HOTEL "MAMA"

Kada je detetu vreme izleteti iz roditeljskog gnezda?

Vecina roditelja ce odgovoriti, verovatno: "Kad zavrsi fakultet." Zatim: "Samo jos da nadje posao". A onda(ako ima posao):"Pusti dete da nesto pristedi." I na kraju: "Ima vremena pa kad se uda/ozeni ... "
Pa ko zna, mozda ce mama mladencima sapnuti:"Deco, ostanite, ima dosta mesta ... "

Meni je bilo 20 god. kada sam osetila da mi je tesno i posle 2, 3 noci, donela odluku. Pozdravila sam se sa roditeljima i iselila. Stanovala sam, kao prvo, u jednoj studentskoj zajednici sa 5 osoba, gde sam imala svoju sobicu - zajednicku kuhinju, zajednicku dnevnu i kupatilo - i bila siromasna ko crkveni mis ali . Od Roditelja se nisam grebala a i kuci se nisam nikad vise vracala(osim samo u goste i na neke slave). Sa roditeljima sam se bolje slagala nego ranije, dok sam jos sa njima stanovala. Nikada se nisam pokajala tom koraku.

- Kada ste vi napustili roditeljski "hotel"? Ili mozda jos niste i ne zelite tako brzo, jer ovako je puno komotnije, jeftinije ... ili koji je razlog toj "mother & father & I" simbjozi?
- Da li je ok. ako osoba preko 30-e godine stanuje jos u roditeljskoj kuci/stanu i koriste komfor maminog hotela u kojem im je sve oprano, opeglano i tacno na minutu skuvano?
- Koliko bi vas pogodilo kada bi vas vase dete odjednom napustilo tj.(samo)odselilo i samo o sebi brinulo?

Ova tema je bila u jednoj emisiji na TV-diskusiji pa me nesto zamislila.
Kakvo imate vi misljenje o svemu ovome?




Sorry na losem srpskom jeziku

pa, sa 26 godina...kad mi se više smučilo mešanje moje mame u sve i svašta.....nadam se da će naša deca da odu čim osete potrebe za samostalnošću.
zaista bi mi bilo teško da ih gledam ovde sa njihovih 40 godina i njihovim pubertetlijama....brrrrrrrrr.....

Otisla sam u dvadesetoj ali u isti ili barem slican takav "hotel".
U "hotelu mama" sam ja bila ( i uzivala) kao gost a u ovom drugom sam postala i sobarica i kuvarica i cistacica i jos i danas "ugoscavam" cetiri jako razmazena gosta . Jedan od tih gostiju mi ostaje u "hotelu" verovatno celi zivot a ova tri mladja ce nadam se otici sa pocetkom studija, ako odluce drugacije necu se radovati ali cu postovati odluku. Ovaj dom je njihov koliko moj, imaju pravu biti tu koliko zele, e sad da li ce ocekivati da taj dom zaista bude "hotel" u kojem im je sve servirano na tacni zavisi od toga kako ih vaspitam a ne od toga sa koliko godina ga napuste.

ono jeste...uvališ se u neki drugi, gde si ti glavni šef recepcije.....

Otisla sa 25
Sama prala, peglala, cistila, placala racune, kuvala
Mama i tata dolazili na rucak ponekad
Mada moja mama i nije nesto nikada bila u hotel fazonu - delili smo kucne poslove i kad sam zivela sa njima
Meni je to preseljenje donelo dusevni mir a sve ostalo i nije bilo neki sok

Odselila sam se u svoj stan sa 26. To je bilo dve godine nakon sto sam se zaposlila. Od tad vodim svoje domacinstvo i potpuno se samostalno izdrzavam. Jeste nekad bilo zamorno misliti o svemu ali sloboda koju time dobijes je neopisiva.
Zbog raznoraznih selidbi mi se od onda desavalo da budem sa mojima na recimo 4-5 meseci dok su se stanovi renovirali, i svaki put kazem kad se razdvojimo da je mnogo bolje ovako. Mi zivimo jako blizu a sasvim dovoljno daleko. Kad zatreba nose se i serpice sa ruckovima i sl. ali svako ima svoj kutak i privatnost.
Mislim da oni koji u zrelim godinama, npr. posle 30-te (ovo kazem okvirno, zavisi od konkretnog slucaja i situacije) i dalje zive sa roditeljima treba da odrade neku od razvojnih faza koju su izgleda preskocili.

za moje roditelje (i sve ostale) jeste bio šok, jer sam bila miljenica...ne porodice, nego familije....a mene je to gušilo, guši me i danas kad pomislim na masovna porodična okupljanja...mada sam to ishendlovala tako da me zovu ''reda radi'', a niko ne očekuje da dođem...
nego - samostalnost....nije nam cilj da nam deca odu što pre od kuće, naravno. nego nam je cilj da se osamostale u glavi - od popunjavanja uplatnica do osmišljavanja dana....dakleM, ne treba da idu iz hotela dok nisu spremne. kad budu spremne, ili kad budu mislile da su spremne - adio....(uz znanje da smo nas dvoje, kao njihovi roditelji, uvek tu, za njih)
ali, ponavljam, volela bih da budu spremne sredinom dvadesteih godina njihovog života, ne zbog mene i muža, nego zbog njih.

..otishla sa dvadeset, osamostalila se mnogo pre toga..
..praktichno smo "delili zivotni prostor" vishe nego shto sam "gostovala u hotelu"..
..pametno su me pripremali i pripremili za to odvajanje i zahvalna sam im za to..

..a moja deca - prichalica je sve rekla..

pričalica:

..nego - samostalnost....nije nam cilj da nam deca odu što pre od kuće, naravno. nego nam je cilj da se osamostale u glavi - od popunjavanja uplatnica do osmišljavanja dana....dakleM, ne treba da idu iz hotela dok nisu spremne. kad budu spremne, ili kad budu mislile da su spremne - adio....(uz znanje da smo nas dvoje, kao njihovi roditelji, uvek tu, za njih)
ali, ponavljam, volela bih da budu spremne sredinom dvadesteih godina njihovog života, ne zbog mene i muža, nego zbog njih.

Kliknite za proširenje...

hvala, child.
samo da kežem da nam je bila frka da pustimo stariju na letovanje samu sa društvom (a u stvari u tom društvu je i njen dečko)...pa, u krajnjoj liniji - šta može da se desi?
deca su dobra, čujemo se svaki dan....čujem (preko telefona) da je srećna...šta će mi više u ovom mom životu?

Osnovna je materijalna samostalnost - bez toga nema nista!
Tek kada odraslo dete samo sebi placa i hranu i sve racune, tek tada je samostalno - moze ono otici iz kuce pa da mu roditelji salju pare, ali to nije samostalnost!

Moje dete je otislo iz nase kuce kada se materijalno osamostalio (posto je studirao, to je bilo sa 24g), a tek kasnije se ozenio, pa otisao da zivi u neku drugu zemlju.

Svaki roditelj oseti olaksanje kada se to dogodi jer i sama detetova zelja da se odvoji, kao i realna mogucnost da to i ostvari je vidljivi dokaz o uspesno obavljenom "poslu" ("izveo si dete na put" kako se nekada govorilo)....

Naravno da u svemu tome ima i sete ('kad li pre poraste i ode" cesto se pomilsi), ali jos vise ima ponosa, ali i osecaja slobode.

pozdrav

pričalica:

hvala, child.
samo da kežem da nam je bila frka da pustimo stariju na letovanje samu sa društvom (a u stvari u tom društvu je i njen dečko)...pa, u krajnjoj liniji - šta može da se desi?
deca su dobra, čujemo se svaki dan....čujem (preko telefona) da je srećna...šta će mi više u ovom mom životu?

Kliknite za proširenje...

Ako sa curicom pricala i upoznala je sa onim osnovnim stvarima (od nezeljene trudnoce do droge), nema potrebe da brines).

Mene moji nisu nikuda pustali pa se to posle obilo i njama i (jos vise) meni o glavu.....

pričalica:

pa, sa 26 godina...kad mi se više smučilo mešanje moje mame u sve i svašta.....nadam se da će naša deca da odu čim osete potrebe za samostalnošću.
zaista bi mi bilo teško da ih gledam ovde sa njihovih 40 godina i njihovim pubertetlijama....brrrrrrrrr.....

Kliknite za proširenje...

Da! Mogu da predpostavim!

phenomenon:

Odselila sam se u svoj stan sa 26. To je bilo dve godine nakon sto sam se zaposlila. Od tad vodim svoje domacinstvo i potpuno se samostalno izdrzavam. Jeste nekad bilo zamorno misliti o svemu ali sloboda koju time dobijes je neopisiva.
Zbog raznoraznih selidbi mi se od onda desavalo da budem sa mojima na recimo 4-5 meseci dok su se stanovi renovirali, i svaki put kazem kad se razdvojimo da je mnogo bolje ovako. Mi zivimo jako blizu a sasvim dovoljno daleko. Kad zatreba nose se i serpice sa ruckovima i sl. ali svako ima svoj kutak i privatnost.
Mislim da oni koji u zrelim godinama, npr. posle 30-te (ovo kazem okvirno, zavisi od konkretnog slucaja i situacije) i dalje zive sa roditeljima treba da odrade neku od razvojnih faza koju su izgleda preskocili.

Kliknite za proširenje...

Da! Tacno je!

!JO:

Da! Mogu da predpostavim!

Kliknite za proširenje...

možda možeš...mislim da ne mogu, ali ko zna šta život nosi....

Што рече Новембер, нисам била у хотелу, делили смо послове..
Одселила се у свој стан кад сам почела да студирам, али сам финансијски била потпуно зависна од родитеља.
Значи, нисам се баш осамосталила, иако сам била потпуно слободна у организацији већег дела свог живота. И било ми је добро.

Кад сам завршила факс, вратила се у свој град, код маме и тате.
Хаос! Ја навикла да живим без њих, они без мене! Тих годину ипо смо знали и да се посвађамо, једва сам чекала да одем!

Удала се у 26. али се некако никад нисам одвојила од својих,стално смо сви заједно, виђамо се свакодневно, јако смо везани и не смета ми.
Свако има свој живот, нисмо обавезни да се дружимо, али тако волимо.

Ух, ја сам овде најгора од све деце!!!

Ja sam kod svojih. Nisam kao u hotelu ali ne bih mogla bez mamine pomoći. Nisam ponosna na to, ali tako je.
Po mom hirurgu koji me je operisao ja ne bih smela ni sudove da operem (to je doživotno) i pomoć mi je potrebna mada radim uvek preko svojih mogućnosti. Maksimalno se trudim da sve što mogu odradim sama. Često kada pitaju moju majku čuva li unuke ona kaže da ne čuva, kako ih mi sami čuvamo a ona samo pomaže. Ništa što ja mogu ne ostavljam njoj.

Отишла са 18 на студије у други град. Материјално зависна (наравно, недељеом доносила ручак за пар дана ), кући сам долазила отприлике сваког другог викенда... Супер ми је било, обожавала сам ту своју слободу и самосталност и сјајно се сналазила.

После сам се вратила са мужем, један краћи период, док се маторци нису преселили у нову кућу.

Данас сам финансијски независна, живим у другом делу града, али маторци ускачу кад год затреба, и дан данас: ако треба причувати децу, ако треба превоз негде, мама ми долази двапут недељено да скува за пар дана ....тако да и даље немам потребе да учим да савијам сарму или да месим колаче...

Иначе, и док сам живела са њима имала сам свој део одговорности и бриге око кућних послова, никад нисам била баш у ''родитељском хотелу''.

Hellen:

Отишла са 18 на студије у други град. Материјално зависна (наравно, недељеом доносила ручак за пар дана ), кући сам долазила отприлике сваког другог викенда... Супер ми је било, обожавала сам ту своју слободу и самосталност и сјајно се сналазила.

После сам се вратила са мужем, један краћи период, док се маторци нису преселили у нову кућу.

Данас сам финансијски независна, живим у другом делу града, али маторци ускачу кад год затреба, и дан данас: ако треба причувати децу, ако треба превоз негде, мама ми долази двапут недељено да скува за пар дана ....тако да и даље....немам потребе да учим да савијам сарму или да месим колаче...

Иначе, и док сам живела са њима имала сам свој део одговорности и бриге око кућних послова, никад нисам била баш у ''родитељском хотелу''.

Kliknite za proširenje...

Ajme... ja mislila ti domaćica, a ono mama...
Svaka čast tvojoj mami i blago tebi...

!JO:

- Kada ste vi napustili roditeljski "hotel"?

Kliknite za proširenje...

Sa 18 godina, kada sam dosla u Beograd na studije.

Ili mozda jos niste i ne zelite tako brzo, jer ovako je puno komotnije, jeftinije ...

Kliknite za proširenje...

Nisam razmisljala o tome da li zelim ili ne jer to je bilo neophodno. Niti sam imala razloga da jedva cekam da odem niti mi je bilo nezamislivo(narocito ne zbog peglanja i kuvanja). Nisam bila preterano vezana za roditelje tako da je prilicno brzo postalo sasvim ok da sama brinem o svemu.

ili koji je razlog toj "mother & father & I" simbjozi?

Kliknite za proširenje...

Razlozi mogu biti veoma razliciti i najcesce su ekonomski.

- Da li je ok. ako osoba preko 30-e godine stanuje jos u roditeljskoj kuci/stanu i koriste komfor maminog hotela u kojem im je sve oprano, opeglano i tacno na minutu skuvano?

Kliknite za proširenje...

Malo su ti pojednostavljene ove pretpostavke

Moja mama nije od tih sto samo skakucu po kuci. Bila je mnogo profesionalno angazovana tokom mog odrastanja tako da mi je bilo sasvim normalno da ucestvujem u svim kucnim poslovima. Sa 21 godinom sam se udala, ziveli smo par godina sami, a onda su nam se pridruzili njegovi roditelji, a onda i moja mama posle tatine smrti. Da, sve je oprano i ispeglano, sve je nabavljeno, skuvano i ocisceno, ali zato sto radimo svi zajedno. Nema nikakvog hotela niti treba da ga bude.

Mnogi nam kazu kako mozete da zivite u takvoj zajednici. Stvar je u tome da mi fizicki zivimo zajedno zato sto ima objektivne potrebe (godine i zdravstveno stanje roditelja), zato sto za to imamo dobre uslove (dovoljno prostora), ali da se u nas odnos ne mesa niko zato sto mi znamo da smo mi (nas troje) uza porodica, a da ostali ne odlucuju ma kako bili dobronamerni.

- Koliko bi vas pogodilo kada bi vas vase dete odjednom napustilo tj.(samo)odselilo i samo o sebi brinulo?

Kliknite za proširenje...

Bila bih veoma ponosna!

Meni je moje rano odvajanje od roditelja bilo dragoceno iskustvo i donelo mi mnogo vecu zrelost u odnosu na moje vrsnjake koji su tada ziveli sa roditeljima. Ipak, to ne bih mogla da nazovem samostalnoscu jer su me finansirali roditelji.

Mali čičak:

Ajme... ja mislila ti domaćica, a ono mama...
Svaka čast tvojoj mami i blago tebi...

Kliknite za proširenje...

Ја домаћица?

Još uvek živim u "hotelu", da tako kažem, jer realno nemam prihoda da bih se osamostalila. Život sa roditeljima ima svojih prednosti, ali i mnooogo trenutaka kada vam dođe da iskočite iz svoje kože. Za roditelje je uvek, bar u podsvesti, dete ostalo na nivou deteta, ma koliko godina da ima. Čini mi se da su oni koji dođu iz unutrašnjosti na studije u prednosti, makar i dalje finansijski zavisni, mama hotela više nema, i hteli-ne hteli moraju da se osamostale, a i da nauče da pare npr dobijaju 1.-og, ako ih potroše 20.-og, pozajmice često nema, a oni se snalaze kako znaju i umeju. Odgovorniij su nekako.

november child:

..otishla sa dvadeset, osamostalila se mnogo pre toga..
..praktichno smo "delili zivotni prostor" vishe nego shto sam "gostovala u hotelu"..
..pametno su me pripremali i pripremili za to odvajanje i zahvalna sam im za to..

..a moja deca - prichalica je sve rekla..

Kliknite za proširenje...

jej, dodjem ovde prakticno iz kreveta jer sam toliko umorna da od glavobolje ne mogu da spavam.. i sta vidim, november child je jos uvek tako savrsena...

***, i bogu si dosadila sa tim svojim savrsenim i kompaktnim zivotnim resenjima, nadam se da ces u nekoj novogodisnjoj rezoluciji sebi upisati i sledecu stavku:
* dragi Deda Mraze/Bozic Bato/..... molim te da mi u narednoj godini nekako omogucis da napravim neku gresku kako bih mogla jos nesto novo i pametno da naucim da bih davila svet oko sebe... osim toga, vreme je i da ja sa svojih 52 godina uvidim kako je to pogresiti, to ce me uciniti boljom osobom i omoguciti da sagledam u novom svetlu sve svoje divne vrline.
Hvala i unapred zahvalna novembarka!

i tako... ja sam imala mamu na poslu, sta ja znam sta je to topli obrok...
ja sam sve sama uvek znala, a sta nisam znala, to nisam ni radila
u zivotu nikad nisam bila finansijski nezavisna, neka hvala... to je za one bezgresne, a ne za ljude koji su skloni padu kao ja

pa, naša mama nije radila...tj. radila je (u biblioteci) dok nije rodila brata i onda je ostala da nas odgaja....mislim da je to baš super stvar, mada moram da priznam da su mogli tako, jer je ćale imao lepu platu (bio je pilot), a i nikad nije bio kod kuće, pa je prisustvo jednog roditelja zaista dragoceno....odajem priznanje mojoj majci, zaista.
druga je stvar što je moja mama tip koji voli u sve da zabada nos, što je u redu kad si mali i nisi svestan toga.
ali, bokte, kad malo poodrasteš - onda je to žešća frka....uglavnom, kad sam se zaposlila, rekoh im - 'ajde, vidimo se....jaoooj, kako su se drali na mene

Počela da živim bez roditelja tek kada sam se udala sa 27 god. I to nisam ni otišla iz kuće, otišli su oni. Mama i dalje dolazi da nam skuva, ja samo ponekad, i čuva dete dok ja radim. Šta ću, po tom pitanju sam dosta razmažena jer su me tako naučili.

Otišla sam na studije sa 18 godina u Beograd. To mi je bila najvažnija lekcija u životu, u smislu razvoja sopstvene ličnosti i vere u sebe i svoje sposobnosti. Posle studija sam bila druga osoba, jača i samosvesnija.
Živim sa mužem kod njegovih, na spratu, sve je odvojeno tako da nekad i zaboravim da su tu. To mi je za sad idealno rešenje jer kada treba da se pričuva dete, tu su, kao i za još neke sitnice. Sa mamom i sestrom se viđam svaki dan, zato što smo jako vezane, i ne vidim ništa loše u tome.
Što se tiče hotela "mama", mislim da su same mame krive ako svoju decu nauče na takav "kraljevski" tretman.