsonanci (u osnovnom tonu). Ali kada bi se taj osnovni ton produzio mucenje bi bilo jos i vece nego prvi put.

DOSADA je samo na prvi pogled bezazlena. Ona je jaca patnja nego ona poznatija...otelovljena u nezadovoljenoj volji.

Najveca kazna nad kaznama medju kaznjenicima jeste samica ili kaznjavanje DOSADOM. Samica je mnogo strasnije orudje za mucenje od srednjovekovnih sprava. To nam moze pokazati zasto narodu treba HLEBA i IGARA a ne samo hleba..zato jer dosada vreba. A obad ima kao svoje oruzje ne samo zaoku ...vec . paradoksalno..i odsustvo zaoke.
Kliknite za proširenje...

Jedan od boljih postova sto videh za sad :ok:..
 
...dosada je cisto balkanska dionica vremena .Zasto balkanska, zato sto nwe postuje se vrijeme i kad cekas a cekanog nema ...dosadjujes i sebi i onima koji su blizu ili vezani ya tebe...dosada ove vrste nema nista sa dokolicom kao zgubidanstvom....itd.
 
oziman:
...
DOSADA je samo na prvi pogled bezazlena. Ona je jaca patnja nego ona poznatija...otelovljena u nezadovoljenoj volji. ...
Kliknite za proširenje...

Ozimane, izvanredan post!




Dosada - utocishte oslabljenog, tuposcu ophrvanog duha, besciljnih misli i nepostojecih namera, izgovor za pasivnost i beg u prazninu koja trazi razumevanje a ne iziskuje napor. Zeli promenu koju ce drugi osmisliti i prineti kao poklon onome zasicenom jednolicnoscu.
Koliko ume da bude mentalno i fizicki pravolinijska, neokrnjena potrebom za preformulacijom, preoblikovanjem u nesto smisleno, toliko ume da postane izvor najnegativnijh misli, zlih pobuda i prezira prema onome sto je izvan nje. Dosada ubija motive, negira postignuca, podsmeva se jednostavnosti.
 
Tuzni_patak:
Moze li filozofima da bude dosadno?
Inace ne znam sta je dosada, jeste nekad deci dosadno sto je apsurd, ali meni je retko bilo zbog biblioteke u koju sam mogao da dolazim kao na sladoled , kad hocu...i sa sladoledom ....to vreme nikad vise nece da se vrati , da ljudi toliko brinu o deci i decijem razvoju...
Kliknite za proširenje...

Ne vjerujem da filozofima može da bude dosadno.
Meni je kao djetetu ponekad ali ne često bilo dosadno.
Sad može da mi bude teško ili bolno ali dosadno nikad.
Mislim, makar i loše (nekvalitetno, pogrešno, površno.....), i dosade nema.
 
Ukoliko bismo dosadu promatrali kroz prizmu istorije, mogli bismo uvideti da je ovo osećanje ili stanje duha bilo rezervisano pre svega za imućne....rob ili kmet svakako u najvećem broju slučajeva nije spoznao slično osećanje.... dosada u tom kontekstu jeste produkt dokolice, koja je opet produkt napretka i razvoja civilizacije, usled čega je danas dosada postala sasvim uobičajena pojava...
S te strane posmatrano, možda se stari princip "hleba i igara" može drugačije posmatrati nekad i sad....u srednjem veku se može tumačiti kao jedan od retkih i uopšte mogućih načina razonode za mase neophodan "homo ludensu", istovremeno i demonstracija snage domicilne vlasti....
Danas, u najčešćoj je upotrebi princip "hleba i igara" baš u svrhu željenog usmeravanja interesovanja mase sa značajnih životnih problema na dnevno-zabavne plitkoumne i svakom pojedincu razumljive "igre"....jer "zaludan mozak je đavolje igralište".
 
Умни људи су рекли о досади...

Аристотел...
,,Досада и доколица су мајка филозофије".

Артур Шопенхауер

,,Људе у друштво тера унутрашња празнина и досада.Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни".

Ерик Хофер

,,Када је људима досадно, досадно им је прво што су досадни себи".


Конфуџије

,,Ко је уљудан без мере постаје досадан".


Ралф Линтон
,,Човекова мржња према досади један је од најваћнијих покретача напретка".


Вилијам Шекспир

,,Боље је бити неуљудан него досадан".

Психолошко стручно мишљење је...

,,Досада је осећање неукључености у садржаје које окружују личност.
Праћена је расутом пажњом, осећајем нестрпљивости и незадовољаства, тежњом да се избегну услови који не пружају могућност за психолошко везивање.
Са све већим слободним временом, као и са цивилизацијским условима који са много страна угрожавају интегритет личности, досада је јавља као озбиљан проблем појединца и савремених друштава".

А шта ја мислим, зар је битно...:)

Мислим да је досада покретач напредака, а и назадовања глобалног друштва...
 
...
Da bi neko uzivao u hrani mora prethodno trpeti glad. Ako je neko sit i iznesu mu najukusnije jelo ovoga sveta, on neće ostetiti zadovoljstvo, već gadjenje.
Znaci neophodan uslov svakog zadovoljstva jeste prethodna oskudica, nemastina, patnja. Patnja mora trajati dugo da bi negacija patnje ili „zadovljstvo” dalo sto veću iluziju nečega lepog ,koje će i pored toga trajati samo hiljaditi deo vremena prethodne patnje, tj samo za vreme negacije iste...

Да би душа осетила глад, стомак мора да буде сит...:)
А не супротно...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Ljubo2
šta je volja
2 3 4
Odgovora
80
Pregleda
1.155
Ljubo2
Ljubo2
Nikita Kulganov
Sta je covek?
Odgovora
13
Pregleda
417
Steinadler
Steinadler
Smorisha
Šta je za vas *čast*?!
Odgovora
17
Pregleda
478
Steinadler
Steinadler

Back
Top